Народно благостање

29, марта 1930.

Д-р Иво Белин, Загреб

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна ! 93

Изградња нашег новчаног тржишта,

— Шриватни дисконт и бачковни акцепт —

[ Шта је то приватни каматњак (дисконт) 2

У првом чланку приказали смо дезорганизацију нашег новчаног тржишта која се одражава у чињеници да су наши новчани заводи присиљени знатне износе држати у благајнама и по жиро-рачуну из једноставног разлога, што немамо краткорочне, а

апсолутно ликвидне пласмане, у које би се ти из-,

носи могли пласирати. Указали смо на потребу, да | тога те менице гласе на највише три месеца и испо-

| “Ма Народна банка напусти досадашњу политику кон- | цављене су редовито у округлим износима

тингентирање кредита и приступи систему есконтне политике помоћу променљиве каматне стопе. Ту нашу тезу заступа у свом извештају за 1929. годину и Прва хрватска штедионица, тражећи еластичнију форму кредитне политике, него што је контигентирање. При крају смо нагласили потребу увађања приватног дисконта, дотично институцију банковног акцепта, као начин финансирања једног дела наше привредне радиности.

Из извештаја са новчаних тржишта иноземства видимо, да се стању и променама приватне дисконтне стопе даје далеко већа пажња, него ли службеном каматњаку емисионе банке. Осцилације у каматњаку новчаничне банке редовито су ретке и до промене долази само онда, кад ова жели да свој каматњак прилагоди приликама новчаног тржишта, или из неких особитих разлога жели да на то тржиште упливише. Приватни каматњак напротив показује далеко боље ситуацију на новчаном тржишту, као и најмање промене на њему. Ликвидност новчаног тржишта особито се одразује у висини приватног ка матњака. И чим је приватни дисконт нижи од службеног, тим је новчано тржиште ликвидније. Код напетости новчаног тржишта он се зна приближити службеном каматњаку. А приближење приватног

дисконта службеном каматњаку новчаничне банке. у већини случајева значи, да се може очекивати и |

повишење службеног каматњака.

Према томе приватни дисконт (каматњак) да-

леко тачније приказује стање новчаног тржишта, него ли службени.

И наша Народна банка у свом извештају за годину 1929., говорећи о организацији нашег новчаног

тржишта вели, да »мора ићи у том свом раду и даље

и тражити, да се споразумом великих новчаних завода створи приватна дисконтна стопа, која би била у вези са званичном, да бе се једном могло одредити, која је у нашој земљи оправдана камата, а која претерана. Уопште мора се тражити начин, на који ће се извести колаборација великих завода са Народном банком у циљу есконта и стварања есконтних папира«. Колико смо информирани, Народна је банка у том правцу већ и започела преговоре са водећим новчаним заводима земље. По томе, питање приватног дисконта постаје и код нас актуелно.

Шта је заправо приватни дисконт> Под при'ватним дисконтом сматрамо каматњак за првокласне менице. Новчаничне банке есконтирају, уз каматњак који је унапред одређен, све менице које здговарају извесним минималним уветима, као: два до

три потписа солвентних фирми, најдужи рок три

месеца и т. д. Менице, које се есконтирају по приватном каматњаку много су боље него менице, које се есконтирају код новчаничне банке. | Први је предувјет меница, које се есконтирају уз приватни дисконт, да је ту апсолутна сигурност да ће оне о року бити хонориране. Потешкоће, пролонгације или протести овде су искључени. Поред

њима су акцептанти (пријемници) такове фирме, за које влада уверење, да својим обавезама, па биле оне ма како знатне, промпт одговарају.

Такве обавезе могу преузети само неке прворазредне фирме, у првом реду новчани заводи, или јаки приватни банкари. За то и видимо у иноземству, да под менице, које иду уз приватни дисконт, узимају се у обзир само такове, које су акцептиране по водећим новчаним заводима земље.

п Ко есконтује по приватном каматњакуг

Други је предувјет за функционисање приватног дисконта, да је ту нетко, који те менице и есконтира. Новчаничне банке не долазе у обзир, јер је њихов службени каматњак већи од приватног, а оне ни не праве разлике између меница, акцептираних по водећим новчаним заводима и осталим. Као

„есконтери по приватном дисконту долазе у обзир у

првом реду новчани заводи приватни и јавноправни. Ако новчанична банка узимље у реесконт и менице, које су поједини новчани заводи есконтирали уз приватни каматњак, онда ови, наравно, претежни дио својих расположивих сретстава могу пласирати у приватем дисконт, јер у случају веће потребе могу преко редисконта код новчаничне банке да дођу до расположивих сретстава.

На новчаним тржиштима иноземства много пута играју видну улогу на тржишту приватног дисконта и новчани заводи јавно-правног карактера. Своја ликвидна сретства дотично износе, за која се може предвидети, да ће се подигнути тек за неко време, пласирају ови заводи у приватни дисконт. Будући да су дисконтиране менице акцептиране по водећим новчаним заводима земље, сигурност је пласмана ван сваке сумње.

И сами приватни новчани заводи играју видну улогу на тржишту приватног дисконта, ма да изгледа парадоксно, да баш ти велики заводи акцептирају те менице. Међутим, како је то већ обично, нису прилике код свих новчаних завода једнаке. Може се лако догодити да је један завод моментано ликвиднији па је наравно, да та своја ликвидна сретства радије пласира у менице, акцептиране по заводима. у које он има пуно поверење, него да пусти да му знатни износи леже неискоришћени. Поред тога, он

"| те менице може у свако време редисконтирати код

новчаничне банке. | | |

Поред тога расположива сретства пласирају у приватни дисконт и још неке установе, као уреди за осигурање радника, осигуравајућа друштва, па чак и већа индустријска и трговачка подузећа, која моментано располажу ликвидним сретствима, |