Народно благостање

| _-29, марта 1930.

РОБНО ТРЖИШТЕ .

На светском тржишту жита наступио је средином прошле недеље мањи преокрет на боље. Цене су престале да падају и главне светске берзе почеле су да нотирају нешто више цене. Оптимисти су почели рачунати са хосом. И то нарочито због тога, што је американска влада одобрила поновну помоћ од 100 милиона долара, који се износ употребио за откуп и магационирање пшенице. Ова је помоћ несумњиво један од главних узрока последње хосе. Жртва је била велика, а како изгледа ипак сувише мала, да би могла за дуже време поправити курс: У то ни сама американска влада не верује, јер би, према изјави једног американског сенатора за санирање американске житарске кризе било потребно не 100 или 200 долара, већ милијарда и по долара. Свакако су последњих дана курсеви опет попустили. Тачно је да је био један од важних фактора житарске бесе (ако елиминирамо хиперпродукцију) уздржавање тражње. Али има и других, нових бесистичких момената, у које пре свега морамо да убројимо извештаје о повољном успевању зимских усева. Амреиканцима изгледа да није успело да ограниче усеве, као што се то намеравало. Индија и Аустралија јављају врло повољно развиће и тим се вестима придружују и све главне произвођачке земље. Ова мала хоса од послед: е недеље ипак је имала једно повољно дејство, наиме, повећавала се је тражња за промпт робу, те је дошло до пето већих закључака на енглеским и холандским тржитима. Европска и наша тржишта на ову су хосу мање реагирала, тако, да је ситуација остала више неодређена, што је имало за последицу, да су већи закључци изостали. Интересантне промене показује светско тржиште кукуруза. Скок гишенице је изазвао и скок кукуруза, али је тај скок био много јачи. Имао је за последицу знатно повећану тражњу европских држава. Тако је аргентинска роба поскупела за 10

ска, показују хосу нарочиту за терминску робу, која је за последњих дана поскупила за 28 динара (а промпт роба само за 15—17 динара). Ову хосу су проузроковали шпекуланти контермине, који су почели нагло да купују робу, бојећи се, да цене не би још и даље поскупљивале. И на нашим домаћим тржиштима имао је термински кукуруз велико интересовање ; куповала се нарочито шлеповска роба у правцу Беча, док за правац Брајиле није било посла, јер не постоји конвенијенција за европски континент. Ту нас туче Аргентина. Код нас, на београдској берзи, су пољопривредни производи нотирали на дан 27. 0. м. као што следи:

Пшеница : Бегеј (78,2) 200—195; Тиса (78—19, 2) 205—200; Дунав (77—78, 2) 195—190; Сава (75—76, 3—4) 172+/„—165; гл. пруга (16—77, 4) 175—170; гл. пруга (77 до 78, 2) 185—180; Бечкерек (77—178, 2) 195—190; Срем, вагон (77, 2) 190—185; Бачка стан. (78, 2) 200—195; уз. пруга (15, 3) 175—165; Пожаревац (76—77, 3—4) 180—175; Бачка (78, 2) 207: — 203.

Кукуруз. Гл. пруга, промпт 97—93; Дунав, Ш. 105 до 100; гл, пруага, Ш—-1у. 100—96; Бачка, вагон промпт · 100 до 95; Сава, Ш. 105—100; Дунав, срб. УГ. 112:/,—110; HOBH o6peHoBauku Geumu, JI. 100—0906; CpewM. Инђија, ТУ... 102—97: |; гл. пруга, У—У1—УП, 102—107:/„; гл. пруга, УГ—УП. 115 до 110; гл, пруга, бели; промпт 100—96.

Овас: шл. Београд 130—125; ваг. Београд 130—125; гл. пруга 120—115; македонски, 5. 100—90; сремски 135—120; уз. пруга 115—110.

· јечам ; гл. пруга 120—110; Бачка, 62, 125—115.

