Народно благостање

22. марта 1930.

„лекарски сталеж, који у претежној већини, грца буквално у

· немаштини и материјалној беди. | То су речи г. д-р Букића Пијаде у „Политици“ од 16. · марта т. год. Инострано јавно мнење биће веома обавезно за откриће, да лекарски ред код нас грца у „немаштини и ма" теријалној беди“, јер он у напред зна, да му то у Југославији нико неће веровати. Кад би Моша берзијанац имао де"сетдо-хиљадити део ренте Ратне штете у поседу наших лекара, где би му крај био! У социологији је одавно утврђено, да се „сталешка свест“ развија најлакше под притиском заједничког тешког економског стања. Кад год апел на сталешко

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 185

ганизација кућевласника, и тек кад је и новим кућевласницима почело да иде рђаво као и старим, дошло је до јаче организације.

По себи се разуме, да наши лекари немају уха за претње од стране београдских лекара од „опасности“ од Цајлајса у Аустрији и Суворина у Београду, јер код нас има места за све. |

Много би разумљивији био прекор д-ра Пијаде, кад би лекарска комора била исто што је било лекарско друштво. Лекарско друштво није имало за циљ сталешке интересе, већ струку, народно здравље. Али ни у томе случају одзив не би

осећање остане без одзива, знак је, да припадницима „ста- | бис бољи, јер су наши лекари — богу хвала — уносно залежа“ добро иде. Шест година је безуспешно покушавана ор- | послени. | вав

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Приведено је крају оснивање румунске хипотекарне банке са главницом од 100 милиона леја, уписане од стране банака и кредитних установа. Држава није уписала ни једне акције, али је преузела гаранцију за зајам у износу од 600 милиона леја. Истодобно јављају финансијски европски листови невероватну вест, да се облигације могу примити на државној каси на место плаћања.

— У Њујорку је плаћено ту скоро за једно право обављања сензалног посла на њујоршкој берзи (Stock Exchange) 20 милиона динара. -

— На њујоршкој берзи уведене су ових дана нове француске хартије од вредности и то у американским цертификатима, издатим од стране Гаранти Трест Комп. у Њујорку ; котирају се на Курб-Маркет и ради се о акцијама фабрике за производњу алуминија, Пешинеј и акције предузећа Епегрје Electrique du Nord de la France.

— Говори се о претстојећој фузији Сћазе Мапопај Вапк са Еаипађје Тгизг Со. То би била највећа банка на свету : њихова укупна средства износила би 3 милијарде долара.

— Пољске банке воде преговоре са француским банкама ради добијања кредита. Познањска кредитна централна задруга преговара за пласирање 6 милиона долара 6% хипотекарних обвезница, а Земаљско кредитно друштво у Варшави за 125 милиона француских франака.

— Шведска конвертује свој 5% државни зајам од круна 160 милиона из 1914. године у 4 и по од сто, дајући као премију један проценат.

— Највећа аутомобилска компанија у Америци Генерал Мотор Ко. намерава основати у Пољској банку са 250.000 долара главнице, ради финансирања продаје аутомобила.

— Пољска Народна банка снизила је 15. 0. м. дисконтну стопу од 8% на 7%, а ломбард од 9% на 8%.

— Мере за отежавање шпекулације на пештанској робној берзи. Поводом јаког пада цена пољопривредних производа берзанска је управа одлучила, да подузме енергичне' мере, којим би се имала отежати шпекулација. Минимум закључака повисио се од 3 на 10 вагона, а кауција, која се има положити после сваког закључка повисује се од 300 на 500 пенга. Октобарска пшеница може се трговати тек кад су извршени сви ангажмани за март. И пролонгација знатно је укочена. Ангажмани за март се не могу више продужити до октобра, већ само до маја и т. д.

— Нова валута у Персији. Персијски парламент спрема валутну реформу са златном валутом ; нова монетарна

јединица биће ! Пахлеви, који је једнак једној енгл. фунти стерлинга (276 динара) и који је подељен у 20 Риада.

— Пораст уложака на штедњу у Аустрији показују главни бечки новчани заводи. У јануару ове године износили су 1370 милиона, а у фебруару 1400 милиона шилинга.

— Поновно снижење приватне дисконтне стопе. На свим водећим европским финансиским центрима понова се примећује снажно опадање приватне дисконтне стопе. Тако се јавља из Лондона да износи стопа 2.15%, У Холандији 21}, %, a у Њујорку 3.12%. Тиме су постигнуте најниже каматне стопе и оне су много ниже од службених дисконтних стопа, које одређују новчаничне банке појединих држава.

— Заштита кредита у Румунији. „Прагер Пресе“ јавља да ће ових дана бити поднет румунском парламенту предлог Закона за повећану кредитну заштиту државе и приватних новчаних завода.

—- Поновно падање берзанских индекса у Будимпешти. Општа депресија у хартијама од вредности проузроковала је поновно и снажно снижење курсева мађарских хартија од вредности на Будимпештанској берзи. Тако се је у току последње недеље снизио берзански индекс од 81 на 80.

— Питање финансирања румунске новчане установе зг аграрни кредит успешно је завршено. Чујемо да је у том циљу основан у Паризу конзорцијум француских енглеских и холандских банака, које ће учествовати у самом заводу и које ће пласирати облигације у иностранству.

— Претседник њујоршке берзе у гостима код Талијана. Американски банкар Симонс, који је претседник њујоршког Чеоск Ехсћапве (берза) отпутовао је за Рим да посети водеће личности талијанског банкарства. О правом узроку његовог путовања до сада се ништа не сазнаје; ипак постоје мишљења да је ово путовање у вези са већим финансиским трансакцијама, у којима ће учествовати и амерички капитал.

— Федерална резервна банка у Кливленду је спустила своју каматну стопу од 41], % Ha 4%.

— Конзорцијум холандских банака коме припадају Пиртон и Комп., Менделсон и Комп. преузео је један луксенбуршки 'зајам од 7 милиона форинти, односно 10 милиона белгиских франака, по курсу од 88: |, (5% камате) Емисиони курс изнеће 93.

— Нова банка у Софији. Бугарска влада намерава да оснује нову банку за регулисање индустриског и трговач-