Народно благостање

Страна 136

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД |

ИЗ ЈУРИСДИКНИЈЕ ИЗБОРНОГ СУДА БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ

Тужилац 3. продао је туженоме М. 25. јануара 1929. године 4 милиона динара номиналних Ренте Ратне Штете по цени од 471 динар, са роком испоруке за 31. децембар исте године. Како тужени М. о року није хтео да прими купљену робу, то га тужилац тужи за разлику од 148.000 динара, колико је мање добио продајом тих 4 милиона Ренте на Београдској Берзи 31. децембра 1929. '

Бранилац туженога налази, да није надлежан изборни суд Београдске Берзе, пошто члан 183. њезиних узанса за трговину хартијама од вредности оглашава за недопуштене терминске закључке на дужи рок од 6 месеци, а члан 1. истих узанса проширује обавезно њихову важност и на послове, закључене ван берзе, али за које је уговорена надлежност берзанског суда. Па како је у овоме случају између

закључка и рока лиферовања више од 11 месеци, то је бер-.

зански суд ненадлежан.

Суд се оглашава за надлежног, продужава извиђање и одбија тужиоца од тражења са следећом мотивацијом :

„да посао закључен 25. јануара 1929. године, и ако је трговање обвезницама Ратне Штете еминентно берзански посао, — нема битне карактерне знаке таквог једног берзансвог посла, и да се по томе ни парничари, који су као професионални берзијанци морали знати неправилност закљученог посла с погледом на члан 83. узанса, не могу користити бенефицијама кратког поступка, предвиђеног статутима и узансима берзанским. Али како поменуто писмено од 25. јануара овом констатацијом ни у колико није изгубило карактерне знаке једне грађанске обавезе, која је за тужену страну несумњива, јер се такви послови у приватном саобраћају могу закључивати и са роком дужим од 6 месеци, чисто по вољи странака, то се тужиоцу има оставити право да се за реализацију свога права обрати грађанском суду на основу горњег писмена и пресуде овог суда“.

Кад се ова хегелијанским стилом написана пресуда преведе на здрав трговачки језик, којим треба да се служи и берзански суд, онда излази, да се Суд оглашава за ненадлежан и то из оних истих разлога, из којих је бранилац туженога у самоме почетку пледирао за ненадлежност. Исти је Суд у почетку парнице одбацио то гледиште, па кад су парничари загазили у парницу и навукли на врат трошкове од преко 10.000 дин. Суд усваја првобитно одбачено гледиште. Тако много недоследности за тако време није слободно ни изборном суду.

Још је неразумљивије и још мање у реду, да Суд прејудицира рад грађанског суда, оглашавајући право тужиоца за несумњиво. Не само да се тај поступак не слаже с констатацијом у разлозима пресуде, да се Суд није ни упуштао у мериторно ислеђење спора, већ је он инкомпатибилан с проглашењем ненадлежности. И по томе је пресуда необична. Она је и нелогична. За то је крив и бранилац тужене

стране. Термински посао на берзи с дужим роком од 6 ме-

'љубљана _,. А.Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА Загреб Шеленбургова бр. 7. : Е Рачкога бр. 2 Пе ni ја Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14 . o erpaNn; ШКОДОВКА, Љубљана : ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграми: ШКОДА Београд : ШКОДА — Загреб Телефони: 29-36 и 27-37 израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере Телефон 4. 97

сеца је по чл. 83. узанса неважећи. И у место да на основу чл. 83. у вези са чл. !. узанса бранилац тражи проглашење посла за ништавно, пледира он за ненадлежност суда. Суд се даје повести за њим, и не узима у комбинацију ништавност посла. Случајно или намерно 2

Једно или друго, никакве везе немају чл. 88. и 11. са надлежношћу, већ само са питањем важности посла.

Није искључено, да је Суд радо прибегао проглашењу ненадлежнссти, да не би решавао о уредности посла. Он истина инсинуира пуноважност посла, али није желео да суди о томе,

Једино што је у разлозима Суда основано, то је, да је носао пуноважан. Кад је Суд већ имао такво гледиште на мериторну страну питања, онда није требао да прибегава ненадлежности. |

Чл. 18. статута јасно прописује, да је Суд надлежан за све спорове, за које га огласе за надлежног парничари.

У питање надлежности чл. [. и 83. узанса су ирелевантни, а чл. 18. статута императиван и апсолутан. Као што рекосмо, чл. 1. и 83. узанса могли би да имају за последицу само неважност посла, али никако ненадлежност Суда. Суд је претпоставио да инсинуира важност посла и одлучи своју ненадлежност.

Да се није бојао да уђе у трновито питање важности чл. 83. узанса 2

Да покажемо колико је питање трновито.

Из разлога пресуде се види, да је тужилац тврдио, да се на Београдској Берзи обављају термински закључци са хартијама од вредности, и нарочито у Ренти Ратне штете, са роком дужим од 6 месеци. -

Суд пребацује парничним странама, као професионалвим берзијанцима (премда ни један од њих није то), да нису водили рачуна о узансима; међутим Суд зна врло добро, да постоје две врсте узанса : писани и усмени и да може у животу писани пропис пред праксом да падне еп дезиентаде.

И непрофесионални берзијанци знају, да је чл. 83. узанса Београдске Берзе за трговину хартијама потпуно сахрањен за последње 4 године. Прва појава шпекулације у већем обиму од како постоји Београдска Берза, а то је са Рентом Ратне Штете, прешла је преко тога прописа и десетине милиона динара закључака обављени су на Београдској Берзи са роком дужим од 6 месеци.

Стара је ствар да су неправници много веће формалисте од оних, који познају смисао и дух права. Меуки правници имају много више респекта од позитивних или, како се у пресуди каже „императивних“ законских прописа него од праксе, од живота, који је увек јачи од сваког писаног прописа. |

Резиме ! Закључен је ван Берзе један посао, који се по истоветним модалитетима обавља на Берзи, и уговорена надлежност изборног суда Београд. Берзе. За Суд дакле ништа простије ни јасније. Па ипак се Суд оглашава за ненадлежног због тога, што је посао противан узансима Београдске Берзе !!! В. Б.

ner сте га

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