Народно благостање

8. фебруара 1930,

Naša industrija je primerno organizovana, a to је | једап од bitnih uslova za uspeh, kao Što to pokazuje 1 ı njezina kraika istorija. Ona operiše svima sredstvima socijalne akcije, pa naravno da ne zaboravlja ni na |avno mnenje. U celom svetu, pa i kod nas, industrija održava intimne veze sa najvećim delom štampe — уе2~, čija se osnova ovde onde izvlači pogledu savremenika. |

1924. godine ušla je naša industrija u ofanzivu Za {aču carinsku zaštitu. Ona je ubrzo krunisana uspehom, oličenim u carinskoj tarifi od 20. juna 1925. godine koja se ovih dana, od jednom, počela da naziva projektom zakona; od koje jedan deo industrijalaca pere тикг, i ako je baš njihova želja bila, da se ona aktivira putem administrativnog akta, i ako ona možda ne bi u opšte stupila u život, da nije postojala ta mogućnost njezinog aktiviranja.

Ulazeći u protekcionističku ofanzivu preko javnog mnenja, naša industrija je upregla svoje dobro plaćene, a slabo zaposlene tunkcionare u propagandistička kola.

To je u ostalom glavna dužnost tunkcionara, јег та tekući posao ne bi bili potrebni tako učeni i stručni ljudi. Pravda zahteva da kažemo, da se funkcionari nisu mnogo umorili. Sasvim je sporedna stvar iz kog je razloga to bilo; da li zbog toga što su bili potpuno sigurni u uspeh stvari ili zbog razširene zaraze linije пајтапјеса napora. U svakom slučaju, sa ekonomske tačke gledišta, idejno zastupanje protekcionizma industrijskog bilo |e na nivou bukvaraca. Nije se ni pokušalo dokazivanje solidainosti između industrijskog protekcionizma i narodnog blagostanja, a to je centralni kriterium.

Zahvaljujući toj površnosti u pledoajeu za industrijski protekcionizam, otvorena je bila plattorma njgovim protivnicima za uspeh u polemici.

G. dr. Stjepan Poštić, profesor. gospodarsko-šumarskog fakulteta na zagrebačkom univerzitetu, održao je 31. januara u Glavnom savezu zemljoradničkih zadruga predavanje o poljoprivredi i industrijskom protekcionizmu; i naravno požnjeo veliki uspeh. Uspeh ie došao delom zbog toga, što je on za temu SVOga pi?davanja uzeo polemiku sa do sada iznesenim argumen– tima u korist industrijskog protekcionizma. Ali je i sa gledižta metodološkoga g .dr. Poštić održao jedno predavanje kako se retko kod nas čuje. Svako je svoje tVrđenje potkrepio dokazima, od kojih je najveći deo statističke prirode. Bezbroj tabelarnih pregleda graličkih i cifarskih služio je kao dokazni materijal. Teoriski i logički nema ničega novog u njegovoj argumentaciji, ali su novi svi dokazi. Dok se drugi ograničavaju na logično i često sofističko polemisanje, dotle g. dr. Poštić za svako tvrđenje citira dokaze, većinom statističke. Socijalna ekonomija ne zna za drugi način i za drugu metodu u polemici, i baš zbog toga g. dr. Poštić 7а811žuje priznanje, jer se tom metodom, koja predstavlia liniju najvećeg napora, odavno kod nas više niko ue služi. Ogroman se rad kriie iza tabelarnih i grafičkin pregleda, kojima je operisao g. dr. Poštić. Isto. je tako pravilno metodološki sređen taj dokazni materijal.

|

= =

_ Tek na kraju svog predavanja reagirao je g. dr. Poštić na jedan argument, koji je potpuno neekonomski, a koji se od strane izvesnih predstavnika industrije u poslednje vreme sve češće upotrebljavao. To je argument o potrebi podizanja industrije u interesu narodne odbrane. Tome tvrđenju stavlja na suprot predavač sledeća dva argumenta: |:

1.) Interes naše narodne odbrane zahteva na pr-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

·'time spreči emigracija,

vom mestu socijalno zdrav ,ekonomski jak i роса

Страна 93

nezavisan seljački red mnogo pre, no veštački stvorenu industriju.

