Народно благостање
Страна 84 НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 6
Кеајап до Кгаја, дајеко од зуаке зонз Ке 1 озја- | njajući se u celom svom izvođenju na činjenice, Bg. Аг. | Poštić je upotrebio niz podataka, koji nisu bili neop- · hodni za njegovu tezu, ali koji su ne samo znatno ро- | jačali njegovo gledište već predstavljaju u našoj trgo-. vinsko-političkoj i agrarno-političkoj literaturi najdragoceniji podatak, koji je iznesen za poslednjih 10 god. To su podatci o rentabilitetu poljskoga gazdinstva kod” nas. Njegov je fakultet vršio anketu u tome pitanju po. raznim krajevima naše zemlje i prikupio vrlo dragocenih. podataka o vinogradarstvu ı žitarstvu. Te troškove pro- |
-
izvodnje uporedio je on sa cenama iz 1028. godine (što je svakako bilo prilično deplasirano, pošto su cene u 1929. godini znatno promenjene).
Koliko je nama poznato, to je prvi pokušaj izračunavania proizvodnih troškova rentabiliteta poljoprivredne proizvodnje. Mi ćemo se na te podatke vratiti kad budu oni objavljeni in extenso, (a oni se nalaze u štampi), a ovaj referat završavamo sa željom, da g. dr. Poštića što češće čujemo u našoj sredini. On se svakako neće ćuditi tome, što je u jednom delu |ugoslovenske štampe bio potpuno prećutan.
Коштање живота у пет највећих градова
— Само за животне намирнице —
Кретање цена животних намирница у току месеца децембра 1929. године било је неједнако у појединим варошима: Београд и Загреб су забележили незнатан скок од 1.15% и 1.33%. Цене у Љубљани су остале готово на истом ниво-у: поскупљење износи само 0.759. Исто тако су и у Сарајеву цене биле доста стабилне и смањење износи само 0.969, дакле испод 1%.
Ствар стоји друкчије са Сплитом, где се појављује смањење за, читавих 3.54%. Изгледа да је смањење цена хлеба, зејтина а нарочито говеђине и сланине тек у месецу децембру дошло до пуног израза тако, да град Сплит јако одскаче од осталих велеграда као најјевтинија варош у земљи.
На тај начин је сада иајскупља варош Загреб, за читавих 13.33%, скупља од Сплита. У децембру 1928. г. најскупља варош је био Београд, али његов индекс био је само за 6.109, већи од најјевтинијег града — Загреба, који је на тај начин у току једне године »напредовао« од последњег на прво место.
Ипак су и загребачке цене на 1.419, испод цена у истом месецу децембру претходне године. У оста-
НЕ
86 | 556 | 555 | NI S M |R она н" на“ на“ У осе bi EO BO o шазон 5505 о 55 Бес ~ 9 = ER АРЕНЕ (расе | меч | Ово | = о о | па БОКЕ ова ог | Сао дбЕ| бен |а“- че «Бе | ве | = е |Еко-|= о ~ 96 Ек о ш>Е јо>:Е|ј= += |OŠEK
1, Београд | 33448 | 339,57 |-- 1.159, | 382.94 |—10.319/, 2, Загреб 355.82 | 35118 |-- 1,33 „ | 360,90 |— 141, 3, Љубљана | 337.83 | 335.31 |--0.75 „| 374,58 |— 9.81 „ 4. Capajeso | 324,73 | 327.87 |— 0.96 „| 377.92 |—1408, 5. Сплит 313.91 325.47 |— 3.54 „| 369,30 |-114.,99 „ Просечно | 385,16 | 335,87 |-L_O0.21%/,| 373.13 |— 10.18%/,
Просечни ниво цена је нижи за преко 10% или тачно за 10.18% у односу према месецу децембру 1928. године. Просечно за целу годину су цене 1929. године у Београду чак и веће за 2.22% од просечног
лим градовима смањење цена се испољава у много већој мери и достиже 14.99%, за град Сплит.
индекса за целу 1928. годину, што је у Београду опадање цена отпочело тек у августу месецу 1929. г.
ПРАВНИЊПРЕГЛЕД
ЗА ЖАЛБЕ ПРОТИВ ПРЕСУДА ПО ПОЛИЦИЈ-
СКОЈ УРЕДБИ ЗА ИСТУПНЕ КРИВИЦЕ ИЗ Ш.
ДЕЛА КАЗНЕНОГ ЗАКОНА, НИЈЕ ВИШЕ НАДЛЕЖАН СУД, ВЕЋ ВИША, ПРАВНА ВЛАСТ
Кад је 19. јуна 1929. обпародован Закон о општој управи, наступила је у редовима правника разногласица односно значаја и замашаја чл. 76 овог закона.
Тај члан гласи:
»(1) Против сваког акта првостепене власти опште управе може се поднети жалба на великог жупана.
а ако је велики жупан одлучивао у првом степену, на
Министра унутрашњих послова, — у оба случаја под
претпоставком, да правно средство није искључено.
(2) Власт, која решава у другом степену, може одлуку ниже власти одобрити, поништити или изменити.
(8) Против одлуке опште управне власти, која је у другом степену решавала, жалба нема места. Ово исто важи и за одлуке среског начелника, кад решава у другом степену по предметима из делокруга. пренетог на општине“.
Настало је питање: да ли је овим законом одузето право првостепеном суду да расматра и суди иступна дела из Ј части Казненог закона, које му је признато 55 15. и 16. Полицијске уредбе од 18. маја 1850 са изменама од 17. јануара 1694 године. У пракси се убрзо појавио случај, који је тражио да се ово питање расправи.
Начелник среза јадранског пошаље жалбу изјављену на његову пресуду по једној иступној кривици из Ш дела Казненог вакона Првостепеном лозничком суду на расматрање и пресуђење у смислу чл. 15. и 16. Пол. уредбе. Суд, међутим, одбије надлежност, налазећи да по чл. 76. Зак. 0 општој управи од 19. јуна 1929. године није више падлежан суд,
~