Народно благостање

| 29; "марта. 1930,

_ НАРОДНО- БЛАГОСТАЊЕ ____

Страна 199.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ен zKGEE=Embarras de псћез5е — Ali ovoga рша и Јивоslaviji —=—aı =G KKESo———

Ima više nedelja, kako »Narodno Blagostanje« naslućuje, da je tu našim držaVnim finansijama nastupio O= brt ma bolje. Ministarstvo finansija nije davalo nikakvih saopštenja o tome, premda smo uvereni da će u ekspoze-u, koji g. Ministar finamsija bude podneo Kralju uz predlog budžeta za 1930./31. godinu, biti izloženo detaljno stanje naših državnih finansija.

Naše se državne finansije rapidno pobolišavaju. O tome ima službenih i javnih podataka.

U našoj današnjoj analizi stanja Narodne banke od 22. marta fek. godine ukazujemo na to, da državna gOtovina kod Narodne banke iznosi 604 MILIONA DINARA. To je došlo od redovnih državnih prihoda. U našim člancima »Šta da rade banke sa zaludnim поуcem?« pokazali smo, da je država imala kod Državne hipotekarne banke gotovitti od 400 miliona dinara. Ta {e gotovina porasla danas na POLA MILIJARDE. Izlazi, da vidljiva državna gotovina iznosi 1104 miliona dinara. Kad tome dodamo još gotovinu po svima državVnim kasama, koju cenimo na najmanje 100 miliona dinara, — onda se petije državna gotovina NA 1200 MiLIONA DINARA.

NIKAD OD POSTANKA JUGOSLAVIJE DO DANAS NIJE DRŽAVNA KASA RASPOLAGALA OVAKO OGROMNOM GOTOVINOM.

Od toga će krajem marta jedan deo biti upotrebljen na tekuće državne izdatke. To može biti najviše 300 miliona dinara. Znači, da, prema tekućim redovnim i vanrednim izdatcima, državna kasa raspolaže jednom rezervom od OKO 800 MILIONA DINARA.Malo je država u Evropi čije se blagajne nalaze u tako povoljnom položaja.

26. овог месеца преминуо је један од најсјајнијих карактера однегованих на грудима Шумадије — Јеша Поповић. У другој земљи и под другим приликама такав би човек дошао до положаја, који је имао Аристид у Атинској републици — аналогија, коју је већ поменула „Политика“ у некрологу од 27. овог месеца. За име покојнога Јеше није везано никакво велико дело, јер се он није хтео да кити туђим перјем. Али је цео његов живот исткан од честитих аката и дела. Био је светао карактер. Што га је смрт затекла далеко од оне струке, за коју је био тако одлично спреман — војно-техничке узрок је његова смелост да као нижи официр уђе у борбу гротив корупције. Носио се са целом једном владом и те дуго година, док га ова није савладала. Покојни Јеша је наш ратни друг. Упознали смо се једног дана у редакцији дневнога листа „Штампа“, преко које смо, сваки за свој рачун и у својој области, објавили рат првим појавама корупције у радикалној странци. Упадно леп и стасит, брижљиво обучен у официрску униформу долазио је свакодневно у редакцију најопозиционијег листа у Београду. Својим звонким гласом јавно је он говорио све што је имао да каже.

т Јеша Поповић

Наша је борба била без успеха, корупција је била однела победу. Јеша је резигнирано отишао у Италију својој вереници. После интервале од 14 годана видели смо га у

Београду као чиновника Министарства саобраћаја. И после неколико измењаних речи видели смо, да се стари вук није променио. В. Б. шале Израз „криза лекарског реда“ није нов. Он се појавио први пут пре рата у Немач-

кој, у којој је, државном инавииниишииниешиишииишиинЕ _срвенцијом и свешћу граћанства, задружни начин лечења био узео необично велике размере, а велика конкуренција међу лекарима свела је била хонорар лекара испод једне марке. Пре петнаест дана из дало је царевинско министарство Социјалне политике у Берлину један комунике, у коме најенергичније одвраћа младе људе од медецинског факултета тврдећи, да се данас продуцира 5.000 лекара више, но што је потребно. Ми смо у прошлом броју „Народног Благостања“ тврдили, да је лекарски ред у Југославији дошао у кризу. Вероватно из жеље да симболизира бедно стање београдских лекара у нефранкираном писму нашем уредништву, анонимно лице упућује нам прекоре због нашега оптимизма у погледу материјалног положаја наших лекара. Анонимни дописи бацају се у кош, али како у томе допису има извесних тврђења, у која се верује од стране извесног броја лекара, задржаћемо се на томе допису.

„Криза лекарског реда“

У њему се каже, да је криза београдских лекара последица чињенице, да је од 226.000 становника у Београду, 194.000 уписано у Окружни уред и друге благајне и ужива бесплатну лекарску помоћ у општини, клиникама, амбуланти и т. д. Према нашем извештају, Окружни уред у Београду има 40.000 чланова, из чега се да извести, да он пружа лекарску помоћ једној стотини хиљада Београђана. Ако се дода још 20.000, који уживају исте олакшице код других срганизација, онда излази да нешто више од половине Београбана ужива јевтинију лекарску помоћ. Кад се већ не може да изведе социјализирање лекарске праксе (а то ће доћи а пре а после), онда је кооперативна организација у циљу јевтинијег добијања лекарске помоћи најбоље средство и ми с. само радујемо, што је Београд показао толико смисла за задружно лечење. Свакако да је то за лекаре непријатно ; али зато не морају сви лекари бити у Београду. Истина, наш дописник тврди, да су и села већ препуна лекарима. да Бездан са 6.000 становника има три лекара, Тител 7, Бања Лука 29 и друго, да се сељак служи мање лекарском помоћи.

Ми нисмо у стању да контролишемо исказе о броју лекара у појединим местима, нити имамо времена да се преко службене статистике документујемо о репартицији лекара у целој земљи. Али сматрамо да је још сувише мало лекара код нас у унутрашњости, а нарочито у селу. Проћи ће, дакле, још доста времена, док се буде појавила криза лекарског реда услед хиперпродукције. Дописник вели да у Београду има лекара, који су приморани да раде по разним канцеларијама кад дактилографи, стеногрфи и тТ. д., и да не могу

ЗБОГ ОБИЉА РУКОПИСА, МОРАЛИ СУ ИЗ овог БРОЈА ИЗОСТАТИ ОВИ ЧЛАНЦИ: Д-Р В. БАЈКИЋ: ЗАБЛУДЕ Г. ПОЕНКАРЕА О КРИЗИ ПАРЛАМЕНТАРИЗМА У ФРАНЦУСКОЈ; Д-Р В. БАЈКИЋ : БАННКРОТСТВО НЕМАЧКОГ АГРАРКОГ ПРОТЕКЧИОНИЗМА. |