Народно благостање

Страна 126

novac, manje roba, ali do zaključaka ne dolazi. Imaoci tih dionica na zagrebačkom tržištu, u prvom redu velike banke, ne nameravaju da prodadu svoje dionice, tako da ozbiljne robe zapravo ni nema.

Dionice Dubrovačke paroplovidbe bileže ponovno novac 425 bez robe. Nervoza koja je bila nastala prilikom propasti „Dakse” potpuno je prestala. Dionice Trbovlja opet su nešto slabije. Mnogo smeta što se akcije, koje kod nas kotiraju, ne mogu liferovati u Parizu ı Švajcarskoj, jer je tamo glavno tržište.

Гата рари!. Dok dinarski državni papiri, u prvom redu Šteta znatno popuštaju u kursu, dolarski papiri bileže poraste. Po vućenju zgoditaka interes za Štetu postao je slabiji. To su slabljenje | interesa dobro izrabili pojedini berzijanci i uspelo im je da, obore kurs za oko 10 dinara. Promet je inače mnogo življi nego što je to u Zagrebu običaj.

Dolarski papiri su u porastu. To smeta prometu. U ponedeljak na primer zaključci u Blairovim zajmovima iznosili su 11.000 dolara. Međutim kad je došlo do porasta kursa, promet je prestao. Većina naloga bili su limitirani za kupnju od 90 dotično 80. Međutim imaoc: robe, obzirom na porast kursa, u NewYorku nisu bili voljni da daju ispod 9075 dotično 80.75. Čim dođe do ravnoteže između ponude i tražnje, dotično ako se kupci odluče da plate i preko 90 dotično •80, promet će opet biti intezivniji. Jer što je glavno, interesanata ima. Jedan dio tražnje pokriva se i van berze. A pored toga moramo voditi računa i o tome, da veći zavodi potrebu svojih komitenata pokrivaju izravno u New-Yorku. U svakom slučaju količine dolarskih zajmova koje nabavljaju naši interesenti, bivaju sve veće i veće. Neki drže da je kroz ovo nekoliko meseci od kada se je počelo življe raditi u dolarskim papirima, nabavljeno do jednog i pol milijona dolara. U dinarskoj protuvrijednosti to bi odgovorilo protuvrijednosti kursovne vrijednosti 4% bosanskih agraraca.

ВАПАЈ МОШЕ БЕРЗИЈАНЦА

Драги докторе,

Кад је лањског лета рента Ратне штете почела да стрмоглави, кад је пала испод 400 динара и кад је изгледало, да ће доћи на 350, онда је „Народно Благостање,, донело низ чланака, у „којима је доказивало, да стропоштавање тог папира, који је растурен по целом народу, може да има штетког дејства и на државни кредит и на сиротињу, која има тог папира више но. што би требало да буде према њезином кмовном стању. Ти си онда писао да пад долази искључиво од техничке позиције на београдској берзи, т. ј. отуда, што се нашао један једини хосиста, неспретан у својим операцијама, те је изазвао све остале берзијанце да иду у бесисте. То твоје писање имало је дејства и не само што је садржан даљи пад Ратне штете, већ је шта више изазван шао до 445 динарг. Све хосисте имају теби да та ба разлику од 65 динар по комаду, колико је ско:2 курс после интервенције. |

Ове године рента Ратне штете почиње да малаксава још у самој зими. Ти знаш врло добро, да те робе нема још много у рукама берзијанаца; те се не може рећи да берзијанци кваре курс. То се може добро да види из берзанског извештаја, понуда је врло слаба према оној каква је била лањске године, кад је почела да пада. Понуда је слаба, али је још слабија тражња.

По мишљењу нас берзијанаца слаба тражња за ренту Ратне штете долази искључиво због конкуренције доларских

који [ен

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

папира. Ти си истина тврдио да доларски папири неће да закаче Ратну штету, већ само 7% инвестициони и 4% аграрни зајам. ја сам пак мислио да доларски папири неће имати никакво дејство на наше домаће папире, сад пак видам да си ти имао право. Ситуација је чак гора него што си је ти предвиђао, јер по мом мишљењу пад ренте Ратне штете долази искључиво отуда, што су сви слободни капитали ангажовани за куповину доларских папира и што нема руке, која би купила и ове мале количине, које се продају и нуде увек после свршених извлачења, јер има капиталиста у нанашој земљи, који купују тај папир у очи извлачења а доцније га продају, да би га купили поново у јануару месецу.

Овога пута нема истина великих хосиста, ангажованих у шпекулацији а ла хос, које би требало спасавати. Ти си и раније писао, да није у питању ни хосиста ни бесиста, већ курс ренте Ратне штете. Овога је пута ситуација још много јаснија. Одиста је у питању само курс и ништа више, јер нема никог који би задржавањем даљега пада курса зарадио велике паре.

Због тога мислимо ми берзијанци да би добро било, да ти пустиш један чланак, у коме би указао на невоље ималаца ренте Ратне штете од тога, што курс пада и што. може да пада и даље како изгледа. Национални интерес је, да се курс стабилизира.

НАШИ ПРЕДРАТНИ ДУГОВИ

Господин Министар финансија бави се у иностранству. Листови објашњавају његов одлазак потребом да потпише спораум постигнут између ималаца србијанских предратних облигација и д-ра Ћ. Ђурића, нашег посланика у Лондону. Сем онога што је донела „Политика“ о томе споразуму, не зна се ништа више, а без осталих детаља не може се уопште дати мишљење о самоме споразуму. Нарочито нам није јасан онај део аранжмана, који се односи на некакве купоне који се имају платити са 40% у злату и то пола у готовом а пола у петогодишњим обвезницама.

Ово што је јасно, то је да по споразуму имамо плаћати од све године 55% од златне вредности србијанских пред“ ратних дугова и да се та квота има повећавати тако, да за ЈЕ година дође на 100%, односно да 1945 године имамо плаћати дугове у злату.

Данас износи служба тих дугова 45 милиона фр. франака, односно око 101 милион динара, 55% од 45 милиона златних франака износи 24,75 милиона златних франака односно 272 милиона динара. Значи да се још ове године повеБава служба тих зајмова за 170 милиона динара, а 1945 године износиће округло 500 милиона динара, у место 1017, колико плаћамо данас.

Кад будемо добили податке ми ћемо се вратити на то питање. У исто време да додамо да париски листови јављају, да г. Министар. финансија преговара и о питању нашег дела у турским дуговима, а у вези са лозанском конвендијом, по којој имамо примити један део дугова предратне Турске. С друге стране смо извештени да ће у току 1930 године бити приведено крају питање предратних дугова аустро-угарских, нарочито у погледу поделе између држава наследница.

амсппин ппшџнтивсцашавлаоогптавватпиџниитзикисанигношилсопииниинси кво,

_ | ДРУШТВО + UROKE Шлески Угаљ и Кокс запвометугљ | : елефон: = : i _ за домаће потребе, етажно и централно грејање. а епа и -