Народно благостање
Страна 186
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 1 2
ког кредита. Потреба за том банком указала се после регорганизације бугарске Народне банке, а по захтеву поверилаца зајма за стабилизацију. Бугарска Народна банка је имала врло широк круг послова пре рата, али је после реформе ограничен на стриктно емисионе послове. Да би се попунила та празнина намерава да се отвори нова банка, чију ће главницу уплатити држава и приватне банке, премда се у приватним банкарским круговима сматра, да се пројекат тешко може остварити. У Бугарској постоје већ три државне банке и то су: Бугарска Народна банка (Новчанична банка), Бугарска Пољопривредна банка и најзад Бугарска Кооперативна банка.
— Македонска Народна банка у Софији са главницом од 20 милиона лева намерава да повећа на 40 милиона лева. Ове године дели дивиденду од 10%.
— Мапарска Свеопшта кредитна банка, која има три филијале у Румунији, до сада је успела да отклони сваки притисак румунске владе ради национализације њезиних филијала. Чак јављају, ла банка још проширује свој утицај у Ердељу. Изгледа да је она одавно имала споразум са Марошвашархавском (Таргумурес) штедионицом..
Два банчина представника улазе у управу те штедионице. — 27. марта одржаће се у Паризу једна од многобројних конференција ради дефинитивног регулисања предратних дугова Аустро-Угарске. За сада је отворено питање дугова тако зване папирне и сребрне ренте (70 разних зајтмова). Заинтересоване државе успеле су да до сада то питање одлажу годинама, али су велике силе на конференцији у Хагу успеле да их обавежу, да у року од 6 месеци приведу и то питање крају.
— На место Мак Гараха који иде за претседника Банке за међународне обрачуне — наименован је за агента Њу-
јоршке новчаничне банке (федералне резервне банке) Херберт Кез. Сви амерички стручни листови честитају на из-
бору и сматрају да у Америци нема човека који је боље квалифициран за тај положај. Федерални резервни агечт по статуту треба да буде водећи дух у пословима новчаничне банке. То је био изменио покојни гувернер — Стронг, који је био једна несравњена способност и који је све био потчинио своме утицају. У ствари агент је утицајнија личност од гувернера. Тако и американски листови изражавају наду, да ће се сад банка поново вратити старим принципима надмоћности агента.
— Велики румунски зајам од 100 милиона долара, емитован лањске године у циљу стабилизације, а уз уче-
штће свију великих финансијских центара Европе и Амери- |
ке, одавно се котира на свима берзама, сем на берлинској и њујоршкој. Берлинска берза поставља као услов за коту да се папир котира и у Америци. Са свим појамно, јер Немачка још увек има у својим рукама врло много предратних облигација румунских државних и општинских, које још нису валоризиране, чију валоризацију Румунија систематски изврдава. Али је у толико интересантније и чудноватије да Блер, који је главни члан синдиката румунског стабилизационог зајма, још није успео да издејствује коту томе зајму у Њујорку. Блер, изгледа, по који пут да нема баш никаквог утицаја на њујоршкој берзи, јер је исто тако и друга транша Блеровог зајма Југославије стајала више од годину дана без коте на Њујоршкој берзи. Кота је уследила случајно истовремено са нашим пристанком да идемо на хашки суд у питању предратних облигација. Изгледа да ће тај исти случај бити и овде по среди.
Блер нехотице помаже Немце у њиховим захтевима валоризације према Румунима и вероватно да ће, ако Румуни буду постигли споразум са Немцима, одмах уследити
кота румунског зајма у Њујорку. Иначе ми смо далеко и
од помисли, да и Блер има у рукама већи пакет предратHHX облигација румунских.
—- Берзански кредити у Америци и даље расту. Шпекулација, изгледа, опет узима маха.
— Италија је укинула сва ограничења за промет златом, девизацама и хартијама од вредности с инострачством. МИ до данас су ограничења била мала и незнатна, али још увек није имао инострани капиталиста сигурности да ће моћи мирно извести из земље девизе, које је своје добно унео. Поред тога закон садржи и знатне пореске олакшице за зајмове у иностранству. По себи се разуме, да Италија очекује од те мере знатан прираст страног капитала, који је знатно потребан. Девизни и метални сток италијанске новчаничне банке опада последње две три године непрекидно тако да је чак банка била приморана да за последње две године редуцира оптицај за 1500 милиона лира. Ако би метални сток даље опадао, то би банка и даље морала да редуцира оптицај, могла би се изазвати контраакција новчаничног оптицаја и томе мисли италијанска влада да доскочи приливом страног капитала, који се очекује после донете реформе.
КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Према пропени имања Суботичке градске општине, оно сада вреди милијарду сто милиона динара .
— Ради покрића својих најпотребнијих инвестиција, Сарајевска општина је пред закључењем једног зајма са Градском штедионицом, који би износио 12 милиона динара.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— У Француској има живих 3,5 милиона ратника. Са пензијом од 1200 франака за оне преко 55 година у првој години биће потребан буџетски издатак од 368 милиона ми он ће да расте све до 58 године, кад ће достићи максимум од 2620 милиона, па ће се по том изгубити тек 1980. године. У тај рачун нису ушле пензије ратника између 50 и 55 године од по 500 франака годишње. Цео тај издатак је покривен уштедом на камати државних зајмова путем конверзије која се спрема.
— Ново Врбаска општина унела је у буџет за ову годину суму од 180.000 динара, као премије онима који се буду највише одликовали у производњи што чистије расе стоке, п ради подизања једне станице за чишћење семена.
— Француска Народна скупштина усвојила је пројект закона по коме сваки бивши ратник добија пензију од 500 фр. годишње од 50—55 године а од 1200 франака преко 55 године старости. Против пројекта није гласао ниједан народни посланик.
—— Буџет Савске бановине ових је дана одобрен од стране Министарства финансија. Прорачун износи 149.456.666 динађа, који је подељен на следеће позиције :
Општи расходи 2.120.810 Пензије и потпоре 810.000 Бановински дугови 1.215.000 Опште оделење 2.100.480 Пољопривредно одељење 25.036.781 Просветно оделење 23.305.710 Техничко оделење 44.199.200 Народно здравље 33.657.502 Социјална скрб 6.574.008 Финансиско оделење '7.116.825 Трговина, занати и индустрија 2.615.480
Како приходи савске бановине износе свега 110 милиона динара, то је у буџету настао мањак од 40 милиона, који ће покрити држава у форми дотације.
~ та