Народно благостање

Страна 152

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10

Није далеко време, кад ће се на европским и американским универзитетима установити нарочита катедра за Друштво Народа. У првој партији говориће се о његовом историском развићу, у другој о његовим циљевима (који су остали неостварени), а у трећој о његовој организацији и финансиској страни. Ово ће бити највећа партија. Друштво народа представља један организаторски лавиринт. Лакше је данас схватити и разумети административно уређење једне државе, него организацију Друштва народа, толико је она гломазна и компликована. Позната је ствар да ништа лешне не илуструје једну социјалну организацију, колико величина и врста њезиних издатака. Због тога доносимо преглед предвиђених издатака Друштва Народа за последње три године.

ата 50)

Триста десет милиона ди: вара износе издатци Друштва Народа за 1930. год.

Утрошено 53 Предвиђено 1.) Секретаријат и органи- у сто хиљада динара

зације : 1930. г. 1929г. 1928г. 19287. Скупштина и савет 10.692 10.252 10.758 6.303 Главни секретаријат 90.486 86.746 83.732 75.845 Специјалне организације Друштва Народа 68.915 · 62.975 55.616 43.373 Курсне разлике — — — 110 Рад око избеглица 3.674 3.278 3.729 3.729 Текући матер. издатци 1.848 1.881 2.013 1.925 Укупно 175.615 165.121 155.848 131.076

2.) Међународ. биро рада : Редовни издатци 94.567 90.695 83.038. 81.312 Издаци од капитала 880 770 770 979 Одбивши плаћање Бра-

зилије за 1928. год. 1.375 —— — Износ који се има прене-

ти у главни прорачун 94.072 91.665 83.809 82.071

3) Стални међунар. суд: Редовни издатци 24.827 24.585 23.760 21.901 Издаци од капитала 121 231 121 121 Укупно 24.948 24.816 23.881 22.022 4) Мепокретности у Женеви: Ануитети за зграде 15.125. 15.125. 15.125 15.125 Повећање сале за Савет —— 770 —— Подизање радио-телегр.

станице 550 —— — Укупно 15.675 | 15:895 '15:1257 15.125 Укупан буџет Д. Н. 310.310 297.286 278.674 250.283

Као што видимо Главни секретаријат има да потроши 1930. године 90 милиона динара, а Међународни биро рада преко 94.— милиона. Шта то значи, разумеће се, кад се има у виду, да наше Министарство социјалне политике има да потроши за 1929—30. годину 29,7 милиона динара, а цело Министарство Пољопривреде и Вода 99 милиона динара. Колико мора бити чиновника у Друштву народа и колике морају бити њихове плате, кад Међународни биро рада, који нема филијала, троши 94 милиона динара, кад наше Министарство пољопривреде с огромном организацијом у це-

лој земљи троши свега 99 милиона 2! Друштво Народа је вајвећи међународни организам.

Скупштина и савет Друштва народа троше годишње преко 12 милиона и ако се скупштина састаје свега једанлут, а савет свега четири пута.

Укупан буџет Друштва Народа износи 310 милиона динара. То је толико исто колико наше Министар. Правде са свима судовима у земљи, многобројним судијама и осталим чиновништвом. То је много више него наших пет министарства заједно (Саобраћаја, Пољопривреде и Вода, Социјалне политике, Грађевина, Аграрне реформе и Трговине а Индустрије). То је три пута више него наше Министарство Народног Здравља, а два пута више него наше Министарство Спољних Послова са свима својим чиновницима у земљи и на страни. При томе треба имати у виду, да је код Друштва Народа највећи део личних издатака.

Кнежевина Лихтенштајн (између Аустрије и Швајцарске) има укупан буџет за 1930. годину 11 и по милиона. Друштво Народа има тридесет пута више него што има једна кнежевина! Укупан буџет Друштва Народа износи само двадесет четврти део целокупног нашег државног буџета издатака — без привредних подузећа.

По свом финансиском значају Друштво Народа је данас једна нова држава. Кроз десет година може његов буџет изнети и једну милијарду динара. Данас је врло много родитеља у свим крајевима света, који школују своју децу за чиновнике Друштва Народа и чији је највећи идеал да њихов пород добије чиновнички положај у тој међународној организацији. Буџете Друштва Народа одобрава Скупштина, али их припрема и израђује генерални секретар. Он поставља и целокупно чиновништво. Он је нека врста диктатора ; његов положај се упоређује са положајем председника СевероАмериканских Држава. Постоји истина једна комисија за испитивање народности и плата чиновника, али она има малер, да има 13 чланова. Због тога је ваљда њезин рад бесплодан. Њезина је дужност да испитује, да ли генерални секретар води рачун о паритету међу појединим народима, члановима Друштва Народа при постављању чиновника и испитује њихове способности и њихова берива.

Невероватно је, али истинито, да је рад те комисије

| тајан. Што се чуде људи, да се у појединим државама ства-

рају све већи диспозициони фондови и да се уноси све већа тајност у државне финансије, кад је у једноме међународвоме организму, као што је Друштво Народа, тајан рад комисије за испитивање чиновничких прилика. Наравно, заклела се земља рају, да се сваке тајне знају. Тако се путем индискреције зна увек шта и како ради та комисија. Она је заседавала у месецу јануару, не свршивши ништа и решивши да се понова састане у јулу. А оно о чему је разговарала, најлепше илуструје цео менталитет у Друштву Народа. Разговарано је о томе, да се установи по принципима осигурања, пензиони фонд за све чиновнике. Даље је разговарано о томе, да се директори појединих одељења прогласе за генералне подсекретаре (којих има сада четири). То би подизање директора на положаје генералних подсекретара повукло за собом подизање начелника на положај директора, а све би се свршило огромним повећањем издатака. Италија и Мађарска су за сада спречиле ту одлуку.

квпипоповсопашинивинркнинпикивооаоицишооизвинимспопннинниЕншонии

Оснивачи : Banque Oftomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Societe Етапсјете d'Orient

а вопвопнсецив

вЕеквкжнпришсова оввооин во вдинаопиорипочоннипџпинпив ние

срренцуско~Српска Банка Каштал: Фран. 20,000.000

Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

Обавља све банкарске послове

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД 5

вимшниноппгаоппнцигоквчни ви оппннновоиовинин мол ЕВЕ Е