2.) U koliko bi ipak trebalo izvesnu industriju na veštački način podizati isključivo u cilju narodne odbrane, a narodna odbrana je interes celokupne nacii?, teret :reba da podnese cela nacija podjednako.

G. dr. Poštić nije se u opšte upuštao u ekonomski procenu toga argumenta, on se nije čak пришао и рtanje, da li je mogućno zadovoljiti interes narodne odbrane podizanjem domaće industrije, niti u pitanje, da li ima i drugih načina, sem favoriziranja privatne iniCijative, za zadovoljenje te nacionalne potrebe, već se ograničilo na agrarno tumačenje principa narodne odbrane, na suprot industriskom, i na princip pravičnosti, koji služi za osnovu podele sviju tereta i žitava među članovima nacije pa sledstveno i onih za narodnu odbranu. I suviše se dugo zadržao g. dr. Poštić na po našem mišljenju vrlo neozbiljnom argumentu: da je naša poljoprivreda zaštićena jače no naša industrija, i Više i jače no poljoprivreda u drugim zemljama. Mnogo ič prostije bilo reći, da tu zaštitu poljoprivreda nije nikad ni tražila i da je ona njoj nametnuta, verovatno iz taktičkih razloga. Poljoprivreda pere ruke od te zaštite. To nije poljoprivredna zaštita, već industrijska zaštita na poljoprivredi.

Logički još je manje ozbiljan argument, da 20% nepoljoprivrednog stanovništva naše zemlje snosi ZbOS toga veći teret od poljoprivredne zaštite, no 510 је гејаtivno opterećena poljoprivreda zbog industriske zaštite. Mi smo agrarno izvozna zemlja, kaže g. dr. Poštić, te cene kod nas ne zavise od uvoznih carina već od cena svetskog tržišta.

Na treći argumenat, po kome industriska zaštita tereti poljoprivredu u opšte vrlo malo, o čemu se navo:li kao dokaz dosta nisko carinsko opterećenje nekolik:h industriskih proizvoda potrebnih poljoprivredi, odgoмото је о. dr. Poštić izračunavanjem ukupnog opterećenja sviju proizvoda, koje potrebuje poljoprivreda bilo za proizvodnju, bilo kao potrošač. Tako je utvrdio da to opterećenje predstavlja znatnu sumu u budžetu seljaka.

Argumentu o neizbežnosti industrijaliziranja zemlje i podizanjem industrije da se zaposle besposlene ruke i odgovorio ie g. dr. Poštić da bi se nezaposlenost mogla mnogo bolje lečiti jačanjem poljoprivrede nego industrije, jer za prvu ima mnogo više prirodnih uslova i cilj se može postići sa mnogo manje žrtava. Predavač se nije ni upuštao u pitanje veličine naše emigracije, odnosu na ukupan broj stanovništva i eventualne koristi od same emigracije.

Атоштети о neizbežnosti industrijaliziranja zemlju изјед астагпог protekcionizma srednje i zapadne Evrope g. dr. Poštić nije poklonio pažnju, i to je prilična praznina u njegovom predavanju. A njegovo tvrđenjž, da je naš industriski protekcionizam Imao Za posledicu agrarni protekcionizam u industriskim zemljama, sam9 za vrio mali deo odgovara istorijskim činjenicama. On nije čak propustio da citira poznati primer sa vinom } pivom u odnosu prema Čehoslovačkoj. Ne postoji u Evropi agrarni protekcionizam kao specijalna struja ni teorija; već postoji protekcionizam kao takav, integralan, кој! је naravno više agrarni no industrijski u pretežno industrijskim zemljama. Ma kako da se misli o našem indusiriskom protekcionizmu, ne može se on ni u kom slučaju oglasiti za uzrok takvoj jednoj elementarnoj svetskoj pojavi, kao što je carinski protekcionizam,