Народно благостање

Страна 188

— Наша војска купује вино. Министарство војске и морнарице објављује, да има одобрен кредит од 12 милиона динара за куповање вина. Набавиће се око 300 вагона домаће производње.

НОВА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

– — На Сушаку уписано је код трговачког суда ново акционарско друштво, под именом „Мартиншчица“, д. д. за промет непокретностима“. Главница износи 1 милион динара. У подузећу учествују све наше велике банке.

| — Сноп д. д. Главница 2 милиона динара. Досадашња задруга истог имена претворена је у дионичко друштво. Оснивачи су др. Иван Крајач, др. Ротковић и другови.

— Ферра д. д. за промет жељезом и жељезном робом

у Загребу. Главница 1 милион динара.

| — Талиа д. д. за театер. Главница 1 милион динара. Оснивачи су др. Срећко Албини и другови. Друштво би имало да води Едисон Кино у Загребу и да се уопште бави казалишним пословима.

— Анте Берковић, д. д. у Бродском Варошу. Главница 500.000 динара. Досадашња фирма истога имена претворена је у дионичко друштво.

= Врбас рударско д. д. у Загребу. Главница 1 и по милион динара. Оснивачи Милан Кауфман и другови, који су преузели неке угљенике у Врбаској бановини.

— Прво југословенско д. д. за фабикацију укоченог дрва у Сушаку. Главница 6 милиона динара. Друштво има намеру да у Сушаку подигне фабрику.

—- Југословенско д. д. за цесто и водограђевине у Загребу. Главница ! милион динара. Оснивачи су Артур Машник, др. Ђуро Шурмин и Игњат Дајч.

— Осим тога одобрен је оснутак Грађанске Штедне задруге на Св. Духу у Загребу. Оснивачи су тамошњи грађани. |

— Јулио Мајнл д. д. у Загребу, повишиће на главној скупштини од 24. о. м. акционску главницу од 1 милиона на 4 милиона динара.

— Трговачка и Обртна банка а. д., Нови Сад, повисиће акционарску главницу од 12 на 20 милиона динара. Нове акције поделиће се старим акционарима у размери 1 ка 3; на сваке три старе акције може се преузети једна нова уз цену од 100 динара. Остатак преузеће Југословенска Удружена банка, која ће Трговачкој и Обртној банци отступити и своју новосадску филијалу.

— У Новом Саду основана је ових дана Силос а. д. са задаћом, да подигне јавна сместишта за пољопривредне производе. Главница износи 500.000. динара.

— У Земуну је основана нова текстилна фабрика „Алда“ механичка ткаоница а. д. са главницом од ! милион динара.

— „Пруга“ д. д. за господарске и индустријске железнице, Загреб, повисиће главницу од 15 на 6 милиона динара.

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА.

— Ново акционарско друштво за унапређење млекарства. У Великом Бечкереку основано је акционарско друштво са главницом од 2 милона динара, за производњу и продају млечних производа. ~

Штампарско-издавачно акционарско предузеће „Време“ а. д. у Београду, 17. априла — „Адемп' а. д. за електромашинска предузећа у Београду, 30. априла. — „Привреда“ трговачко а. д. у Београду, 27. априла. — „Путник“ друштво за саобраћај путника и туриста у краљевини југославији а. д.. у Београду, 27. априла. — Јагодинско опште грађанско друштво за међусобну помоћ у случају болести и смрти, 6. априла. — „Хигиеа:' прва југословенска творни-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 12

ma чепова д. д, у Загребу, 31. марта. — Струмичка трговачка банка а. д. у Струмици, 13. априла. — Зичифалвска штедионица д. д. у Мариолани, 29. марта. — Индустрија аеропланских мотора а. д. у Раковици, 2. априла. __А к је рапија у Београду, 13. априла. — Колубарска привредна банка у Лазаревцу, 13. априла. — Пожаревачко рударско друштво а. д. у Пожаревцу, 13. априла. — Континентално извозно друштво а. д. у Београду, 10. априла. — Фабрика трикотаже „Елка“ а. д. у Београду, 13. априла. —

Јадранска индустрија плута д. д. у Сушаку, 5. априла. — Аграриа, трговачко д. д. у Чаковцу, 23. априла. — Хрв. слав. банка за парцелацију и колонизацију д. д. у Загребу, 7. априла. — Графички институт „Народна Мисао“ у Београду, 17. априла. — Сокобањско хидротерапијско и електрично друштво у Соко-Бањи; 20. априла. — Рударско шумско а. д. „Пољаница“ у Београду, 30. априла. — „Јелица“ а. д. за електречна и индустриска предузећа у Чачку, 27. априла. — Руско-словенска банка у Београду, 30. априла. Поседничка банка а. д. у Београду, 27. априла. — Палас Хотел а. д. у Београду, 13. априла. — Загребачка творница бачви д. д. у Загребу, 5. априла. — Пучки паромлин д. д. у Клоштру Подр., 5. априла.

РАЗНО

— У знаку привредне кризе. У ноћи између 12. и 13. о. м. изгорео је у Иригу парни млин српске привредне задруге. У пожару изгорело је и 11 вагона брашна, велика количина пшенице и мекиња и неколико хиљада комада џакова. И ако у овој тешкој кризи млинови тешко нађу друштво, које би их осигурало против пожара, иришки је млин био осигуран, према новинарским вестима, код Београдске задруге, на изност од !,8 милиона динара.

— Немачки листови најкатегоричније демантују вест о некаквом политичком савезу између Италије и Немачке.

— Индекс коштања живота у Немачкој (храна, стан, огрев, осветљење, одело и остале потребе) срачунат на бази 1913.—1914. године, показује у фебруару висину од 150.3 према прошлом месецу пад за непун поен, — у главном услед пада цена животних намирница. Иначе индексни број појединих група тог општег индекса овако износи: храна 147,9, стан 126,8, огрев и осветљење 153,7, одело 169,4, остале потребе 192.0. Као што видимо највише су скочиле цене, према предратним, за одело, а најмање за стан. У Немачкој важи још увек закон о становима.

= Пре кратког времена публикована је у Америци једна криминална статистика за Европу и Америку. Ту је утврђено, да је у Европи све већи део кривичних дела почињен од оних, који су већ били осуђивани. Све је већи проценат криваца, који су амнестирани или помиловани за раније учињена и то врло тешка кривична дела. Г-ђа Ано и њен муж, која је још у притвору и која, како новине јављају, почиње да штрајкује глађу, (а која то не мора да ради, јер је узела француском штедиши 100 милиона франака) била је такође већ кажњавана, заједно са мужем, — за разне имовинске деликте. У најновијем фалсификовању бонова Ратне штете главни кривац је некакав Галовић Радован, из среза крагујевачког, који је пре више година био осуђен од крагујевачког Првостепеног суда на 17 година робије за убиство и разбојништво. Како новине јављају, ту је казну он делимично издржао, а делимично изврдао редовним и изузетним олакшицама.

— Силвијо Гезел. Пре неколико дана је умро у Немачкој Силвијо Гезел који је био прво трговац затим пољопривредник, а који је познат због тога што је пронашао нарочити метод за лечење социјалног зла укидањем баштинске ренте и камате на капитал. Силвијо Гезел је доживео ту срећу, да за време комунистичког пуча у Баварској постане народним повереником (министром) за финансије