Народно благостање

Страна 150

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10

производа (42,46). Цене прерађених пољопривреднвих производа пале су за 15,04. То је и сувише добро позната чињеница да би било потребно да се дуже на њој задржимо. Наш сељак плаћао је у јануару ове године индустријске производе нешто мало више но пре годину дана, дон је своје производе продавао за сноро половину јефтиње но пре гедину дана. И то је већ чешће истицано у „Народном Благостању“.

Овота, пута желимо да подвучемо нарочито једну врло неповољну појаву ив области цена у натој земљи, а то је изненадан и огроман пад цена сточних производа. Лон су исте биле још у августу само за пола позна више но у јануару, детле у ја-

нуару ова године показују пад од 12,45 према јануаву прошле године. У децембру према новембру пад износи скоро 4 поена, а у јануару према децембру 1,58. То је необично важна околност о којој ваша пољопривреда и аграрна политика треба да воде рачуна, пошто она може да, компромитује целокупну акцију за преоријентацију аграрне производње. ie

Због актуелнијег материјала морало је из овог броја изостати треће продужење чланка л-р В. Бајкића: „тракта de richesse“,

вавава

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД

Апсолутно је

тав уговор о друштву, који једног ортака ослобођава

учешћа у губицима

Journal des Socićićs у фебруарској свесци објављује једну врло интересантну одлуку оделења Париског суда (Cour de Paris, 3-e Ch.), која потпуно мења досадању већ устаљену јуриспруденцију у материји уговора о друштву.

Спор је у овоме:

Ботенен и Шлефе-Волф закључили су 15. децембра 1919. уговор о вођењу банкарске радње из кога цитирамо ове услове:

»У овај посао Шлефе-Волф уноси своје име, свој уговор о закупу, своју трговачку спрему, своју личну клијентелу, али не и какав капитал; моћиће сам водити само ситне банкарске послове, назване текуће и пролазне, док ће послове већег обима морати поднети Ботенену, коме је Шлефе-Волф дужан давати рачуна о употреби примљених сума и о свима операцијама које банка изврши; ШлефеВолф издаваће признанице на све суме, које буде примио од Ботенена у депо за вршење банчиних послова и ради плаћања општих трошкова; Шлефе биће одговоран за ове суме и тражиће да 30. јуна и 31. децембра сваке године од њега добије разрешницу за управљање банком; све примљене суме имају у потпуности бити враћене Ботенену по истеку три месеца, с урачунатим 1.0 комисиона и 7% год. интереса; Шлефе-Волф примаће 10.000— годишње награде и 20% од чисте добити ; Ботенен примаће за свој труд, посредовање и помагање 10.000.— франака годишње и поред свога има му бити обезбеђено 80% од добити." |

Ботенену, који сам води трговачко предузеће под именом RBtablissements Blanchet, Guma је потребна једна банка, да би могао мобилисати свој инвестирани капитал, те се потписом банке Шлефе-Волф, који му је овај давао на основу уговора, служио као другим потписом ради есконта

својих ефеката код Француског друштва провинцијских ба-'

пака. Ботенен је имао код овог друштва велико дуговање, које није било покривено. Да би друштву могао дати покриће, Ботенен је тражио од банке Шлефе-Волф, да му потврди, да његов капитал с интересом у тој банци на крају 1922 године износи 231.333 франака. Шлефе, који је био у пуној зависности од Ботенена, потврди му то сходно уговору од 15. децембра 1919. Мало потом Ботенен цедира реченом друштву овај свој рачун потраживања од

банке Шлефе. Чим јој је ова цесија достављена, банка Шлефе-Волф је протестовала. Друштво, које је цесију добило, подигне против банке Шлефе тужбу за наплату уступљене јој тражбине."

Пошто су ове чињенице утврђене, суд у разлозима наводи.

„С обзиром да Ботенен није могао Француском лруштву провинцијалних банака уступити више права него што је сам имао; да према томе треба испитивати која је права Ботенен могао имати у друштву у часу спорне цесије; да је ради тога главно да се најпре испита карактер и вредност акта од 15. децембра 1919;

„С обзиром да из чињенице и докумената парнице произилази, да је заједничка намера странака била да образује ортаклук за почесну спекулацију, како то утврђују изрази у уговору, предвиђајући, на пример, годишње награде сваком ортаку; да је ова проста констатација довољна као одговор на претенсије Ботенена, који би хтео да се представи као обичан зајмодавац;

„С обзиром, с друге стране, да је по гласу чл. 1855 гр. зак. ништаван уговор у коме је један ортак ослобођен суделовања у губитцима; да Француско друштво провинцијалних банака узаман подржава тезу да се уговор, који ослобођава Ботенена, има разумети као уговор који овом ортаку намеће обавезу да у губицима учествује у истој мери како учествује у добити;

„Али с обзиром да је по чл. 1855. гр. зак. ништавост апсолутна и да је треба разумети тако да се примењује на сам уговор као такав; да је овај члан формалан и да су његова наређења императивна; да он изражава потпуно апсолутну ништавост, која има карактер јавног поретка, који судови имају да уважавају; да се не може, и ако чл. 1855 гр. зак. проглашава ништавим одредбе које забрањује неодређујући утицај ове ништавости на сам уговор, из овога "ћутања закључити да сам уговор остаје у важности ; да, у истини, разне одредбе овог уговора чине, према заједничкој намери странака, једну недељиву целину, тако да у овом случају неучествовање Ботенена у губитцима није предмет једне специјалне клаузуле, већ оно проистиче из разних одредаба уговора; да се према томе,