Народно благостање

Страна 82

друштвене ва последњих 100 година само је појачало ту његову особину. За заштиту права акционара против олитархијских и диктаторских наџшада, формирана Cy пре много година тако звана уставна права акционара (droits individuels, Sonderrechte), које ни закон ни статути не могу да. повреде.

Најелементарније и апсолутно индивидуално право акционара јесте право на учешће на збору. Не постоји закон о акционарском друштву, у коме би то право било укинуто, нити важе статути ма у једној земљи, којима би се одузело акционарско право учешћа на збору. По дефиницији најбољег повнаваоца трговачког права у свету, д-р Штауба, индивидуално право је оно право, чија је повреда, противна _ основним _ принципима акционарског права, нарочито принципу равноправности и права акционара на сауживању плодова и сауправу друштвом, По њему то уставно право акционара не могу да скраћују ни мењају ни законске одлуке.

Има правника, који сматрају, да је право гласања на збору идентично са правом учешћа. на. 300ру. То је заблуда. Право гласања, је једно, а са свим је друго прерогатива: да се на збору појави, да, говори, да предлаже, да критикује, да би тиме створио базу за гласање. И у случају, да акционар нема права гласа, остаје још увек, неокрњено његово право учешћа, на збору. Неразликовање права гласа од осталих права акционара на збору врло је често. Д-р Штауб вели, да чак и сам закон овде онде брка то право. На пр. каже он, да св у законима и у статутима, у којима се право гласа, условљава, претходним депоновањем акција, говори о праву гласа, a мисли се на учешће на, збору.

По л-ру Штаубу може се забранити приступ на збор анииснару, који није депоновао акције за збор, ако тд условљавају статути, али он сматра, да би удаљење таквог акционара са збора било и сувиша грубе.

И Француско законодавство и француска доктрина, разликују право учешћа на збору од права гласања. И код нас се законом о акционарским друштвима, чл. 65., даје акционару са једном или две акције право учешћа на, збору, 0668 права

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр. 6

гласа“) Он може говорити, предлоге подносити, критиковати и T. M.

Из свега, овога излази јасно, да је право учешћа на збору апсолутно уставно право акционара.

По себи се разуме, да постоји могућност, да акционар то своје право злоупотребљава и успорава рад самога, збора. То није више употребљавање праБа учешћа на збору, већ злоупотреба његова. Исто тако по себи се разуме, да збор акционара има право, да се брани од ометања рада. Да ли акционар врши употребу или злоупотребу свога права, то је једно фактично питање, о коме збор решава, али не у последњој инстанци. Збор може да. одлучи, да, се једном акционару украти реч, али повређени акнионар има право жалбе, и надлежна власт, ако . нађе, да је тај акцинар доиста, злоупотребио устав- | на права, оснажиће рад збора. Али надлежна власт | мора да буде прожета идејом о важности уставног права акционара и да доноси одлуку увек по могућности, у корист повређеног акционара. Таква је пракса у целом свету. |

Да поновимо, само ометање рада зборскот и очигледно циљање против интереса, самога друш- | тва, могу бити разлог за суспендовање уставних трава акционара на збору. CO тиме нема никакве везе мотив, којим се служе код нас олитархијске и, диктаторске управе акционарских друштава ради угушивања критике. Велика опширност акционара · оштар тон, замореност чланова управе, крчење ЊИхових празних и проширених стомака, њихово рђаво расположење према акционару, нервоза према критици, или чак страх, да се не поколеба, пре тога већ обезбеђена већина, не смеју бити разлог за атак на право акционара на. збору. |

У духу акционарског права лежи норма, да учесници на збору стрпљиво саслушају говоре, оцеве предлоге и сугестије и трпе оштар тон. Јер за положај, утицај, материјалне користи евентуално, које има орган једног акционарског друштва, треба примити и један мучан дан.

#) Овај члан је укинут; али тиме поменути принцип није измењен. Види „Правни преглед“.

Polioprivreda i industriski protekcionizam

— Predavanje g. Dr. Poštića, profesora iz Zagreba. —:

ugoslavija se nalazi u znaku prosperiteta industrije — zahvaljujući ekonomskoj politici uperenoj na favoriziranje industrije — i krajnje depresije u poljoprivredi, zahvaljujući na prvom mestu konstelaciji na svetskom tržištu.

i prošlost i sadašnjost obiluju primerima forsiranja indushijske proizvodnje u zemljama pretežno agrarnim. Ta je politika imala od vajkada protivnika i to dve vrste: prvi su bili poljoprivrednici, a drugi ideolozi. Prvi su branili svoje interese, a drugi narodno blagostanje. Teško da bi čovek mogao za pedeset godina pročitati sve ono Što je napisano o tome pitanju. Ekonomisti su samo izuzetno, ređe iz ubeđenja, a više iz ličnih interesa, bili pristalice industrijskog protekcionizma u sličnim prilikama. Ali je ipak istorija zabeležila jedan broj protek-

cionisličkih ideologa, međ kojima je bilo nekoliko vrlo. umnih i vrlo duhovitih.

Ekonomsko-politička mera može da ima гахпоугsno dejstvo, ne samo ekonomsko, već ona može da dej- stvuje i na narodno zdravlje, narodnu odbranu i druge: oblasti socijalnog života. Zato se ona тоге да розтаtra sa raznih tačaka gledišta. U tome slučaju pojavliuje: se problem upoređenja korisnih i štetnih posledica takve iedne mere, što je Vrlo delikatan i težak zadatak. Ali je za svaku ekonomsku meru originalan kriterijum onaj narodnog blagostanja, to jest ekonomski kriterium. Mas koji motiv da je diktirao jednu ekonomsku meru, Ia kakav cilj se želi njome da postigne, uvek je, po prirodi stvari, indicirano da se ona oceni s ekonomske tačke gledišta, s gledišta narodnog blagostanja. |