Народно благостање
Страна 178
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 12
В. Бајкић
Заблуде г. Џоенкаре-а o
кризи парламентаризма
у Француској
1 Триумф француског парламентаризма над ратним ; и поратним опасностима
Први циркуларни чланак г. Поенкареа под насло-_ вом »Парламентарна криза у Француској«, изазвао је не мало изненађење код свију познавалаца политичке историје Француске за последњих шесет година. Мало је политичких режима, који су прошли. кроз тако тешке болести и опасне кризе, као што је то случај са француским парламентаризмом и који су све то тако срећно пребродили. Парламентаризам треће Француске Републике заснован је у тренутку, кад је монархистичко расположење било још доста јако у народу. То расположење покушавали су реакционарни политичари да искористе путем пропаганде па чак и пуча (Буланже!) да би оборили републику. Може се рећи да су републиканци провели првих двадесет година француског парламентаризма на мртвој стражи — чувајући републику од монархистичких препада. Са пуно успеха, јер је република ушла у ХХ век потпуно консолидована.
Светски рат је био много већа и много опаснија криза француског парламентаризма. Рат је уопште велика опасност за постојеће политичке режиме, често без обзира на његов исход. Француска је изашла из Светског рата сва искрвављена, али је њезин парламентаризам однео сјајну победу. Он је, кстина, за време рата морао да чини знатне концесије екзекутиви, али су му исте враћене одмах по свршетку рата.
Најзад, ништа мање није била опасна и тешка криза, кроз коју је прошао француски парламентаризам од почетка рата, па до половине 1926. године, услед прогресивно погоршавајуће се валутне и финансијске бољке. Док је рашчеречена Аустрија санирала своју валуту 1922. године, Немачка, оптерећена великим репарацијама 1923., а Маџарска 1925; док је Југославија ушла средином 1925. године у стадијум фактичке стабилизације, дотле се француска ва лута од краја рата систематски погоршавала иу другој половини 1925. и првој 1926. године ушла у панично стање. Измењале су се на влади све могуће парламентарне комбинације; на положај министра финансија довођени су сви они, за које је постојала и најмања претпоставка, да могу да учине крај злу — без успеха! Већ се почело и у земљи и на страни да шири мишљење, да је француски парламентаризам неспособан да спасе Француску од валутне и финансиске кризе. ~
И те је тешкоће пребродио француски парламентаризам боље и сјајније но и једну раније. Тако рећи мађиским штапићем учињен је крај валутној кризи, а за две године и финансиској. Нема ни једне државе, која је била ангажована у Светском рату, која је тако дубоко и тако темељно пребродила валутне и финансиске тешкоће, као што је то: случај са Француском. За један режим, који је за 60 година живота толике опасностн тако сјајно пребродио, рећи, непуне четири године после последње победе,
да се налази у кризи, у најмању руку је изненађујуће.
Г. Поенкареа неће изненадити претпоставка, да је највећи део читалаца његовог чланка већ при прочитању наслова помислио, да је он употребио у наслову једну лозинку, која је јако у моди, не схватајући и њезин домашај. Реч »криза« значи више, но што је г. Поенкаре хтео да изрази. За то имамо до-
| каза у самом чланку. Тако каже он у другом делу:
»На срећу, оно што је потребно да се поправи, то су пре навике него установе«. | | Парламентаризам је правна и политичка категорија. Право и политика су социјалне категорије, а у основи социјалног живота налази се морал, као један од најважнијих чинилаца. Према томе са свим је појамно, да се стање морала у једној средини одразује у њезиним правним и политичким институцијама. То су потврдили још стари Римљани изреком: Оша јесез пе топђизг »Не вреде закони без морала«. још мање вреди политика без морала. Али ако су дакле обичаји, навике, односно морал узрок рђавом функционисању парламентаризма, онда је криза парламентаризма секундарна појава, као последица кризе морала. -
За познаваоце Француске и ова је констатација прилично изненађујућа. Јер с обзиром на везу између морала и парламентаризма, даље, с обзиром на чињеницу да је овај тако сјајно противстао опасности ма, морамо се запитати, како је могао политички морал у Француској тако брзо да се стропошта и повуче за собом и парламентаризам. Због тога је потребно да: видимо, како г. Поенкаре доказује своју тезу о кризи парламентаризма у Француској. |
П Тахиманија данашње генерације.
Г. Поенкаре полази од тврђења, да су млађи људи у француском парламенту у почетку треће републике били много. скромнији и много. плашљивији од парламентарне трибине и министарскога поло жаја. Плашљиво, стидљиво: и са пуно много поштовања према старијим колегама. улазили су они у парламент и дуго времена се. ограничавали на уло.. гу посматрача, концентрирајући максимум своје амбиције на улазак у. какав одбор, да би својим великим трудом показали: шта вреде и тиме стекли право на аванзовање у парламентарној хијерархији.
Данас пак, каже г. Поенкаре, и најнеискуснији држе да су достојни министарског портфеља и сматрају да ће њихово' учешће у влади подићи њезин углед и значај. »Само нека ми не понуди место- државног подсекретара. Ја сам. прешао давно: године за тај положај. Никад се није тако циганчило око владе, никада прохтеви за влашћу нису били тако
„велики«.
Тврђења г. Поенкареа о нестрпљивости и жур-= би млађих парламентараца, да дођу на највише положаје, са свим је тачно. У томе се разликују данашњи француски парламентарци од савременика г: Поенкареа. |
Међутим то није специјална појава у францу“ ском парламенту; њу оглашавају мислиоци и соци~