Народно благостање

сите

аорте

-5. април 1930.

nirahje poreske vlasti nije na visini. Naravno da i оба ntomenta zajedno mogu da budu uzrok dužnog poreza. Vojvodina ranijih godina je bila preopterećena porezom A isto je tako notorno da u Slovenačkoj poreska služba naibolje funkcionira.

Ali se ni u kom slučaju ne sme uzeti da iznos plaćenog poreza stoji u pravoj razmeri sa dugovanim porezom. Drugim rečima, ne može se tvrditi, da je Nov: Sad učinio upotrebu od zakonskih olakšica u srazmeri dugovanog poreza. Samo statistika razrezanog porezi po direkcijama, mogla bi odgovoriti na to pitanje, a ova teško da postoji. Onde, gde je uzrok nagomilavanju duž nog poreza u slaboj poreskoj tehnici, manje se koriste por. obveznici povlasticom za plaćanje poreza, jer računaju sa zastarelošću. Sa svim je obrnuto onde, оде је uzrok ležao isključivo u velikom poreskom teretu, jer zakon olakšava porez.

: Isto je tako interesantno pitanje kakva je razmera između potvrda i 20% bonova po direkcijama.

Ako i Podgoricu ubrojimo u krajeve dinarskog · važenja, onda izlazi, da na krajeve dinarskoga važenj“ pada 35,40% od ukupne sume plaćenih dužnih poreza, a 54,60% na one krunskih važenja. Od ukupne sume plaćene od krajeva dinarskog važenja pada na 20% krunske bonove samo 10%, a na potvrde 52.07, krunski krajevi platili su 48.93 potvrdama Ratne štete, a 90% 'krunskim bonovima. Kako je od celokupnog iznosa krun.

novčanica prilikom zamenjivanja za dinare nađeno u di- |

.narskim krajevima najviše 10%, to znači da su dinarski krajevi upotrebili sve svoje bonove za sopstven račun Ali su oni prodali skoro 50% svojih potvrda Ratne Štete krunskim krajevima, jer su krunski krajevi upotrebili sve svoje krunske potvrde i pored toga kupili od dinar

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 215 skih krajeva 48,93% od celokupnog iznosa upotrebljenih potvrda. U Slovenačkoj je nađeno relativno mnogo krunskih novčanica (1920). Slovenačka učestvuie sa samo 13%, od celog iznosa 20% bonova. Skoro polovina od celokupnog plaćenog dužnog poreza spada na Hrvatsku, Slavoniju ı Vojvodinu. To pak znači ili da su ti krajevi najviše dugovali poreza ili da su se najjače koristili zakonskom olakšicom ili oboje.

Na kraju druge tablice izračunali smo, koliko je plaćeno u kome mesecu. Zakon je važio svega 60 dana i to u januaru 15, u februaru 28 i u martu 17 dana. Kad se zna, da je kurs i jednog i drugog papira počeo sa 25% i da je poslednjih dana dostigao visinu od 90%, onda znači, da su u toliko bolje prošli pores«: o nici, u koliko su ranije platili. U januaru mesecu plaćano je 0,7% dnevno, u februaru 1,7%, a u martu 2,4%. Znači, da je najviše plaćano u martu mesecu Međutim u martu mesecu bili su papiri najskuplji. To bi značilo dalje da su mnogo bolje prošli imaoci potvrda i krunskih bonova. Međutim to je veliko pitanje, jer su se između jedne i druge grupe nalazili trgovci tim pa pirima. Zbog toga je interesantno, koliko su na tome poslu zaradili posrednici. Još bi interesantnije bilo, kad bi se mogla utvrditi nemogućna statistika, koliko su poreski obveznici ukupno dobili plaćajući porezu ovim ispravama. Mi smatramo, da ukupnost poreskih obvez' nika nije mogla dobiti više od 30% od dužne sume, odnosno 66 miliona dinara, pošto je svega 220 miliona plaćeno. Jedan deo od toga je ostao mnogobrojnim posrednicima, verovatno 10% do 20%. Znači da su posrednici na ovom poslu zaradili 20—40 miliona dinara. Ta je zarada podeljena na vrlo veliki broj ruku, | pošto je vrlo veliki broj posredovao.

Немачка привреда

индустријалаца коже

у очима немачких

1)

НЕМАЧКИ РАДНИЦИ СУ У БЕДИ. — КО КУПУЈЕ ИНОСТРАНУ РОБУ, КРАДЕ ИМ НАСУШНИ ХЛЕБ

Немачки народ налази се у сред привредне кризе. Велики део предузећа, притешњен порезима и другим дацијама, ради већ годинама без добити и троши своју главницу. Пргдузеће, које: носи толико добити, колико би се добило у банци као интерес на уложени капитал, сматра се за сјајно. Услед тога се стално смањује приход од пореза, док дужни порез расте у бескрајност.

Једна трећина свих акционарских друштава у Немачкој ради са губитком. Од 2794 друштава 1522 нису платила y 1928. г. никакву дивиденду. Година 1928. показује : 10595 стечаја и 3147 принудних равнања ; од три милиона меница месечно, протестована је једна трећина, тако да је дневно 33.000 меница неплаћено. У истој години је дневно издавано

90.000 платежних налога (код нас су тим платежним нало- |

зима слична осудна решења по кратком поступку) и тра-

жено дневно по 35.000: забрана, од чега просечно 12.000 без- |-

успешно. Дневно је полагано 8—10.000 откривајућих заклетви (коју полаже дужник, да заиста нема никакву имовину ни код себе ни код другога, осим онога што је нађено).

„Са сигурношћу може се узети, да 1929. година пружа још |

много жалоснију слику.

5). Гле ТедеппдизНе, од 10. тапа 1930, вод,

Сад пак очекује се цео спас од штедње ; отпуштају се многи чиновници, предузећа се сједињавају или ограничавају круг рада, а последица је, да већ сада има преко 2 и ло милиона незапослених, а неће се погрешити, ако се томе дода још један милион таквих незапосленика, који немају право на социјалну заштиту. Да би се могло овим путем помоћи немачком народу, заблуда је; на против, колико се више ограничава потрошња, у толико се повећава незапосленост.

Постоји само један, али заиста сигуран пут, да се цео немачки привредни, а донекле и политчки положај побољша, наиме : ограничавање огромног увоза сувишне иностране робе. Не само да се могу тиме да снизе огромни бројеви незапослених и подигне упропашћена пољопривреда, већ

Пажња претплатницима

Овоме броју смо прилодзжили садржај комплета

» народног Благостања ««

„за 1929. годину.