Народно благостање
1. марта 1930.
јамна задруга у Крапини, 9. марта. — Прва хрватска штедионица у Загребу, 5. марта. = Горњо-ресавска привредна банка у Деспотовцу, 27. априла. — Земљорадничка и занатлијска штедионица а.д. У Наталинцима, 9. марта. — Полимска банка у Пријепољу, 9. марта. — Трговачка банка „Ибар“ у Скопљу, 9. марта. = Косовска банка у Косов. Митровици, 9. марта. — Ваљевска трговачка банка, 6. марта. — Горњо Милановачка штедионица у Горњ. Милановцу, 9. марта. — Пожешка кредитна банка у Пожези (ужичкој), 9. марта. — Врањско електрично а. д- У Врању, 9. марта. __ Балканска кредитна банка у Београду, 16. марта. Агенција „Авала“ а.д. У Београду, 30. марта. -— Посавска банка а. д. у Обреновцу, 9. марта. — Убска економска банка на Убу, 9. марта. — Пиротско електрично и индустриско друштво у Пироту, 23. марта. — Јагодинска банка у Јагодини, 30. марта. — Прва сечењска штедионица а. д. У Сечњу, 25. марта. — Рударско индустриско а. д. „Косово“ у Београду, 29. марта. — Гранд Хотел „Слобода“ д. д. у Новом Саду, 29. марта — „Србија“, прво српско друштво за осигурање, у Београду, 30. марта. — Обртна задруга за штедњу и припомоћ у Питомачи, 9: марта. — Стројне товарне и ливарне, д. Д. У Љубљани, 8. марта. — Задружна банка у Љубљани, 8. марта. — Словенска социјална матица у Љубљани, 10. марта. — Прва грађанска обртна удруга за сјајне погребе у Загребу, 2. марта. — Текстилна индустрија д. д. у Вараждину, 15. марта. — Задруга обућара у Осијеку, 16. марта. — Пиротска задруга а. д. У Пироту, 30: марта. — Топличка задруга у Прокупљу, 30. марта. — Фабрика канапа и ужарије а. д. У Лесковцу, 27. априла. — Врњачка привредна банка у Врњачкој бањи, 30. марта. Францфелдски млин на ваљке д.д. У Бан. Краљевићу, 23. марта. — Кладовска банка у Кладову, 23. марта. — Сурдуличка прометна банка у Сурдулици, 6. априла. — Сомборски млин на ваљке д. д. у Сомбору, 21. марта. — Српска ратарска штедионица у Госпођинцима, 2. марта. —
— Окружна тимочка банка у Зајечару, 21. марта. "Грговинско- индустријска делнишка дружба „Меркур“ у Љубљани, 17. марта. — Обртна банка у Љубљани, 17. марта. — Конзум д. д. за промет с робом у Загребу, 8. марта. „Пучаферун“ завод за штедњу и кредит каод.д, У Вршцу. 11. марта. — Штедионица у Ст. Пазови, 9. марта. — Српска сремска банка д. д. у Руми, 16. марта. — Царибродска банка у Цариброду, 30. марта. — „Шумадија“, прво српско дру-
штво за осигурање и реосигурање, 30. марта. — Јабланичка кредитна штедионица у Лебану, 30. марта. — Елимирска иттедионица, предујамна и кредитна задруга, у Нем. Елемиру, 9. марта. — Сенћански млин на ваљке Хеслер и дру-
гови д. д. у Сенти, 20. марта.
