Народно благостање

Страна 216 НАРОДНО се поправља биланс плаћања. Као и највећи део привреде, тако и немачка држава све више троши саму себе и близу је тренутак, кад ће престати и кредит и прилив новца у Немачку, јер већ почиње неповерење иностранства.

Оним огромним сумама, које иностранство од нас узима и које повећавају способност конкуренције наших непријатеља, придолазе још милијарде непотребног увоза. Али исте оне земље, чију робу купујемо у обиму, који значи самоубиство, затварају нама увоз непребродивим царинама. Услед таквога стања већ је наше задужење иностранству достигло 15 милијарди, од чега долази 8 милијарди само на вишак над 1925.—1928. Као један сигуран знак у томе правцу служи и та околност, да се успорила тежња иностраног капитала за инвестицијама у Немачку. Ипак је добро упамтити, да се цени учешће иностраног капитала у Немачкој на 89 милијарди марака, дакле на приближно ЈЕ целе немачке народне имаовине,

Путем извоза нећемо никада успети, докле год постоје садашњи царински зидови, да постигнемо велике вишкове, Једини спасавајући пут је ограничавање увоза, који није неопходан и који је прекомеран.

1928. године износио је увоз животних намирница и пића 4 милијарде и 203 милиона марака. Само са том сумом могле би се годину дана плаћати наднице за 2 милиона немачких радника. Да ли је н. пр. потребно, да се увезе јаја за 2904 мил. марака или масла за 435 милиона, или сира за 102 милиона, док истовремено холштајнски сељаци сиром хране свиње, јер га не могу продати; или за 65 мил. марака воћа, поврћа и цвећа. Оним више од 4 милијарде марака за увоз животних намирница и пића долази у 1928. години још увоз готове робе за 2 милијарде и 459 милиона марака. И ови производи вероватно да нису неопходни, или би се могли у земљи производити више од половине,

Из напред изложенога излази јасно, да привреда срља у провалију, ако немачки народ и даље остане несавестан према куповини сувишне иностране робе.

Мора доћи дотле, као н. пр. у Енглеској или Италији, да се онај, који би н. пр. возио кола иностраног порекла друштвено онемогућава. У фашистичкој Италији је купац стране робе управо уцењен и излаже се пословном и дру-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 14 штвеном бојкоту. Држава иде чак дотле, да такве људе стави на црну листу као издајнике отаџбине и одузима им државне налоге (при лицитацијама и т. д.). И Енглеска поступа слично и употребљава и један поштански жиг, да би становништво придобила против иностране робе.

Увозимо коже за кајишеве 120.000 кг. месечно. Тиме је запослење радника смањено за 1600. Ових 1600. људи добијају помоћ за незапосленост по 25 марака— 40.000 м. недељно, или годишње 2,000.000. Ако се поделе ових 2 милиона с увезеном количином коже за кајишеве од 1,440.000 кг., то излази да држава мора за увоз да плаћа у виду помоћи незапосленим по 1,40 Мк по кг. Немачка влада плаћа наиме осигурања за незапослене, само за оделење коже за кајишеве 2,000.000 РМк., а прима као царину 1,440.000 ~ 0,36 = 518.400 мар. Плаћа, дакле, на увоз 1,481,600 мар.—1,04 мар. по кг. коже за кајишеве, која се увезе из иностранства у Немачку и уз то остају наши немачки радници, и поред оси« гурања због незапослености, у нужди, не плаћају порезу и најзад одвикавају се од рада.

Укупно се услед увоза ципела, коже за ђонове, кајишеве и т, д. узимају за посао приближно 26.000 људи мање, што значи помоћ. незапосленима у индустрији коже и кожних- прерађевина, у износу од 32.500.000 марака. |

Ако се успе да се пробуди свест и воља немачког народа против непотребног увоза из иностранства, онда ће ускоро доћи крај и немачкој нужди за капиталом, заједно са беспослицом, јер узима се да увоз робе од сваких 3—4.000 марака одузима хлеб по једном немачком раднику. Треба замислити како би било, кад би немачкој привреди могле остати сачуване две до три милијарде, које данас повећавају наше задужење, као плаћање за непотребно увезену робу. Како би наша привреда оживела, кад би добила овај прилив: милијарди, порасла би потрошња !

Само одлучно смањење сувишног увоза иностране робе може нас сачувати од тога, да западнемо у све теже ропство дугова и да тиме у културном погледу постанемо кули страних господара.

Али крајње је време, јер беда немачког народа повећава се из дан у дан. „Немачки су радници у беди, ко купује инострану робу, краде им насушни хлеб“.

sma BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Suša tačke gledišta, onda bi se

Op priuran ra a Green UP ray rar Ir

ritam oscilacije nije harfmoničan mi ravnomeran, ан је oscilacija glavna metereološka karakteristika poljoprivredne proizvodnje.

Мегаупотегап |e padež vodenog taloga iz godine u godimu, ali bi se ipak s tim zlom izašlo na kraj. Mnogo je ubitačnija pojava neravnomerna podela vodenog aloga za vreme vegetacione periode. Biljka traži vlagu. Voda joj škodi kao i suša. Normalno zemlja dobija glav · ni deo vlage zimi. Hladno vreme sprečava isparavanie, a 00 topljenje stega navodnjava zemlju obilno

ибоко.

Prošla zima je bila suviše suha. U Stigu seljaci takvu zimu nazivaju alovitom. Stručnjaci tvrde, da je u Srbiji padež vodenog taloga 30% manji od normalnoga. Vetrovi su u martu mesecu još više isušili zemlju.

Kad bi se poljoprivreda de- | finisala sa muetereološke

mogla nazvati šetalicom iz. među poplave i suše. Istina

Do polovine marta nedostatak vlage je bio još bez uticaja, ali se sad već počinje da oseća па ожтnim usevima . Njihovo napredovanje je sve sporije, kod nekih se već pojavljuje stagnacija.

Skora kiša mogla bi da popravi stanje ozimmih useva, ali bi voće, koje cveta, neminovno stradalo. A dugotrajna kiša mogla bi da omete i proletaju obradu zemlje.

Seljak se zamislio. Početak godine nije.dobar!

еееитешин Пре неколико дана саопштилл је београдска „Политика“, да су приређивачи концерта у корист поплављених у Француској имали да плате преко 228.58 дин. за употребу француских уметничких дела на томе «концерту, на основу закона о заштити ауторског права. „По= митика“ налази да то није било у реду. Ми пак налазимо, да је то сасвим у реду. Кад би приређивачи београдског кон|церта били ослобођени те таксе, онда би у „ствари францу-

Разликујмо !

И пеезлинненист пензглиленлејајее ране инервисан)