Народно благостање
Страна 140
— Загребачка општина, односно Општинска штедиовица у Загребу преузеће саобраћај аутобусима. Инвалидској задрузи, која је била концесионар загребачког аутобусног собраћаја, одузета је концесија и ових дана имао би се вршити нов конкурс. Али је међутим тај распис био поништен и то правилном мотивацијом, да ће општинска управа сама преузети цео саобраћај у своје руке. Са овом се одлуком само можемо слагати; јер сматрамо, да је потпуно излишно, да отиитина, која већ сама управља трамвајским саобраћајем, даје саобраћај аутобусима под специјалан закуп. Повлашићених, бесплатних вожња неће више бити — и како се чује —- неће се правити никакви изузетци.
— Суботичка општина је на основу одобрења Министарства унутрашњих дела узела код своје Градске штедионице краткорочни зајам од 1.3 милиона динара, којим ће зајмом отплатити своје предратне обавезе код једног мабарског новчаног завода у Будимпешти.
ТРГОВИНА
— У Паризу је основана Немачка трговачка комора. За сада има у управи 7 чланова, међ којима се налази и шеф Економског оделења немачког посланства и заступник код Међународне Трговачке Коморе Др. Ридберг. Комора има за задатак да негује економске односе између Француске и Немачке.
— Румунија је своједобно отказала све своје трговинске уговоре за 1. март тек. год. Тог дана је имала да ступи на снагу минимална царинска тарифа према државама, са којима је Румунија била у уговорном односу, а општа царинска тарифа према осталима. Како међутим преговори за закључење трговинских уговора са најважнијим државама још нису приведени крају, то је Румунска влада одлучила да продужи важење минималне царинске тарифе до 1. маја тек. године, у нади, да ће до тога дана бити приведени крају преговори за закључење трговинских уговора, нарочито са Француском и Немачком.
САОБРАЋАЈ
— Према статистици саобраћаја у нашој престоници превезено је трамвајима у току прошле године око 36 милиона путника. Приход од трамвајских карата изнео је преко 63 и по милиона динара.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Прајски министар пољопривреде Др. Штајгер дао је податке о задужењу пољопривреде. Оно износи на 101 милијарду дин. у 1929. Од тога је 56 милијарди хипотекаран дугорочан кредит, а 4,5 милијарди средњерочан, а 40 милијарди краткорочно. Краткорочни кредити опали су за скоро 3 милијарде динара за последњих неколико месеца. Плаћање ануитета побољшало се у 1929. години.
ИНДУСТРИЈА
— Совјетски индустриски трест „Нафта“, који контролира читаву руску производњу петролеума, склопио је са талијанским предузећем „Агип“ уговор, по коме имају Руси да лиферују Талијанима годишње 2 милиона тона нафте и петролеума.
— Производња угља у Словеначкој стално се повећава и разуме се, да највећи удео пада на Грбовљанско угљенокопно друштво. Производња, упоређена са 1913. годином, износила је у хиљадама тона:
у тонама од тог Трбов. угљ. др. 1913 1.587 1.305 1927 1.912 1.629 1928 1.866 1.574 1929 2,313 1.957
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____
_Бр. 9
Према томе отпада на Трбов. угљенокопно друштво у 1913. години 82.2% 2 у 1929. год. 84.6% читаве производње.
— Општинска управа у Новом Месту одлучила је да подигне нову електричну централу. Нова централа ће имати 500 к. с. Градња је поверена фирми. Шкода и укупни трошкови ће износити око пола милиона динара.
— Кинеска влада поручила је код Шкодиних творница у Пилзену 30 локомотива за манџурске жељезнице у вредности за 50 милиона чехословачких круна.
== Ново проширење Текстилне индустрије у Вараждину. Пре неко доба донели смо вест о знатном проширењу Текстилне творнице у Вараждину, која је једно од наших највећих подузећа за израду сукна. Број радника имао би се повећати од 1500 на 3000 радника. Сада се дознаје да брнска фирма Браћа Стиасни, која има у својим рукама већину акција Текстилне творнице у Вараждину намерава у Југославији приступити фабрикацији плиша и кримера. Код
"Текстилне творнице у Вараждину уредио би се посебни одио.
за израду тих двају артикала који би се продуцирали у великој количини. Твртка Браћа Стиасни, из Брна од када је сјединила две велике творнице плиша и кримера наиме Мориц Фурман и Верајнигте Шафволварен А. Г. постала је у Чехословачкој једна од највећих фабриканата тих артика- | ла. А како у Чехословачкој коњунктура за текстил није најповољнија, изгледа, да ће се уређај једне од моравских творница и то она Морица Фурмана пренети у Вараждин. Тиме ће текстилна индустрија Вараждина постати још разковрснија. јер поред творнице сукна и платна сада се подиже и предионица свиле, а потом долази и плиш те кример.
АКЦИОНАРСКА ДРУШТВА И ЗАДРУГЕ Нова предузећа ;
— У Загребу је основано акционарско друштво „Диаболо Сепаратор“ са главницом од ! милиона динара. Оснивачи су предузеће „Сепаратор“ из Штокхолма и Босанска индустријска и трговачка банка, д. д. Сарајево. Друштва ће се бавити производњом пољопривредних машина и справа. Промене :
—- Хрватска штедионица а. д. у Чазму повисила је акционарску главницу од 37.500 на 1500.000 динара.
— Текстилна творница „Лана“ из Загреба одлучила је да се премести у Самобор. Тиме би становништво у Самобору економски било знатно потпомогнуто, јер ће творница запослити већи број радника. Поред тога би била осигурана егзистенција многим породицама а уједно и домаћи
трговци и обртници имали би користи.
ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА
— Прва Винковачка вјересијска банка у Винковцима, 9. марта. — „Хаг трговачко д.д.у Загребу, 28. марта. — Општа штедиона д. д. у Вараждину, 9. марта. Аграрна штедиона д. д. у Златару, 9. марта. — Пословна банка а. д. у Београду, 30. марта. — Ковинска банка д. д. у Ковину, 25. марта. — Српска кредитна банка а. д. у Београду, 9. марта. — Упска штедионица = Уб. 21. марта. = Панчевачка пучка банка у Панчеву, 16. марта. — Панчевачки парни млин д. M. у Панчеву 18. марта. — Друштво за експлоатацију горива у Београду, 29. марта. — Брегалничка банка а. д. у Штипу, 23. марта. — Српска занатлиска банка д. m. у Вршцу, 16. марта. — Привредна штедионица. а. д. у Гроцкој, 30. марта. — А. д. угљених рудника „Раkona Бара" у Београду, 29. марта. — Великокикиндска централна штедионица д. д. 23. марта. — Банатски млин на ваљке д. д. у Великој Кикинди, 19. марта. — Млекарска и Сточарска задруга у Загребу, 9. марта. — Загребачка ледана д. д. у Загребу, 6. марта, — Крапинска штедна и преду-
+