Народно благостање

22. марта 1930.

— Већина странака у Немачкој одлучила је, да се од 1. октобра тек. године укине рентни порез за све хартије од

вредности са непроменљивом каматом. Само ће на акције рентни порез остати и даље на снази.

ТРГОВИНА -

— Катастрофалан слом цене сребра начинио је пустош у Кини, у којој постоји сребрна валута. За сада је уведена царина на сребро, али ће се изгледа у најближој будућности потпуно забранити увоз сребра. И то је једна роба коју нико неће.

Срећа је велика што ми нисмо приступили искивању сребрног новца јер се данас то исто сребро може добити много јефтиније.

—- Мађарски је трговински биланс постао активан. Крајем 1928 године био је пасиван за 370 милиона пенга (3700 милиона динара) а крајем 1929. године био је пасиван само за 22.6 милиона пенга (230 милона динара), за који се је износ трговински биланс активирао у јануару и фебруару ове године.

ИНДУСТРИЈА

— Бугарско Акционарско друштво „Гранитоид“ за електрична и ндустриска предузећа у Софији показује добит од 51,2 милиона лева и дели 30 % дивиденду.

Производња цемента порасла је од 30 на 140 хиљада тона, и покрива 90% националне потребе. Друштво намерава да подигне капитал од 100 на 210 милиоча лева.

— Фузија између Шатијон—Сниа Вискозе неће бити. „Прагер Пресе“ јавља, да је главна скупштина фабрике вештачке свиле, Шатијон, одлучила, да прекине преговоре око фузије са Снио Вискозом. Друштво Шатијон располаже са капиталом од 200 милиона лира, а Снија Вискоза са 700 милиона лира.

Познато је, да се индустрија вештачке свиле налази у тешкој кризи, због хиперпродукције, а управа Шатијона наглашава, да је успела, упркос кризи, да повећа своју производњу за 25%, и да је упркос јакој конкуренцији постигла задовољавајуће резултате. Чиста добит износи 16,5 милиона лира, а дивиденда 8%. ?

— Према обавештењу, које је добила Централа индустријских корпорација, Министар финасија донео је одлуку, којом се шећер, бензин и алкохол ослобађа од плаћања државне трошарине, ако служе за индустријске потребе. Индустријска предузећа, која се желе користити овом одлуком, морају да денатурирају поменуте артикле.

— Румунски текстилни картел ових је дана основан у Букурешту. Све предионице и ткаонице удружиле су сеу намери, да стабилизују садашње цене и изведу контигентацију своје производње.

— Европски картел сировог челика продужен је до

октобра 1930 године. За друго тромесечје утаначене су исте.

продајне кондиције а исто тако су и цене остале непромењене. — Енглески синдикат за угаљ повисио је извозну премију почев од !. марта од ! шилинга и 6 пенза на 3 шилинга по тони.

— Немачко-горњешлески синдикат за угаљ ових је дана продужен за три године.

— Због катастрофалног пад цена жита, појавили су се и велики падови житарских трговачких кућа и друштава, која се баве трговином жита. И то у читавом свету. Стечајеви великих кућа јављају се из Канаде, Сјед. Сев. Америчких Држава, Немачке, Холандије, Данске, Чехословачке, Мађарске, Румуније па и из наше државе. Тако се последњих дана јавља, да је пала под стечај „Аграриа" акцио-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 187

нарско трговачко друштво из Чаковца. Ми се све бојимо,

да је то тек почетак. |

— Привредна криза: из Беча јављају да се чувена текстилна фабрика Браће Бадер, која постоји већ 150 година, налази у озбиљвим финансиским тешкоћама. Пасиве износе око 56 милиона динара. Како се овде ради о једној првокласној кући, то се у обавештеним круговима сматра, да ће се стечај моћи избећи. САОБРАЋАЈ

— У Француској се намерава повећање подвозне железничке тарифе за 5% за робу, а 25% за путнике.

— У Београду се баве делегати грчке владе, ради преговора о установљењу директне жељезничке тарифе између Југославије и Грчке.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Америханска федерална пољопривредна дирекнија одобрила је Централној задрузи кредит од 12 милиона доnapa, на 150 хиљада бала памука у њезиним стовариштима.

— Мађаоска влада забранила је превоз румунске стоке преко мађарске територије. Наводно је то учињено ради тога, што између Мађарске и Румуније не постоји споразум у трговинском уговору. Да не лежи можда узрок у питању конкуренције 2

— Свугде иста песма! Шећеране на једну страну, а репари на другу — јер они се не могу сложити. Тако је код нас и тако је и другде! Ових дана састали су се у Прагу претставници шећерне индустрије и заступници произвођача шећерне репе, да би склопили споразум и колективан уговор за откуп шеперне репе. Међутим и ти покуси остали су безуспешни. Чехословачки репари траже као минималну откупну цену 15 Ku (25.5 динара) за 100 кгр. шећерне репе. На супрот томе нудио је заступник шећерне индустрије, Др. Хајдер, да плаћа две трећине преузете количине са 16 кч. за 100 кгр. а осталу трећину по цени берзанске нотице за шећер на берзи у Аусигу. При том се гарантира за последњу трећину минимална цена од 11.50. Ku., тако да би се просечна цена кретала око 14.50 Ku. Преставници репара ове понуде нису могли усвојити, и због тога су даљњи преговори прекикути. .

__ Повишење пољских увозних царина на жито. Због знатног снижења цена пшенице, пољско ће министарство финансија подићи увозну царину на пшеницу за 100 кг. на 17.5 злота а за пшенично брашно на 30 злота.

— У питању запослења наших пољопривредних радника у Немачкој јавља загребачки „Обзор“ да су се крајем прошлог месеца прочуле вести, да ће Немачка требати ове године до 7000 наших пољопривредних радника ; међутим се показало, да то није тачно. Напротив, тражња биће минимална, те се је до сада акцептирало једва 200 лица, већином женске, које ће бити запослене на радовима око шећерне репе у Бранденбургу, Померанској и Саксонској.

__- Шведски парламент ових је дана усвојио закон, по коме се одобрава шведским произвођачима шећерне репе кредит од 3—8 милона круна (60 милиона динара).

__ Изобиље кромпира у Мађарској. Мађарска пољопривреда има толики вишак кромпира да то баца пољопривреднике у велику бригу. Са владом се воде преговори како би се повећао контигент производње шпиритуса за неких 80.000 хектолитара; влада је тај предлог већ усвојила али под условом, да се овај суперконтигент производи само из кромпира. Мађарско министарство финансија има намеру, да у индустрији шпиритуса форсира пољопривредну грану, те ће одобрити оснивање 100 нових пољопривредних фабрика шпиритуса.

„aroma