Народно благостање

" Страна 184

У недељу, 16. 0. м. одржало је у Сарајеву главну годишњу скупштину „Удружење домаће шумске индустрије за дринску бановину“ у којој су yu лањени и сви сопственици стругара зетске и приморске бановине. На тој конференцији донесена је између осталог и одлука о оснивању заједничке задружне централе за продају робе малих стругара. Ова задруга имала би да стоји под контролом, односно под покровитељством „Шипада“, нашег највећег шумског предузећа. На сваки начин ова ће сарадња са „Шипадом“ и оснивање Задруге малих стругара бити од највеће користи по наше мале индустријалце дрветом. Према пројекту задруге, чланови се морају обавезати, да годишње најмање 50.000 куб. метара робе прераде и ставе на расположење „Шипаду“, који ће ову робу изнети на светско тржиште под нарочитом марком. Мале стругаре имале би од тога велике користи, јер би се тиме постигле много повољније цене (рачуна се са повишењем до 20%). Сваки члан добиће одмах по испоруци робе 75% од вредности робе од стране Државне хипотекарне банке уз жиро „Шипада“, што ће имати најповољнијег дејства на финансије малих стругара, које ће се на тај начин ослободити великих каматних терета.

Израђена је резолуција, коју због интересантности у пелости доносимо :

Задруга малих стругара

„Апелујемо на надлежне, да се закон о заштити малих домаћих пиланара бржим темпом примењује и да се при раду закон тумачи по иницијативи законодавца, а ово се нарочито односи на неправилно примењивање члана 7. споменутог закона. Ми не тражимо ниже таксе од великих фирми, већ под истим условима, али ми тражимо са пуним правом да се општи услови, како је то и у чл. 7. самог закона предвиђено, правилно примењује (интензитет сече, омери здравог, огревног и трулог).код великих фирма рачуна се у корисно 55—75 посто 'а код нас редовно 80 посто и поред тога, што обрачунавајући мање квантуме сечемо много већи проценат озлеђеног, сушика и ветролома. Код великих у уговору предвиђено је до 13 см. на тањем крају, док се код нас редовно мери до 7 см. а код листача се код великих одбија проценат на: кору, док то није случај код нас.

Иако нам је неколико пута обећавано, да се режијски послови неће вршити у оним слободним државним шумама које гравитирају нашим пиланама, а из којих се ове могу искључиво да обскрбљују — у последње време иде се чак дотле, да се режијски послови проширују и у оне шуме у којима су до сада наши чланови радили и тражили их за резервацију, па и у онима, које су биле писмено резервиране за наше чланове.

Тражимо, да се режијско пословање не проширује све дотле, док се не реше дефинтивно молбе наших чланова за резервацију у духу закона о заштити домаћих малих пиланара.

Пошто вам се ове године у име алиментације у већини случајева дају само сушике а како је настало врло тешко пласирање шумских продуката на светској пијаци, тражимо да нам се поред сушика даје одговарајући део здраве шуме, да се побољша квалитет робе за извоз.

Закључује се, да се оснује Задруга домаће шумске индустрије за заједничку продају производа на иностраним пијацама, а да би она што успешније деловала умољавамо г. министра шума и рудника да даде своје одобрење да се ова задружна продаја врши преко државног предузећа Шипад, које је за то организирано и уведено на свим светским пијацама“. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 12

Код немачке новчаничне банке постоји један диспозициони фонд, којим располаже искључиво гувернер, а из кога се дају изванредне награде сним чиновницима, који имају веома тежак посао и који се покажу као врло способни и врло марљиви. Награда се не исплаћује преко благајне, већ новац подиже сам гуверкер, а чиновник га добија у затвореној коверти, стављеној та његов сто, уз кратко назначење износа и основа.

Пре кратког времена дошла је гувернеру жена једног вишег чиновника, који има врло тешку дужност, са питањем, зашто њезин муж није добио ни једном ванредну гратификацију. „Ваш је муж, госпођо, већ два пута награђен“, одговори гувернер и нареди, да се позове дотични чиновник. На питање гувернерово, зашто је затајио од своје жене да је добио ванредну гратификацију, одговрио је чиновник хитро, да је та награда строго дискретна, те је сматрао, да не сме ни својој жени да је саопштава.

Гувернер Др. Шахт није хтео да буде са своје стране индискретан, да пита, шта је урадио с новцем. То је препустио госпођи.

|________________

То се зове дискреција!

Обнародован је закон по-коме Београдска општина има право да разрезује прирез уз државни порез, на непуну недељу дана после ступања на снагу нове трошаринске тарифе за град Београд.

Правило је код комуналних финансија, да се тежиште баци или на трошарине или на прирезе односно порезе. Нама није познат ни један случај у Европи, да се од оба извора спштиаских прихода чине обилне употребе. Због тога се надамо да ће и Београдска општина бити „чедна“ при одмеравању приреза.

Трошарина и прирез !

Ga НЕ ТЕ АЕН РЕШЕЛ]

EEEE ваеЕ РаЕеЕениеатИј Шта би радили предратни товериоци Букурешта и СоЂије, кад не би било наде!

авина нова

Ми смо већ раније јавили, како је општинска управа града Букурешта свечано обећала својим предратним повериоцима, да ће приступити питању (то наравно још из далека не значи, да ће и да реши повољно) о предратним дуговима, чим буду свршени општински избори. Сад се очекују вести о томе, шта ће одговорити општинска управа, пошто су ових дана обављени избори. Немачки листови јављају, да су повериоци успели да омету зајам Букурешта од 10 милиона долара. Букурешт је на тај начин упућен на краткорочне позајмице и немачки листови сматрају, да једна варош од 800.000 становника неће моћи дуго да виртшафтује краткорочним финансиским операцијама. А они верују да Букурешт не може доћи до зајма, ако ве регулише предратне дугове.

Ни општина града, Софије није била оскудна у изговорима за одлагање тог питања. Највише је употребљавано репарационо питање као изговор. Сад је и то свршено, те се очекују вести из Софије о томе, шта је одговорила општина на претставку предратних поверилаца.

|____ _______________ _________— HeuyBeHo MH невиђено ! Пре

неколико дана одржана је годишња скупштина лекарске коморе за Београд, Земун и Панчево, која је већ једном сила одложена због недовољног броја присутних. И други пут је дошло њих неколико, и ако су на дневном реду била врло важна сталешка питања, као што је егзистенција уредских лекара, бедно стање лекара стажиста, болничко питање, санитетски закон ит. д. Све то заједно није могло да усталаса

Ах, ти лекари !