Народно благостање

122. марта 3030.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 183

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

3 2 | У Америци почиње да се шири зараза шпекулација робом

KER ==

Ових дана је основан у Њујорку један инвестмект трест искључиво за робу са главвицом од седам милиона долара. Трест има за задатак да свој обртни капитал улаже у робу и сировине, као што се улаже у хартије од вредности, водећи рачуна о подели ризика. Оснивалап треста Мистер Хендерзон изјавио је : „Како су цене сировина пале веома ниско, то сматрам да је дошао моменат да се слободни капитали улажу у робу. Обичан капиталист није навикао на такав посао, нема ни прилике за то, нити може да се бави робним тржиштем. Згодан је моменат да се покупе капитали мањих капиталиста, који су до сада гурани редовно у хартије од вредности и од којих је велики део изгубљен у последњој шпекулацији“. Идеја мистер Хендерзона није нова. Њу практикују људи већ три хиљаде година. Ми знамо о томе само толико, да су на крају крајева испропадале све оне банке и предузећа, која су се бавила тим послом.

Неоспорно је да су цене сировина веома ниске, али је још увек велико питање, како да се изврши нормализирање : или ће сировине следовати ценама индустриских производа, или ће ови пасти на ниво првих. У последњем случају, шпекулација са робом би се окончала губитком. У осталом инвестмент трест није без конкуревције. Данас је и јавна рука почела да улази у тај посао. У Америци, Канади, Немачкој, Чехословачкој и т. д., све више почињу држава и разне по-луслужбене корпорације да купују сировине, чије су цене јако пале, да би се спречила пропаст тих продуцената. Жито, вуна, памук, каучук, кафа, све су то предмети службене шпекулације сличне оној, којој мисли да се ода Мистер Хендерсон са својим трестом.

KEKS" НАНЕСЕ).

У прошлој је недељи д-р Дитрих, царевински министар исхране, изнео пред преставнике владиних странака и | нов аграрно - политички програм. Све мере, које су се предузимале у току 1929. године, у циљу одржавања цена пољопривредних производа показале су се безуспешне. Крајем фебруара ступили су на снагу нови царински ставови на жито и раж, али ни то није имало дејства. Због тога влада намерава да донесе законски пројекат, по коме она има право да помера царинске ставове на пшеницу и раж по својој вољи, а према развићу цене у земљи. То треба да буде нека врста покретне скале, али без максималне и минималне цене. (Колико је нама познато у историји трговинске политике целога света оваквог пуномоћства екзекутиви у погледу једнога важнога артикла још није било).

Монопол увоза кукуруза у Немачкој.

ЕНЕН ЕТЕН ЈЕТРЕ ЕНЕН

За јечам постоје две врсте царина : за сточну храну плаћаће 67,50 динара, а остали јечам 135 динара од 100 килограма. На рани кромпир између 15. фебруара и 31. марта, повећава се царина а исто тако и царина на шећер на 25- марака.

Како је царински став на кукуруз везан трговинским уговором са Маћарском, а како је ту наступила тешка криза произвођача, влада је одлучила да уведе монопол увоза кукуруза. На конференцији су поједини предлози наишли на једну опозицију од појединих партија. Социјалисти се противе повећању царине на шећер · и давању велике власти екзекутиви у погледу пшенице и ражи, а немачка

пучка странка је изнела озбиљне разлоге против монопола увоза кукуруза. Монопол увоза кукуруза у Немачку погоршао би положај земље које извозе кукуруз. Као купац би се појавила једна рука за целу Немачку (уосталом ни до данас није било много другачије због тога, што су две три компаније имале фактички монопол увоза) те би се у том случају отворио код нас проблем, како да се паралише покушај Немаца да помоћу вештих маневара између нас Румуна и Мађара дођу што јефтиње до кукурза.

rozga

Prilikom izglasavanja Zakona o pomoći poljoprivredi od 500 miliona dolara, u prošloj godini u Vašingtonu, osnovana je i Fe deralna Poljoprivredna direkcija, kojoj je stavljeno u zadatak da rukovodi upotrebom te subvencije. Ima mesec dana, kako je Direkcija proglasila stabilizaciju cena za najmoćnije sredstvo za pomoć poljoprivredi. Ona je tu politiku primenila prvo na pamuk, a od pre mesec dana primenjuje je i na pšenicu. Već je druga stotina miliona dolara angažovana za kreditiranje zadrugarstva, koje nagomilava ŽitO u SVOjim magacinima, da bi održale cenu. Jedan od vodećih amerikanskih časopisa .,The Commercial Cronicle” smatra da će ta akcija u korist žita da svrši sa bankrotstvom, kao što je već bankrotirala akcija odrŽavanja cene kafe i pamuka. U članku od 1. marta pod naslovom „stabilizacija cena od strane Federalno poljoprivredne direkcije kaže između ostalog:

„Još je mnogo mutnija i neizvesnija postala situacija od kako je Federalna poljoprivredna direkcija preduzela korake za održavanje cena na visini mnogo većoj no što odgovara to ponudi i tražnji. Samo bi putem čuda moglo da se dogodi, da ovaj pokušaj sa stabilizacijom cene kao danas. Kad bi sada Federalna poljoprivredna direkcija obusta Žavane cene nikad ne mogu da izazovu u narodu dublje poverenje, nikada nije osećanje nesigurnosti među interesentima tako jako i nikad nije bila situacija takva da je i najmanji šušanj u stanju da pokoleba cene kao danas, kad bi sada Federalna poljoprivredna direkcija obustavila dalje kupovanje, cene bi se stropoštale gore no ikad do sada. Predsednik direkcije g. Lidž izjavio je pred sam početak najveće panike da je poljoprivreda takođe žrtva berzanskog kraha od prošle jeseni. I da svestdno očekuje, da će akcija predsednika Huvera na unapređenju privrede uopšte da dejstvuje povoljno na poljoprivedu.

Bankrotstvo amerikanske politike stabilizacije cena polioprivrednih proizvoda

а ан НЕ ТЕПЕ ЕРЕ)

Kakve veze ima berzanski krah sa poljoprivredom? — Zar se predsednik Lidž ne seća da je prvi vapaj o krizi seljaka došao baš za vreme berzanskog poleta, a posle neuspeha izvoza pšenice u inosttan stvo? Zar se on ne seća onih očajnih uzvika farmera u septembru za pomoć, jer je cena koju plaća inostranstvo tako niska, da bi donela ogromne gubitke poljoprivredi? Tada je direkcija pomagala poljoprivrednike samo putem kreditiranja zadrugarstva.

Sad je pak, posle najnovijeg pada cena, a u sporazumu sa ministrom poljoprivrede Hajdom i predsednikom Huverom, počela čak da kupuje sama terminsku robu za maj, stvorivši za to naročiti organizam, pod imenom korporacija za stabilizaciju cena. Do sada je kupljena ogromna: količina od 6 miliona bušela. Pita li se direkcija šta će da radi sa tom robom na kraju krajeva? — Jedna glupost povlač: drugu za sobom, i mi se u Сади pitamo, gde će se zaustaviti ta nemogućna politika tvrdoglave stabilizacije cena”.

Оби ои те те родно Блегоставњс“