Народно благостање

Страна 156

снагу, даје шведски жижички трест зајам од 1 милиона до-

лара. Емисиони курс је 93%, каматна стопа 6%, а рок от- |

плате једнак је року монополског уговора, те износи 35 година. — Најмања земља и најуређеније финансије. Држава Лихтенштајн има у буџету за 1930. годину прихода 1.169.000 швајцарских франака а расхода 1,044.000. Као што видимо вишак износи 126 хиљада швај. франака. Поред тога што је државни буџет у идеалној равнотежи порески терети су у Лихтенштајну најмањи на свету. Пореске стопе износе код пореза на приход 1% и пореза на имаовину 0.75%. Поред тога је могућно да се порески обвезник погоди са државом да порез плаћа паушално. Овако“ниске пореске стопе спадају иначе у царство бајке али је то стварност у Лихтенштјну. Највећи део пореских прихода долази од страних холдинг друштава, која имају тамо своја седишта.

ПОРЕЗИ

— Целокупно задужење по свима облицима непосредних пореза у Француској за 1928. годину износи 7600 милиона франака. Од тога пада на Париз 3135 милиона франака. Као што се види, Париз плаћа за мало половину целокупног пореског задужења Француске.

ТРГОВИНА

— Према изјави г. др. Владе Андрића, председника Сточарског друштва у Дринској бановини, преко сарајевске пијаце обрне се кожа у вредности 20 до 30 милиона динара годишње.

=— У полемици која је настала између г. Рад. Спасовића, председника Пекарско-фурунџиског удружења и г. Мих. Бајлони-а, између осталога навео је последњи да су пекаре г. Спасовића за последњих шест месеци двапут кажњене од Суда општине града Београда, због неисправних намирница

— Из новосадског „Дајчес Фолксблат-а' вадимо вест, да се у Вршцу ове године неће одржати позната винарска изложба, која се је годишње приређивала од стране вршачког привредног удружења. Као мотивација се наводи, да је берба у прошлој години била квалитативно ванредно неповољна и да су залихе вина у Вршцу и околини управо незнатне !

—- Лицитација великих шумских комплекса у Црној Гори. У срезу андријевачком расписана је продаја дрвећа из Шекуларове шуме и то 2.8 милиона округлих балвана у просеку од 30 см. и 450 хиљада букових стабала истог просека.

— Финансирањем трговине на рате бави се у Сјед. А. Државама око 400 предузећа. Највећи је Соттегса! Томезипеп: Ттизг Согр. који ради са властитим средствима од преко 105 милиона долара (6 милијарди динара) Има 135 бироа, чак и у Паризу и Берлину. Централа тог големог треста налази се у Њу-Јорку, где је запослено 700 чиновника, који имају да проучавају коњунктуру. -

Интересантна је подела финансирања :

Детаљна куповина аутомобила 36.71% Куповина аутомобила на велико 23.97% За текстилне производе 21.50%

За. разне друге индустријске производе 14.23%

— На дан 25. марта ове године у Љубљани се држи у просторијама сајма аукција кожа од дивљачи. Све припремне радове извело је друштво „Дивља кожа“, које даје и обавештења.

— Према извештају трговаца мануфактуриста главви разлози кризе у њиховом послу су многобројни стечајеви паланачких трговаца, који су узимали робу на кредит и атмосферске промене, које су стварале рђаве сезоне.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10

ИНДУСТРИЈА

— Централа индустријских корпорација у Београду упутила је Министарству саобраћаја представку, тражећи да се код нас уведе кредитирање возарине уз кауцију хартијама од вредности или гарантним писмима.

— Шведски жижички трест одржао је у Штокхолму своју годишњу скупштину, на којо је одлучено, да се за 1929. годину исплаћује непромењена дивиденда од 15%. На збору је констатовано да се послови треста нису одвијали онако као што се то очекивало, нарочито због опадања куповне моћи радништва, што је опет имало за последицу, да се је мање жижица потрошило, но што се то предвиђало. Трест има у 35 разних држава 150 фабрика. У дванаест држава трест покрива преко 80% читаве потрошње жижица, у једним државама 50% o 80% а у скоро свим осталим државама до 50%.

= Бугарска влада расписала је лицитацију за набавку већег броја локомотива, рок је 15. април. Лицитација се дели по серијама а рок лиферовања је 12 месеци, само ће се таке фабрике узети у комбинацију, које су радиле за бугарске жељезнице. Целокупна поруџбина износи 170 милиона лева.

ПОЉОПРИВРЕДА

— На дан 9. о. м. одржаће се у Београду конгрес југословенских винара и виноградара, који ће се састати да заједнички проуче тешко стање у коме се налазе и да заједнички пронађу средства којим би се винарска криза отклонила. Ми ћемо у идућем броју посветити овом питању сву пажњу, пошто будемо имали пред собом мишљења изнесена на Конгресу.

— Монопол на житарице у Чехословачкоје Према подацима из чехословачких листова чешко је министарство пољопривреде саставило пројекат закона о монополу на житарице, према коме има држава да одреди минималну цену продаје. Инострано куповање је слободно, али сва њезина роба има да пређе кроз нарочиту централу која ће ма-

нипулирати ценом у корист државне благајне. Овај је пред-

лог инаугурисан од стране аграрне и социално-демократске странке.

— Питање принудног млевења, наиме дужност, да се приликом млевења стране, увезене пшенице мора додати увек још и 50% домаће дошло је поново пред економски одбор Рајхстага и то због тражње“ немачког Министра исхране који тражи да се ова принудна мера аутоматски продужи. Парламентарни одбор је међутим пристао на продужење за март, април и мај.

— У ствари новог Закона о вину у Немачкој посетила је депутација произвођача немачког Министра правде, који је дао обећање да ће се усвојити забрана мешања разних вина и да ће се закон провести кроз скупштину као хитан.

— Промене у американској царини на вуну. Ових је дана американски сенат у Вашингтону усвојио са 56 против 22 гласа закон о снижењу увозне царине на вуну, како би се тиме фаворизира производња јефтиних одела.

— Шведска повисује аграрне царине. Крајем фебруара шведски је парламент усвојио предлог закона којим се повисују царине на раж, пшеницу, јечам, грашак и пасуљ од 3.70 круна на 6; а на овас (који је до сада био ослобођен царине) 4 круне.

— Према вестима из Скопља изгледи на овогодишњу бербу опијума у Јужној Србији изванредни су.

САОБРАЋАЈ — Господин Др. Васа Марковић одржао је једно документовано предавање „Резултати и искуства стечена при