РАЗНО
— за мало што није закључена међународна конференција за царинско примирје у Женеви због осуства говорника. Првог дана било је неколико великих говора, другог дана је било већ мање а трећег ниједног пријављеног. Председник се био уплашио да конференција не постане беспредметном самим тим, што се нико не јавља за реч, те је једва наговорио представнике мањих народа, да се изјасне начелно о питању. Врло је интересантан и сензациони био говор г. Матушека, чешког министра трговине. Сензација се састојала прво у саопштењу, да Чехословачка намерава да ратифицира конвенцију о забрани увоза и извоза још пре 31. маја. (а то је последњи дан кад се још може дати пристанак). Друго, г. Матушек је изјавио пристанак Чехословачке на пројекат царинског примирја са једном „малом“ резервом, на име: да Чехословачка задржава пуно право царина — на пољопривредне производе. Један шаљиви
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 141
швајцарски лист јавља, да је у томе тренутку делегатима Румуније и Маџарске — позлило.
— Вероватно да још негде на свету има још професора јавнога права, који предају да је главна карактеристика енглеског парламентаризма наизменична смена двеју
"политичких странака на влади, јер је три стотине година
енглески парламентаризам имао ту одлику.
Појавом либералистичке странке, која је данас на влади, створена је трећа политичка странка, која је данас далеко многобројнија од либералне, једне од двеју енглеских прастанака. Ових дана су се формирале у Енглеској још две политичке странке, једна расцепом конзервативне, а друга лабуристичке странке. Прву оснива Лорд Бивезбрук, угледан члан конзервативне странке и краљ једног великог дела енглеске штампе.
8 милиона примерака новина дневно стоје под његовом контролом. Он се одваја од конзервативне странке због тога, што она није довољно прожета великом идејом о јединству британског империјума. Лорд Бивезбрук тражи остварење свију мера, које ће убрзати спајање у једну економску целину колоније са метрополом. Идеју Енпајира, која је већ у велико остварена у политичком погледу, жели он да учини основом целокупног јавног живота британског империјума. Друга нова странка зове се „Independent Labor Party“. Она није још формално организована, нити се зна њезин шеф, али ће се у њој организовати онај део левице лаберистичке странке, који чини врло често опозиција Макдоналда у парламенту, која налази да је он постао и сувише опортуниста. И тако се Енглеска упутила систему мноштва странака, који је једини добар систем с обзиром на олигархиске велеитете урођене човеку, а које се врло лако дају остваривати код малог броја великих политичких странака.
— Има разних апетита. Загребачки „Обзор“ донео је ових дана белешку из Варшаве, у којој се реферише, како су пољски градови свечано прославили десетогодишњицу, што је Пољска поново добила морску обалу. Вишак свечаности била је академија „Поморске и речне лиге“ у Варшави, на којој је прихваћено низ резолуција, од које је једна ванредно интересантна: тражи се наиме од владе, да у текућој години најенергичније захтева од Друштва Народа, „да се узму у обзир и оправдане пољске претензије приликом спремања ревизије колонијалних мандата над ваневрогским територијем бившег немачког царства“ !
Пошто су Пољаци красно уредили ствари код куће, право би било да им даду да уреде и колоније.
__ Неколико имућнијих грађана из Нове Градишке одлучили су да, ради унапређења туризма у томе крају, подигну један велики хотел.
— Од првога маја за улаз у Маџарску неће бити по-
требна маћарска виза од конзуларних власти, већ ће је да-
вати полициски чиновник на граници при улазу у земљу.
__ Ових дана ислеђује суду Каселу кривицу банкара Жанса Херцога за утају хартија од вредности муштерија у износу од 15 милиона динара. Оптужени је изјавио да је његова судбина везана за „мртви колосек". Оног дана, кад је сазнао шта је његов компањон који се у међувремену убио, учинио од радње, коју је наследио од свог оца и која је имала ванредну репутацију, одлучио се и он да изврши самоубиство и рано увече отишао на жељезничку станицу и стао поред једног колосека. Целу ноћ је провео чекајући локомотиву, која није дошла, При повратку је сазнао, да је био наишао на мртав колосек. И моја радња је била бачена на мртви колосек, рекао је оптужени Херцог.
— Да би се учинио крај свима фантастичним коментарима у односима између Аустрије и Италије, после посете