Народно благостање

15. фебруара 1930. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 99

фон. За пореске обвезнике, који су умели избећи ' реске обавезе бити плаћене на тај начин. Има их порезу од 26.—27. и 28. године курс од преко 70% који немају пара да плате; има их који неће да плате, нема више дражи. Код многих пореских обвезника а има их и таквих, којима ће изгледати много 70%. треба да је зарада велика, па да се реше да KBH- | Да је опасна шпекулација по среди има врло тирају с тим обавезама, које их, изгледа, много не | много индиција. Они који желе да курс скочи, прожуље. Врло је вероватно, дакле, да шпекулација турају гласове, како ће се претекли бонови употре-

гура курс навише, а не реална тражња; у томе случају лако је могућно да наступи реакција и курс знатно падне. Велике паре могу погубити они, који се буду затекли с тим хартијама у рукама послед-

бити за плаћање порезе од 1930. године. Они, пак, који желе да падне, протурају гласове, да ће се не-

| плаћена пореза за 1928. годину опростити. У таквој · ситуацији добро је, да буде крајње опрезан онај,

њих дана. Не треба ни мислити на то, да ће све по- | који тргује тим папирима.

Beogradska berza na krivom риш

— Jedna potrebna reforma u interesu berze. —

Još mnogo ranije nego što je Beogradska berza donela odluku o modalitetima trgovanja dolarskim papirima na njoj, mi smo dali izraza našem patriotskom bolu zbog toga, što postoji disparitet uzansa između beogradske i zagrebačke berze. Mi smatramo, da je trebalo učiniti nadčovećanski napor da bi se održala jednoobraznost uzansa u trgovini hartijama od vrednosti. Mi smo to konstatovali i učinili svoju dužnost i žalimo što su se o taj naš glas berze oglušile.

Sad se već u veliko pojavljuju posledice takoga rada i kod same berze. Žrtva je beogradska berza. Od kako je počelo trgovanje dolarskim papirima na našim berzama, na Beogradskoj berzi nije učinjen ni jedan zaključak dok je na Zagrebačkoj berzi obrnuto oko 100 hiljada dolara ili nominalno 50 miliona dinara. U Zagrebu objašnjavaju io mnogo jačom obilnošću na novčanom tržištu i postojanjem mnogo ozbiljnijih kupaca tih papira, kao što su osiguravajuća društva u Hrvatskoj i regulativne šledionice u Slovenačkoj. Naprotiv u Beogradu su najveći kupci državnih hartija od vrednosti: Poštanska štedionica, Državna hipotekarna banka i tako dalje. Ali sve i kad bi bila veća tražnja u Zagrebu, ipak se time ne može objasniti apsolutna apstinencija od toga posla na beogradskoj berzi. Zagrebačke »Novosti« smatraju da je disparitet uzansa učinio, da je gotovo nemogućna arbitraža između oba tržišta. To ne bi bilo sasvim tačno već zbog toga, što berzijancu nije teško da izračuna paritet obeju tržišta za jedan te isti papir pošto je berzijančev posao da ceo dan računa. Nije razlog teškoća izračunavanje pariteta, već je drugo nešto po sredi: Zagrebačke »Novosti« u berzanskom izveštaju od 9. februara kazale su, da je beogradski način trgovanja dolarskim papirima apsurdan. Mi mislimo da to tv:đenje neće biti daleko od tačnosti. Ono što je potpuno paralisalo trgovinu sa dolarskim papirima na beogradskoj berzi, to je sam uzans takav kakav je. Naš je svet već godinama navikao da trguje sa papirima u procentima njegove nominalne Vrednosti. U tom je slučaju sasvim indiferentno, na kakvu valutu glasi dotični papir. Kod državnih hartija od vrednosti nije glavno koliko košta on u dinarima i

dolarima, već је glavno, koliko košta u procentima 10minalme vredmosti, jet se ta cena upoređuje sa nomiпајпот kMamatnom stopom i tako izračunava renmiabDilitet. To je jedini tok ideja kod serioznog kupca. Ko ku puje hartije za rentu, nema drugog kriteriuma do upoređenja kursa sa nominalnom kamatnom stopom. Kod špekulanta pak stvar je mnogo prostija; on jedino računa sa razlikom u kursu u procentima nominalne vrednosti, to jest za njega je glavno za koliko je tačaka

kurs juče bio manji no danas. Njega jedino interesuje

ta razlika.

Papirom se trguje na berzi ili zbog rente ili zbog zarade na kursu. Rehta se izračunava iz cene izražene u procentima nominalne vrednosti i nominalne kamatne stope. Obe su količine prosti mali brojevi sa kojima se lako računa. Zašto unositi u kalkulaciju dinare kad papir ne glasi na dinare i kad se operiše sa brojem od 4 do 5 mesta, koji je daleko od toga da bude okrugla cifra. Dolarski papiri glase na dolare, ali pri izračunavanju rentabiliteta sasvim je svejedno na koju valutu glasi papir. Ali je sasvim isključeno, da se može frgovati u dinarima sa jedinim papirom, koji glasi na dolare. Dinarska vrednost colarskih papira dolazi u kombinaciju samo u početku, kad treba odrediti koliko komada treba kupiti i na kraju, kad treba izračunati koliko se ima platiti za obavljene zaključke.

A što se tiče kamate, ni tu nije problem težak kako to nekima izgleda. Istina |e da je naš svet navikao da računa inkluzive kamata; ali naš narod kaže: ima navike ima i odvike. Za berzijance je to neizbežno: Niko neće ni u Beogradu ni kupiti ni prodati taj papir dok ne vidi kako stoji on u Njujorku i u Zagrebu ,a to se pak ne može konstatovati dok se ne izračuna protekla kamata, pošto su tamo takvi uzansi. E pa kad već mora da pravi taj račun onda treba beogradske uzanse saobraziti njujorškim, inače će baš beogradski berzijanac imati više posla nego onaj u Njujorku i Zagrebu.

Zagreb smatra da je trgovina dolarskim papirima na beogradskoj berzi potpuno sahranjena i da će to biti jedna zagrebačka privilegija via facti. Za sada se tim papirom trguje i to u velikim količinama samo u

IZVOZ ~

Telegrami: ADRIACORP LONDON Kodeks: „A. B. C.,“ 6. ed.

· POVEĆAJTE

ADRIATIC OVERSK.AS CORPORATIOM Ltd.

FIRMA LONDON:KIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BKE.SPI,A TNO, BRZO, SY VARNO », Haymarket, LONDON, S. W.

> ЈУО%

Равне: НАУМАККЕТ HOUSE Il: