Народно благостање

22, Села 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 117

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

етен Међ догађајима, који су

играли извесну улогу у па-

Пензија за све ратнике ду Владе г. Тардје-а, вр-

ло велики значај има пиИ тење о џензији ратници“ ма. Г. Шерон, бивши министар финансија, у своме

експозе-у о буџету за текућу годину, био је добре воље и велики оптимиста. Имао је и разлога, јер су се збиља француске финансије силно побољшале. Али је он ипак са прилично меланхолије говорио о једној замашној цифри издатака: о пензијама војним и цивилним, инвалидима и т. д. Та позиција износи преко 10 милијарди франака на укупан буџет од 49 милијарди. Г. Шерон је казао, да та позиција стално расте и да не само по својој величини већ и по својој намени представља једну економски штетну појаву. Али као да та изјава г. Шерона није ни најмање утицала на народне посланике: баш је по томе питању г. Шерон добио први пут неповерење у финансиском одбору. Тражено је од стране неколико народних посланика, да се изгласа закон, по коме сви ратници имају право на пензију почев од 50 година старости.. Очајно се борио г. Шерон противу тога предлога, чији се финансиски ефекат није могао да предвиди, али за који се одмах мора спремити 600 милиона франака. Г. Шерон није могао да се помири с тим, да цела нација падне на државни буџет као пензионер. Било је неколико компромисних предлога: да пензија почне од 55. године. Али како он никако није хтео да прими ту сугестију, то је она била такође повод паду владе.

Истина је, да нема веће жртве до оне, коју човек даје за време рата ; нема патње ни губитака, који су тако тешки, као оне које човек може да доживи у рату. Али је данас рат дело целе нације. Ако се услови пензија сваком, који је био у рату, онда се пензија појављује као финансиски проблем, који је у многим државама немогуће решити. Француска је богато наградила својим поданицима материјалне и личне жртве, као ниједна држава у свету. Дала је преко сто милијарди франака на име материјалних жртава. Дала је инвалиду сваком инвалиду који је и најмање повређен како у рату, тако и у позадини. Држава је дужна да помаже за рад неспособног и сиромашног и онда кад нема никакве специјалне заслуге. Али у толико је теже поставити принцип, де држава помаже свакога, ко је учествовао у рату, без обзира на његово имовно стање. Међутим сви су изгледи, да ће тај пројекат да буде озакоњен, јер има већину у финансиском одбору.

Саопштили смо већ своједобно, да је берлинска општина добила комесара, односно да је стављена под државно туторство. Десетогодишње газдовање у берлинској општини било је катастрофално. Потребно је надчовечанских напора и дуго година, па да се њене финансије доведу у ред, а да не компромитују привреду града Берлина. Потребна је и државна помоћ. Невероватно је како је млада немачка демократија брзо успела, да од једне добро уређене вароши за време владе кајзерове, направи толику пустош. Нарочито истичемо, да финансиска криза немачких градова није последица расипног газдовања, На против, она долази у главном код највећег дела градова Услед огромних социјалних терета, а нарочито услед огромног броја беспослених радника, које по закону морају опШштине да издржавају. Ми смо већ једном саопштили чита-

Расипање у берлинској општини,

GG —

оцима, да у Бреслави сваки четврти човек има од општине помоћ, као радник који нема посла. У Франкфурту на Ма:ни, у најмањем индустријском месту у Немачкој и у најбогатијој вароши, на хиљаду људи 37 су беспослени које издржава општина.

Али има неколико општина у Немачкој, у којима је неодговорно и невероватно расипање главни разлог кризи. У тим је општинама у осталом и стање најочајније. Ових дана смо сазнали још један детаљ о расипању берлинске општине. Реч је о платама чиновника, који су на челу великих општинских подузећа.

Берлинска је општина сва своја подузећа концентрисала у један организам, који се назива Берлинско саобраћајно друштво. Оно има пет директора, од којих су четворо добијали, заједно са тантијемом, по милион динара годишње; а пети, по имену Литке, примао је 2,700.000 годишње. Оп је прешао из једнога приватног подузећа, које је прешло у општинске руке, и задржао уговором све принадлежности и берива, која је имао у том приватном подузећу.

Те велике плате открила је социјално-демократска фракција и тим поводом интерпелисала општинску управу. Између осталог одговорено је, да шефови тако великих псдузећа, као што је Берлинско саобраћајно друштво, чији капитал износи 5,,200.000.000 динара, имају много већа берива у приватним друштвима. На то је одговорио интерпелант, да је недопуштено општини, да рђаве и неморалне вавике у приватним друштвима преноси у општинска предузећа. Ружно је, да општинска управа почне да копира приватна предузећа с оним, што је код њих најгоре, јер и у литератури о акционарском праву и у економској литератури се највише напада то олигархијско наплаћивање чивовника на највишем месту у акционарским друштвима. На то је одговорено од стране општинске управе, да мањим платама не би се могле придобити првокласне снаге за управу општинских подузећа. Још је хитрије одговорио интерпелант тврдећи, да нису потребни општини они првокласни капацитети, које потребују друштва која су изложена слободној конкуренцији. Ту се тражи глава и способности, јер оно што највише угрожава положај једнога подузећа, то је силна конкуренција, нарочито сад после рата где се свуда појавила хиперпродукција. Ошштинска подузећа имају монопол, према томе нека општина остави приватној привреди те првокласне капацитете, где они могу бити корисно искоришћени, и нека узме мало слабије капацитете за општинска подузећа, пошто она имају комотан положај, који им пружа монопол. После дискусије општински одбор је усвојио предлог социјално-демократске странке, да се знатно смање берива виших чиновника општинских подузећа.

Рано су се сетили! Као да су сви одборници били десет година слепи, па су тек пре неколико дана прогледали!

Прошле недеље одржали су у Београду произвођачи шећерне репе седми конгрес, на коме се је расправљало о још увек нерешеном питању откупне цене за шећерну репу. Како су до сада већ четири заједничке конференције са фабрикама завршене безуспешно — то је потпуно разумљиво да је огорчење међу произвођачима веома велико. Као своје минимално захтевање, они траже 5 килограма кристалног шећера за сто килограма репе, док су фабрике понудиле 4 килограма и то са разним од-

Репари и шећеране