Народно благостање
15. фебруара 1930.
17. februara, u utorak, sastaje =е veliki broj ministara evropskih i vanevropskih država radi pretresanja predloga o uvođenju dvogodišnjeg carinskog primirja. Jedno je sigurno, naime, da će biti vrlo mnogo deklamacija i praznih fraza. Govoriće se o razoružanju moralnom i ekonomskom, o solidarnosti među narodima, o potrebi zbliženja i o životnoj potrebi Evrope za uklanjanje prepreka međunarodnoj trgovini. Kazaće se, kako se sa visokim carinskim stavovima ne može dalje opstati, kako to voli Evropu u propast i kako će se tome morati učiniti kraj. To će biti prvi čin. U toku daljega rada imaće čitaoci da vide, kako izgledaju te deklamacije u praksi. Čuće se, pre svega, sa sviju strana сугдепје, kako otadžbina onoga, koji u tom momentu bude na tribini 1, ima najviše carinske stavove i kako će ona biti u šteti time što će primiti carinsko primirje. Pa će onda biti govora o tome, kako ovakva jedna mera ne znači ništa, dok se ne izvrši razoružanje duhova i dok ne sazri ideja o tome, da je ekonomsko približenje naroda životna po treba. Biće i pretstavnika nekoliko naroda, koji su iskreno prožeti željom za sniženjem catina i olakšanjem međunarodne trgovine. Na čelu svih naroda biće Englezi.
Prizor će, svakako, biti interesantan naročito za međunarodne novinarske fotografe, još interesantnije za slušati, jer će biti veoma okretnih i dobrih govornika, vrlo učenih ljudi. Biće tu broj ministara, koji se nikad do danas nije video na jednom mestu. Ali u pogledu samoga pitanja, mi smo skloni pesimizmu. Ne smemo kategorički tvrditi,
KGKGEII aa
Carinsko primirje
da će propasti ideja carinskog primirja, ali smo duboko uvereni da se | ovoga puta neće doći ni do kakve konkretne solucije. U najboljem
slučaju doneće se odluka, kojom se stvar odlaže.
E Zz—<—c—=KzzzzzEZZ—
Како су женевским уговором од 17. марта 1929 године регулисана сва потребна питања — ветеринарско, царинско, саобраћајно, пристанишно и Т. д. —, то је наша слободна зона у Солуну звакично отворена и предата својој намери на дан 1. јула 1929. године.
У погледу на досадашњи развој наше слободне зоне —- за првих шест месеци — објављује г. Др. Д. П. Михајловић у београдском часопису „Ла Југослави“ од 8. тек. м. статистичке податке, које смо ми прегруписали према количини и врсти. o
Интересантно је, да у току тих првих шест месеци преко наше слободне зоне није било никаквог увоза из Грчке. Али је наш извоз у Грчку био:
дрво, за гориво и грађа
цигле и цреп
Наша слободна зона у Солуну
E <<< НЕ ЕРЕ
419 вагона 199
»
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 105
сточна храна 100 + стока 28 = сир качкаваљ 24 > јечам 1 >» ByMyp lo раж 5 » разно 13 » укупно 812.»
Кроз нашу слободну зону, дакле транзитно ми смо извезли за првих шест месеца :
руде 817 вагона трице 102.» опијума ; 2.» разно 9 1, укупно 930: вагона
Наш транзитни увоз кроз нашу слободну зону има " свега две позиције :
кухињска со 535. вагона и гвожђене конструкције 46 5 укупно 581 вагона
Према томе тоталан саобраћај за првих шест месеца изгледа овако: Наш увоз у Грчку Наш извоз из Грчке Наш транзитни извоз Наш транзитни увоз
312 вагона. 9.3 милиона кер.
930: вагона 13.1 милиона кгр. 581 вагона: 9.3 милиона кгр.
Укупно 2323 вагона 217 милиона кгр.
Поред означења тежине и вагонског броја нашег из-= | воза односно увоза било би интересантно: познавати и динарску вредност робе.
E -=ZXz>=ErEKzZZEKKKEK—
Има врло: много. пореских обвезника, који су разрезани.
Бонови и порез више но што то треба да.бу-
де и који су изјавили KEKS EJ жалбе. Као што знамо. по закону жалба не. задр-
жава дужност плаћања порезе. Ако ти порески обвезници. плате пун износ разреза, а ако с друге стране више пореске власти буду дале следства жалбама и смање им разрез, онда ће државна власт имати да им врати плаћени - вишак. Логички би било да им врати у боновима, у којима. су они платили. Како ће. пак то враћање наступити после, кад ти бонови буду стављени ван курса и оглашени за невредеће, опда остаје једина. могућност, да. се пореском“ обвезнику врати наплаћена пореза у готовом новцу. Добро би било
да. се о овоме. да објашњење с надлежног места.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Енглеска новчанична банка снизила је 6. 0. м. дисконтну стопу од 5% на 4.5%.
— Аустријска новчанична банка поново је снизила дисконтну стопу и то од 7% на 6.5%.
—- Један. огроман успех грчке Народне банке. Ових дана је:отворена агентура грчке Народне. банке у Њујорку. У: управи је г. Ровенски, подпредседник Чез Нешнел Бенк, Њујорк.
— Једна група француских банкара долази у Пешту да проучава економско стање земље. Кажу да је тај интерес дошао: после закључења конвенције у Хагу, по којој су ве= лике-силе дужне да пруже: финансиску помоћ Мађарској.
— Град Беч има изгледа. да добије зајам у Швајпар= ској у износу од 280 милиона динара, који ће употребити за отплату свога дуга својој сопственој штедионици.
— Ђанинијева Банк-америка Блер корпорејшн емитеваће ових дана на њујоршком тржишту зајам аустралиј ске вароши Саднеја.
— Разврстан директор банке. Како читамо у „Франк фуртер Цајтунгу“ ових је дана био разврстан и други Рочил= дов директор Англо-чехословачке банке у Прагу. Први је био г. Портерс, који је био премештен у Београд; а други, г. Др. Ф. Хајнсхајмер,; сада се вратио у Лондон за директора Англо-интернационалне: банке. Интересантно“ је напоменути;