Народно благостање

15, марта 1930,

и посредништво, која би се код продаје жита вршила на штету произвођача. Пул је организација у којој се је имала концентрисати читава производња а њом управљају сами произвођачи, односно од њих постављени функционери. Пул (рооју значи на енглеском језику казан; а у привредном животу то је стручан израз. Он представља продајну организацију која за извесно време (у нашем случају од жетве до жетве) за продају једног те истог производа постиже различите цене (због променљивих тржишних нена). Од укупног добивеног износа, а по одбитку трошкова ско организације, исплаћује се'према лиферованој количини свима члановима једнака просечна цена. Тиме су се чланови обезбедили од оспилација цена, међусобне конкуренције и осигурали себи колосалан уплив на светском тржишту.

Пул има огромна житарска сместишта и силосе. Због врло чврсте организације имао је могућност да члановима даје предујмове у висини од 75—80% вредности.

Не сме се заборавити да је у току последњих десет година задовољавала Канада скоро 40% светског извоза; и како је пул имао могућност да на вештачки начин (задржавањем понуде) постизава високе цене, то су послови били невероватно добри. Док су фармери, који нису били учлањени у пулу, постизавали за своју пшеницу једва један долар за бушел (27,22 кг.) пул је својим члановима исплаћивао и преко 1,50 долара.

На светском тржишту пул је имао пресудан утицај све до пре годину дана, док се није појавила хиперпродукција. Највећи конкурент пула биле су |ужно-американске државе које пулу нису могле много сметати, јер је њихова производња, као што је познато, била квалитативно много слабија. Међутим се примећује да су и аргентински произвођачи успели да побољшају квалитет свог жита. У последњем извештају јавили смо да пул има преко 5,5 милиона тона непродате робе. Према најновијим вестима чујемо, да залихе надмашују чак и 7 милиона тона. А како је у последње време и европска жетва много већа но обично, то је разумљиво да је у толико мањој мери била тражена американска роба.

Као што рекосмо пул је сјајно умео да искористи свој положај и развио се у највећег светског шпекуланта

шшеницом. Тиме је своју првобитну задаћу прекорачио. До

почетка прошле године све је било у реду. Али како је наступила хиперпродукција, и како су цене пшенице почеле да падају, то се водство пула није више могло снаћи. Уобичајена шпекулација, да се“роба задржава и тиме постиже виша цена, није могла упалити; и како пул своје робе није хтео продавати, а других понуда било је довољно, то су се одвијали послови у току прошле године у одсуству пула. Пошто пул није хтео да снизи своје цене то се је тражња покривала код других произвођача који су били јефтинији. А све што су цене више падале, у толико мање је било могућности и изгледа за пул. Од тог времена је отпочела опасна игра пула: пошто у продаји скоро и не учествује гуши се у властитој роби, на коју је био дао авансе до 1,30 долара за бушел, а за прошлу жетву до једног долара. Међутим цене су пале на доларску границу, па чак и испод ње, а канадске банке потражују од пула износе од преко 100 милиона долара. Због непродате робе пул до сада још није био у Па да својим члановима обрачуна жетву 1928. године.

Врло брзо ће се показати у ком ће се правцу развити догађаји који имају да дођу. Ако дође до слома пула онда би то имало за последицу једну катастрофу страшног обима.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 169

Ми смо више пута указивали на симптоме и очигледне знаке повољног обрта у наHIHM државним финансијама. Има више година како државни приходи нису утицали у државну касу тако обилно као крајем 1929. и почетком 1930. год. Ми смо већ показали у анализи државних прихода за 1929. г., да опа показује вишак према претходним годинама. још је пријатнија околност да готовина државна од текућих прихода непрекидно и снажно расте. У стању Народне банке на дан 8. марта 1930. г. наљазимео, да државно потраживање износи импозантну цифру од скоро 436 милиона динара. Како је то тек почетак месепа, то ће та цифра им даље расти, те вије искључена могућност, да стигне висину од пола милијарде динара до краја месена.

Има много година како су се замрзле наше државне касе и како пара није могла у њима да се задржи ни 24 сата, толико је много рупа требало запушити. Има много година како наш Министар финансија мора да се погађа са својим колегама о томе, колико бе им исплатити од отвореног кредита.

Изгледа да јг та периода наших државних финансија на свршетку. Гомила се готовина прогресивно.

Све је то имало врло повољно дејство на наш државни кредит у земљи и на страни; све су државне хартије од вредности у скоку. Наши седмопроцентни доларски палири бележили су у Њујорку пре пуна четири месеца 72%. Данас они бележе 82% и више. Нарочито је јак скок последњег месеца. У томе скоку велику је улогу играла тражња из Југославије, али он не би био тако велик, да они нису нашли већи интерес и у Америци.

Скаче чак и бедни сељмопроцентви инвенстициони зајам. Истина 15. марта је платив купон од 350 динара, али курс 88%, колико данс бележи на берзи, права је сензација. До дуге иза тога се крије и вероватноћа обнове познатог маневра са Народном банком, која сваке године купује тај папио по необично високом курсу. О томе други пут. Скаче чак и рента Ратне штете, до душе под притиском шпекулације, — али тај шиекулативни маневар не бих успео, да вису финансијске прилике много боље.

М ми се слажемо са онима, који налазе да је мало неукусно истицање нашег пророчанског месијанства, али ми не можемо другојаче, а да не потсетимо читаоце на ваше писање пре годину дана. Казали смо да треба да се манемо политике задуживања и да гледамо, да наше финансије консолидујемо из сопствене снаге. па ће страни бавкари доћи к нама и нудити нам зајам.

пи Немачко-аустријско-маџарско лекарство ушло је у активну офанзиву против Цајлајса. Ми то потпуно разумемо. Цајлајс лечи 140 хиљада људи годишње. Ако се узме да сваки од њих да на лекара пет визита од по 200 динара, излази да немачкоаустријски-маџарски лекари губе хонорар од 140 милиона динара годишње.

Али ако лекари ућуткају Цајлајса, онда ће околина у којој дела Цајлајс, изгубити приход од 700 милиона динара годишње, а то је више него што доноси целокупан туризам у Југославији.

Напредак паших државних финансија

Цајлајс или ми!

Gnenebu број ORO | OBagkah OODODLOLMA VDO АЈ M функционисања државне управе, и то у чланцима : n-p Слоб. Јовановић, претседнинк Академије наука:

„Јачање бирократизма у Енглеској“; д-р Вел. SAVO

„3 OTyRČ Tr. Дозинара о DOM DOD NUI BH