Народно благостање

15, марта. 1930,

сазнајемо, да преговара загребачка општина о регулацији једног облигационог зајма у износу од 200 милиона динара из кога би се имала подмирити сва потраживања Градске итедионице.

— „Југословенски Лојд“ јавља, да је општински буџет града Цеље, у Словеначкој, за годину 1930. враћен од стране Министарства финансија.

ТРГОВИНА

— Загребачки „Обзор“ доноси врло интересантне податке о промету кожа од дивљачи на сарајевској пијаци. Тако на пример статистиком је утврђено колико је прометнуто кожа од 1925. до 1930. год. Статистика показује следеће: на сарајевском тржишту је прометнуто куна златица 1925. г. 1300, 1926. г. 1200, 1927. год. 1400, 1928. год. 1200, 1929. год. 1400, а ове године очекује се промет од 1100—1200 ; самсора 3000, 2800, 2500, 2400, 2400, 2000; творића 3000, 2500, 2500, 2000, 2300, 1500; јазаваца 700, 500, 500, 450, 600, 500 ; зечева 140.000, 135.000, 130.000, 120.000, 120,000, 80.000 ; лисица 18.000, 10.000, 11.000, 15.000, 10.000, 8000 комада. Ма да се ова година сматра као врло слаба, у односу према претходним, ипак се очекује промет у вредности од 10 милиона динара.

Горњи подаци служе као допуна нашем писању из прошлог броја, којим смо констатовали вредност прометнутих кожа од домаћих животиња.

— Према званичном обавештењу, шпанска влада је укинула 25. фебруара о. г. забрану увоза кукуруза, која је почетком фебруара ступила на снагу.

— Румунија добила слободну зону у Солуну. „Обзор“ јавља из Букурешта, да је грчка влада обавестила Румунију, да је припремна, дати јој слободну зону у Солуну. Преговори по том питању већ су отпочели.

ИНДУСТРИЈА

— Упркос разним противним вестима, ипак је дошло до оснивања цигларског картела дунавске бановине, у коме је заступљено 55 предузећа са преко 200 милиона динара. У пројекту пигларских индустријалаца је оснивање картела зг заједничку набавку сировина, даље картела за утаначење _ продајних цена и кондиција плаћања као и картел са задаћом обезбеђења извоза и иностране пијаце.

САОБРАЋАЈ

— По статистипи коју су саставиле американске трговачке коморе о несрећним случајевима у цивилном ваздушном саобраћају у првој половини 1929. године било је 1470 жртава, од којих су 203 мртвих, 188 тешко рањених и 213 лако рањених, а остатак преплашен и потресен. Од погинулих је 87 пилота а 116 путника. У погледу разних облика ваздухопловства излази да је 7,75% несрећних случајева било у нормалном ваздушном саобраћају (са 18 мртвих и исто толико повређених), 10,34% је код вежбања (са 21 мртвих и 20 тешко рањених), 22,48% било је у неправилно подузетом летењу, 55,99% пада на спорт (са 113 мртвих и 84 тешко повређених).

ПОЉОПРИВРЕДА

— Румунска влада поручила је код немачке фирме „за изградњу млинова и индустрије“ у Франкфурту изградњу једнога силоса за жито у Констанци, у вредности од 704 милиона леја. Силос има да буде готов још у току ове године.

— У Лондону се отвара велики светски конгрес за живинарство (између 22. и 30. јула ове године), на коме ће учествовати око 47 држава. Конгрес ће отворити 21. јула један члан краљевскога дома у Кристал палати. Конгрес није само зато, да да полета једној грани пољопривреде, већ да

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 171.

Енглеска влада ојача пријатељске везе са појединим државама. — Пољопривредни програм нове француске владе. Влада ће допунити предузете мере за деконгестионирање тржишта житом, то јест, да се уклоне са тржишта извесне количине, које гуше цене. У погледу виноградарства, оним одлукама, које су биле већ предузете у месецу децембру, придружиће се нове мере, које ће обезбедити лакшу продају. „Ми ћемо такође да се старамо, да се што пре редуцирају последњи стокови робе и да регулишемо тржиште вина. Стараћемо се да повећамо принос од земљишта, да резервишемо производе пољопривреде за националну потрошњу, да добијемо једно тачније формирање цена пољопривредних артикала и да пронађемо тржишта у другим земљама“.

НОВА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

— У Београду је основано акционарско предузеће за индустрију дрва „Зета“ са главницом од 8 милиона динара.

— Друштво за експлоатацију дрва у Рисну д. д., Загреб, променуло је своју фирму, пошто је у подузеће ушао нов капитал. Фирма се сада зове : јадранскошумско предузеће д. д., Загреб.

— У Крапњу код Шибеника основана је рафинерија спужева, која прерађује из мора извађене спужеве за трговину. До сада све су се сирове спужве морале послати италијанским рафинеријама, а онда опет уважати у нашу земљу за скупе паре. Досадашњи резултати повољни су и значе поновно еманципацију од иноземства. Крапињска рибарска задруга улови годишње око 150.000 комада спужева што се све може прерадити у поменутој рафинерији.

— У Винковцима подићи ће се ускоро једна модерна творница кожа, од стране браће Мартон.

—У Лондону је ових дана основано трговачко југословенско-британско друштво, које има задаћу, да доводи својим посредовањем, и то без икакве новчане награде, у везу енглеске и наше привреднике.

— Општинска управа града Осијека одобрила је чехословчкој фабрици свиле Браћа Шил д. д., која има намеру да подигне у Осијеку велику фабрику, бесплатно земљиште од три и по јутра те је ослободила фабрику општинских дажбина за време од 10 и 15 година. У инвестиционе сврхе фабрике предвиђено је 8 милиона динара. 658

— Оснивање друштва за снимање из ваздуха „Сивад“. Министар трговине је одобрио оснивање поменутог друштва, које ће имати главницу од 6 милиона динара, подељену у три кола по 2 милиона динара. У сваком колу има 8.000 акција по 250 динара номинале. Седиште је Београд. Бавиће се фотографирањем из ваздуха у сврху израђивања катастарских, топографских и других карата и планова. Оснивачи су Др. Драг. Новаковић, ген. дир. Народне банке инж. Тадија Сондермајер, г. Рудолф Пилц, ген. дир. Француско-српске банке.

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

— Писаница д. д. у Карловцу, 17. марта. — Даљска штедионица д. д. у Даљу, 22. марта. — Трговачко прометно д. д. за Војводину, у Суботици, 22. марта. — Јужно-српска банка у Косовској Митровици, 6. априла. — Колубарска привредна банка у Лазаревцу, 13. априла. — Парна перионица „Мистоћа“ а. д. у Београду, 13. априла. — Југословенска индустрија мотора д. д. у ликвидацији, Загреб, 22. марта. Градска штедионица у Копривници, 22. марта. — Фабрика пећи а. д. у Београду, 13. априла. — „Рене“ електротехничка фабрика д. д. у Новом Саду, 22. марта. — А. д. за предузеће и јавне радове Симплон—Авала у Београду, 8. априла. Житарско-шљиварско а. д. у Београду, 13. априла. — Бачпетровоселско кредитно удружење д. д. у бачком Петровом