Народно благостање

- ==

8, марта 1930.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 145

КАД УЧЕН ЧОВЕК УПРАВЉА НАРОДОМ...

_У славу великог демократе, великог југословенског борца. и највећег савременика. (Размишљања и успомене)

1. Масарик као чехословачки државник

Масарик је још пре Светскога рата имао глас великог социјолога и великог демократског полити' чара. И данас се, приликом прославе његове осам. десетогодишњице, највише помињу његови научни радови, његова политичка делатност и његова демократија, као да он није дао ништа више после рата. Као врхунац његове делатности сматра се његова интервенција код савезника у Светском рату за стварање држава наследница на рушевинама Аустро-угарске. Несумњиво је, да је Масарик имао највећи утицај на савезнике. Државе наследнице морају му бити много захвалне, премда је у томе Масарик само искористио своју репутацију и пове рење, које је уживао нарочито код англо-саксонског дела савезника.

По нашем мишљењу Масарикова величина се огледа у генијалном извођењу организације Чехословачке. То га је учинило највећим савремеником. Чехословачка важи као одлично организована и врло добро уређена држава, с одличном динамиком. Исто тако на међународном дивану Чехословачка важи као врло важан фактор и у много случајева стоји напоредо с Енглеском, Француском и Италијом. Савременици сматрају све то за сасвим природно, јер је Чехословачка састављена од необично вредног и марљивог становништва, од територије, на којој је било седиште најбоље индустрије аустроугарске, са радништвом искусним и вредним, са богатством у капиталу и врло напредном пољопривредом. Забо · равља се, да је мало држава са тако хетерогеном националном структуром. Свуда постоје. националне мањине, али су оне фактички мањине. У Чехословачкој се међутим поред Чеха, који чине кичму државе, налазе, поред других мањина, и два велика племена: Немци и Словаци. И они су историским развићем ушли у непомирљиву опозицију према Чесима. Даље, међународни положај Чехословачке био је тако исто ломан, као и њена национална структура. Највећи део границе био је поседнут Немачком, Аустријом и Мађарском, о чијем се трошку формирала Чехословачка. У 1919. и 1920. години било је доста људи у Европи, пријатеља Чехословака, који су сумњали у могућност консолидовања њихове нове државе. Да Чехословачка служи као пгмер са својим унутрашњим уређењем и својом спољном политиком, има се захвалити готово искључиво Масарику.

Док су све државе мање више продукт историског развића, како у својим границама тако и у своме унутрашњем животу у опште, дотле је Чехословачка дело једнога човека.

Масарик је био социолог са потпуно разрађеним демократским погледом на свет и државно уређење, кад је добио тај задатак. Он није лутао, нити је правио експерименте, он је од првога дана знао

шта хоће и која су средства, којима се то може извести. Масарик је имао израђен идеал чехословачке државе, кад је почео да је организује и уређује. Он је знао пре свега да Чехословачка мора бити буржоаска, социјална република; али је знао и то, да ниједан облик владавине не може да се учврсти, ако се не ослања на главне социјалне факторе у земљи. Он је знао врло добро, да великопоседници, у чијим је рукама био знатан део земље, и гладно и преморено радништво не могу бити стубови Чехословачке републике. Први су били монархисте и национално страни, а други су фатално против буржоаског уређења државе. Код Чехословака је прво створен облик владавине, па је после стваран њезин социјални супстрат: републиканско грађанство. Тај је задатак извео Тома Масарик за неколико година.

Чехословачка република имала се, по његовом | схватању, наслањати на јак сељачки сталеж и на добро плаћен и од сваке непогоде обезбеђен раднички ред. Прво је имала да се обезбеди аграрна реформа. Нигде није она тако мудро, без потреса и са толико успеха изведена као у Чехословачкој. Док је у многим земљама аграрна реформа после Светског рата била јагма туђе имовине и ништа више, дотле је она у Чехословачкој бацила тежиште на стварање малих сељачких газдинстава способних одмах за рационалну производњу. Истовремено је Масарик обратио пажњу разрађивању социјалног законодавства. И у том погледу стоји Чехословачка на висини. На сељаке с једне стране и радништво с друге стране наслањају се данас политичке странке, стубови чехословачке републике. То је дело Томе Масарика! Ми бисмо овде могли да се зауставимо у слављу Т. Масарика, да југославија нема нарочити дуг према њему. Због тога, што нема ниједнога народа у Европи, који толико дугује Масарику, као Југословени, сматрамо за дужност, да и томе његовом раду дамо признање. |

Е. Једна епизода из Масарикове борбе за Југославију

Тома Масарик је један од најстаријих југословенских идеолога и бораца. Он се борио за југословенску идеју онда, кад је било мало Југословена и с ове и с оне стране Дунава и Дрине. О томе ће бити вероватно врло много писано и говорено ових дана. Нарочито ће се истаћи два његова незаборавима дела: интерпелација на министра спољних послова у Бечу због велеиздајничке парнице у Загребу и интервенција у Фридјунговом процесу.

Због тога сматрамо, да ћемо се ми најбоље одужити Масарику саопштавајући читаоцима једну епизоду из његовог живота у борби за Југославију, која је, држимо, врло мало позната.

_ Трагедија Средње Европе лежала је у »аустријској психози«, која је владала у службеним