Народно благостање

1. марта 1930.

За време рата кнез Билов се неколико пута хвалио, а нарочито пред измак рата, кад је већ било очигледно, да ће Немачка да изгуби, да ок не би никад учинио грешке, које је учинио Бетман Холвек, као царевински канцелар; и да не би дошло до светског рата, да је он био на том положају. Он не би никад дао бланко пуномоћство Аустроугарској против Србије, казао је он, нити би икад помислио на то да умаршира у Белгију, нити би објављивао рат Француској и Русији. Тим поводом објавио је немачки публициста Фридрих Тиме у једном немачком часопису малу студију из које вадимо следећа места :

Шта би радио кнез Билов 1914. године у јулу месецуг

|| —

„Што се тиче пуномоћства Аустрији, ноторна је ствар, да је кнез Билов за време анексионе кризе 1908. године дао био сапе Бјапсће грофу Еренталу. А што се тиче објаве рата Русији и Француској и умарширања у Белгију, пронађена су два телеграма, који то лепо илуструју. 1908 г. добио је он од Кајзера следећу депешу:

„Да у случају објаве рата Немачкој од стране Енглеске задржавамо категоричко право да пошљемо ултиматум у Париз и Белгију, да нам у року од 6 часова одговоре, да ли су за Енглеску или не. Истовремено задржавамо право да умарширамо у Белгију. Може се узети у комбинацију могућност, да се да Француској нешто од белгијског земљишта, као накнада за изгубљени Елзас-Лотринген“. На то је одговорио кнез Билов: „Савршено је тачно гледиште величанства, да се има умарширати у Белгију, само што Белгија не сме ни да слути ту нашу намеру, иначе ће утрошити силан новац да би што јаче утврдила своју границу према нама".

Све ово личи на кнеза — Билова онаког каког смо ми описали у „Народном Благостању“ после његове смрти. ен Крајем прошле недеље, у петак 21. о. м., умро је у Љубљани Петар Козина, највећи словеначки индустријалац. Није увек опортуно служити се суперлативима, али свако, који мало поближе познаје словеначке привредне прилике потврдиће, да је: код Козине суперлатив оправдан. Словенија додуше не оскудева великим индустријским предузећима, али је ипак сиромашна у погледу на национално-словеначке индустријалце великих димензија, чији је најчистији претставник био покојни Петар Козина.

+ Петар Козина

Из сиромашне сељачке породице, својим је трудом, иницијативом и личним радом створио оно што је оставио, а то није мало : био је власник наше највеће и најмодерније уређене фабрике ципела; а у нашој држави не постоји варош, која не би имала барем једне, ако не и више његових детаљних продаваоница „Пеко“ ципела.

Стар 27 година, скромно трговачки образован, основао је 1903. године у Љубљани фирму за извоз домаћих словеначких производа (сламне шешире, чачкалице и ципеле, које је словеначко сељаштво израђивало у кућној индустрији). У борби против привредне надмоћи странаца, добио је помоћ пок. Др. Крека и са неколико ортака створио је 1907. године у Тржићу фабрику ципела, која је већ у тадашње доба била једна између најмодернијих предузећа аустријске монархије. 1910. године фабрика је отпочела радом,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Страна 137

а већ неколико година доцније, Козина је исплатио ортаке и постао једини сопственик.

У послератним годинама преузео је државне лиферације — и губитци из тог посла претстављали су рану, која се тешко пребољева. Трајала је све до пре две године, док вије највећим напором извршио реорганизацију и модернизацију свог предузећа. Та реорганизација потпуно је успела и одразује се у дневној производњи од преко 1500 пари ципела ; томе има и захвалити предикат југословенског „Бате“.

Прилике наше индустрије обућа последњих година тешке су, нарочито због иностране конкуренције ; и због тога лежи велика заслуга Козине у томе, што је одолео искушењу страног капитала, и у најтежим данима знао очувати своме предузећу национални карактер.

Смрћу Петра Козине, претрпео је словеначки привредни живот тежак удар. И Цела европска финансиска штампа бруји од финансиских догађаја у Турској. Сад је свима већ јасно, да турски парламент има најбољу вамеру да обустави плаћање иностраних дугова. По лозанском споразуму Турска је за један део својих дугова била дужна, да полаже код Отоманске банке у турскоме новцу целокупан приход од царина а за случај колебања њезине валуте, с тим, да се за тај новац могу купити девизе тек онда, кад то не буде доносило никакву опасност за турску валуту. Али Турци сматрају, да је приход од царина тако замашна сума, да би државна служба дошла такође у кризу, — поред турске валуте, — кад би јој се одузели ти приходи. Представници Отоманске банке су у Ангори и према њиховим извештајима турска влада би била вољна да продужи редовно плаћање својих ануитета под условом, да јој се да један већи зајам ради подржавања турске лире. У међународном животу не постоји кривично право и тако су повериоци Турске дошли у положај, да даду нове паре, да би примили старе. Турска ће повести послератно коло држава, које се у Лондону уписују на такозвану „црну таблу“.

Турска ће одиста да повуче ногом

Има већ прилично времена. како доларска девиза показује велику чврстину на свима евронским берзама. То је доказ, да се она тражи у много већем обиму но што је до сада био случај. И овога пута то највише осећа Енглеска. Курс енглеске фунте пада и већ се приближава златној тачци, кад ће се више рентирати извозити злато, но куповати стране девизе у Енглеској. Очигледно је да европски капитали почињу понова да емигрирају у Америку, као што је то било пре неколико месеци. Са великом запетошћу питају се европски финансијери, да не стоји то у вези са поновним оживљењем њујоршке берзе 2 То би био жалостан знак, ако би берза у Њујорку била привлачна снага европског капитала.

Један алармирајући симптом

ние ЕН ин i Еаеијен ЕТЕН

штала ви иивиеи Ири Ее Иве n

Странци унапређују млекарство код нас

Интензивнији развој млекарства, у првом реду подизање многобројних нових млекарна, затим јачи развитак фабрикације масла и сира у последње време, имало се у првом реду приписати Швеђанима. Они су ишли од села до села, нудили апарате за фабрикацију масла као и уређаје за читаве млекарне. У свим важнијим центрима одржавали су, у главноме о властитом трошку, те-=

трезанрртвешити Ирене БРЕТ РЕНЕ БРИНЕ ЕРЕ ЕНЕН