· Пасуљ : гл. пруга, 2—3, 330—300; узана пруга 320 до 290; Бачка, Срем. 340—310; шарени, Београд 280—260.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Страна. 207

Брашно. Бачке станине : 0 г 345—335; бр. 2 310—300; бр. 5 250—240; бр. 6 185—175; бр. 7 146—135. ~

Кукољ, главна пруга: 95—85.

Сено, Београд: 75—617.

Мекиње, Београд: 95—85, са џаковима.

На светском тржишту колонијалне робе ситуација је остала мање више непромењена. Светско тржиште шећера има нешто чвршћу тенденцију. Ова појава не може се HHкако објасвити зато, што не постоје економски разлози ; једино би објашњење могло бити у вестима, да ће Сједињене Америчке Државе повисити увозну царину на шећер. Тржиште кафе нема нарочитих промена; у почетку недеље јављали су се нешто чвршћи курсеви, али пошто су се обавиле

веће ликвидације, то је превладавала лабава тенденција. На

тржишту памука флуктуације биле су врло велике. Примећи-

| вале су се интервенције американског Министарства пољо-

привреде, али су и те интервенције остале без успеха. Шпекулација се дезинтересирала пошто нема изгледа на већу зараду. На тржишту вуне је дошло до нових изненађења. Лондонске аукције донеле су поновно стропоштавање цене. Цене су пале за 10—15% испод цена прогилих продаја. Понуде су знатно мање (188.000 бала, према 164.000) али нема изгледа за продају истих, јер је на прошлогодишњој аукцији било продано једва 70.000 бала.

Вреди напоменути интересантну фазу, у којој се налази борба произвођача вуне и трговаца. Ова је борба от= почела у Новој Зеландији, проширила се на Аустралију па и на европску индустрију. Произвођачи имају намеру, да упливишу на цене вуне, и то на тај начин, да помоћу ума= њених понуда на аукцијама постизавају за своју робу веће цене. Даље имају намеру, да продуже продајну сезону на целу годину. Разумљиво је, да прерађевинска индустрија неће

ни да чује о томе пројекту. Објавили су, да ће да бојкотују динара. Европска тржишта, нарочито чехословачка и мађар- |

лондонске аукције, ако се не би послало на распродаје барем 12 хиљада бала недељно, и траже да се продајна се= зона заврши у јулу месецу. Одлуке, односно одговори произвођача нису још објављени; како би оне биле од извесног утицаја на даљни развој цена, то се у заинтересираним круговима са напетошћу очекују нове одлуке. Због тога је са: дашња ситуација непрегледна и више. мирна, јер се свако боји да не би дошло до нових изненађења.

Светско тржиште метала не показује нарочитих промена, Лондонско тржиште бакра имало је у последње време снажне флуктуације. — са неодређеном тенденцијом. Цена извозног картела за електролит робу остала је у пркос јаких протеста са стране европске прерађевинске индустрије увек још на старој висини — и картел је службено објавио, да не мисли на снижење цена. Ми сматрамо, да ће то питање ускоро постати веома актуелно, јер се видљиве залихе стално

"повећавају. Тако су се у последње време повећале за 27.000

тона на 230.000 тона, пошто су американски консум као и извоз у Европу знатно опали. Европски произвођачи бакра, који нису у саставу картела, аутзајдери, имају врло добру. конјунктуру, јер код мало нижих цена, од оних које диктира картел, могу своју робу врло брзо продати. У овој години ситуација је потпуно измењена. У прошлој години а у ово време, осећала се велика оскудица сировине, и картел је користећи се тим фактом, успео да знатно повиси своје цене. У овој години а због великих залиха, овакви маневри неће моћи успети.

На тржишту олова је ситуација скроз мирна. У пркос веома ниских цена, тражња неће оживети. Како су у.лох следње време престала чак и куповања Совјетске Русије, што није искључено да дође до новог стропоштавања цена, ако се лондонски интересенти не одлуче да интервенишу за тржишту и манипулишу цене, А