Народно благостање

Страна 98

ostvareni prihodi 1928. i 1929. godine sa predviđenim prihodima za 1929./30. godinu. Ali kad se ima u vidu da budžet za 1929. i 1030. godinu sa svoje "/, рада па 1920. godinu i da poslednja 3 meseca u 1930. godini ne mogu imati veće promene od 10% od ukupnog iznosa, onda možemo pristupiti upoređenju.

Tablica nam pokazuje, da je ukupan državni #5kalni prihod u 1928. godini iznosio 7.460 miliona dinara, a u 19209. godini 7.705 miliona dinara; u 1929. godini iznosi višak 245 miliona dinara, odnosno 3.28%. Ne pokazuju svi prihodi višak. Carine i državni monopoli pokazuju manjak prema 1928. godini, koji iznosi 103 miliona dinara, tako da bi ukupan višak prema 1928. godini bio 408 miliona dinara, kad ova dva oblika ne bi imala deficit. Kad upoređujemo pak državne prihode u 19209. godini sa iznosom predviđenih prihoda za budžetsku 1929./30. godinu, nalazimo, da je manje naplaćeno no što se predviđa. Taj manjak iznosi 96 miliona dinara, odnosno 1.24%. I ovde imamo isti slučaj, naime, da jedne grupe prihoda pokazuju višak prema predviđenom, a druge manjak. Najnepovoljniji rezultat pokazuju državni monopoli. Oni pokazuju pre svega manjak naplate u 1929. prema 1928. godini od 95 mil. dinara i drugo, manjak naplate prema predviđenome za 223 mil .dinara. Ali ni kod pojedinih monopola ne postoji jednoobraznost u kretanju prihoda: žižice i haftije za cigarete pokazuju višak, doš petrolej, so i duvan manjak. Manjak od petroleuma mogao bi se objasniti progresivnom elektrifikacijom zemlje. Manjak kod soli je neznatan i teško ga možemo objasniti. Ali glavni manjak pokazuje monopo] duvana i to 58 mil. dinara prema 1928., a 131 mil. din. prema predviđenome.

] trošarine pokazuju manjak od 31 mil. din. ali prema 1928. godini višak od 136 miliona dinara, tako da se ovaj manjak prema 1929./30. može objasniti ili kao optimističko procenjivanje efekta od reforme troša–tine, izvršene u toku 1929. godine, ili kao odložena na-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___ Бр. 7 plata trošarine na špiritus za iduće tromesečje. Ako detaljno zagledamo u pojedine oblike trošarine, videćemo da se manjak pojavljuje kod piva, benzina i špiritusa. Potrošnja piva u 1929. godini je manja no u 1928. To se objašnjava pre svega jeftinim vinom i drugo naglim širenjem bezalkoholnih pića. Kod benzina je manjak došao verovatno zbog toga, što je prva polovina 1929. godine velikim delom bila vrlo studena i nepovoljna za upotrebu benzina kao motorne snage. U to doba bila je upotreba svedena na najmanju meru.

Takse pokazuju višak prema 1928. godini za 42,000.000, a manjak prema 1929./30. od 50,000.000. Taj prihod pokazuje vrlo sporu tendenciju skakanja. Interesantno je da carine pokazuju takođe pad u 1929. prema 1928. i ako ništa važnije nije izmenjeno u уа2nijim carinskim stavovima. To se jedino može objasniti našom carinskom politikom, koja ide na što jaču zaštitu finalnih produkata, a omogućava sve veći UVOZ sirovina, koje ne plaćaju carinu.

Kao što iz gornje tablice vidimo, ukupan iznos ovih 5 kategorija državnih prihoda izneo je u 1928. 2. 7.460 mil. dinara, a u 1929. g. 7.705 mil. dinara. U 1929. prema 1928. imamo višak od 245 miliona dinara, a manjak prema 1929./30. od 96,000.000 dinara. Poslednji · je neznatan, tako, da se može pretpostaviti, da će on biti za iduća 3 meseca 1930. godine potpunj izravnan i da se može očekivati, da će ostvareni prihodi u 1929./30. biti jednaki predviđenim.

Jedini prihod, koji pokazuje tendenciju porasta je neposredna poreza — u glavnom zbog reforme, a naročito zbog izmena propisa o namešteničkom porezu. Državna kasa može biti zadovoljna rezultatom kretanja prihoda u 1929. godini, ali ministar narodne privrede baš u iome rezultatu ima povoda za proučavanje kretanja našeg narodnog blagostanja, koje, posmatrano sa gledišta državnih prihoda i u perspektivi nekoliko na-

rednih godina, pokazuje tendenciju ka stagnaciji.

m s BB

Нова шпекулација и њени ризици

Развила се велика трговина боновима Ратне штете и 20% крунским признаницама.

Цео свет је почео очајно да чепрка по сламарицама, старим архивама, орманима, старим књигама. пакетима старих љубавних писама и отписаних признаница и меница, да пронађе бонове Ратне штете и 20% крунске признанице, које су такође стрпане у оделење за пропалу вересију, — пошто је сада настала жива тражња. Врло велики број је таквих, који ће после дводневног очајног чепркања морати да констатују, да тих папира не могу наћи. Загубили су их или су их поцепали — што је такође чест случај био. Како је престала шпекулација са валутом одавно, исто тако са Ратном штетом, то су шпекуланти остали без посла и већ се решавали да при ђу шпекулацији кукурузом, кад се појавила трговина са боновима и признаницама.

У почетку су ти папири ишли по 25-30%, а данас су, како чујемо, већ стигли на 70%, а није никаква реткост оглас у новинама, да се плаћају преко 62%. Може се мислити, колико су зарадили они, који су те папире куповали по 25, 35 и 40%, а таквих има доста, јер у београдским листовима већ неколико

месеца излази оглас једног дсечког новчаног завода, који најављује, да купује те папире по курсу испод 50%. Ако је та трговина успела у већем обиму, онда је тај новчани завод морао зарадити милионе. А оно што највише храни шпекулацију, то је већ реализирана зарада. Чињеница, да су неки већ на томе зарадили огромне паре, привукла је пажњу свију оста лих, који желе да брзо и много зараде и чини нам се, да већ има много руку на том послу. Данас је врл» велико питање, да ли је тражња дошла доиста од оних који желе да тиме плате порезу, или од стране многобројних шпекуланата. У сваком случају ми упозоравамо све оне, који тргују тим папиром, да буду врло опрезни да не нагомилавају велике количине непродате на дуго време.

До 17. марта, кад истиче рок томе послу, има још доста времена и у том међувремену могу се појавити врло велике количине ове хартије. Како се посао изводи ван берзе, то је потребна велика присебност духа, врло велика хладноћа, па да се заради на том послу.

Чим се докопала шпекулација тога посла, ризик је постао велики. Курс од 70% достигао је скоро пла-