Народно благостање

Страна 214

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Бр. 14

Efekt zakona o prebijanju dužne poreze sa državnim dugom po čl. 10. zakona o naknadi Ratne štete

i 20% krunskim bonovima

Zaključno 17-og marta prestao je važiti zakon kojim je statuirano pravo poreskih obveznika, da gore pomenutim ispravama mogu plaćati svu dužnu porezu do kraja 1928.

Za naše prilike neobično brzo je uspelo Ministar · stvo finansija da sredi podatke o efektu toga zakona, čije je važenje ograničeno na dva meseca. Oni su sređeni po finansiskim direkcijama, po mesecima i po Vrsti isprave. Time su obuhvaćeni svi elementi, koji mogu biti relevantni pri fiskalnoj i ekonomskoj oceni dejstva toga zakona. Oni su sređeni pregledno u donjoj tablici:

Дирек- Месец i Крунски Свега подирекција ЕВЕ бонови цијама у хиљадама динара јануар 4.134. 400 4.535 Београд фебруар 18.734 1,619 20.353 март 9.553 4101 14.254. 3914 јануар 2.274 39 2.313 Ниш фебруар 4.845 116 4.961 марта 7.040 252 7.293 14.568 јануар 1.336 116 1.453 Скопље фебруар 6.834 100 6.934 март 5.450 188 5.638 14.026 јануар 1414 73 1.487 Подгорица фебруар 4.185 523 9.308 март 2.107 676 3.384 10.180 јануар 2.291 12755 4.053 Н. Сад фебруар 22.038 10.125 32.164 март 16.372 11.257 27.630. 63.847 јануар 2.540 986 3.527 Сарајево фебруар. 7.550 2.440 9.990 март 2..638 2.070 4.708 18.226 јануар 6 144 151 Б. Лука фебруар 460 461 март 52 335 388 1.000 јануар 1.339 1.339 Сплит фебруар 67 4.305 4.372 март 181 2.118 2.959 8.671 јануар 3.177 3.177 Загреб фебруар 5.487 13.715 19.203 март 4.009 15.836 19.846 42.227 јануар 1.323 1.323 Љубљана фебруар 182 24795, | 2.978 MapT 34 3.873 3.908 8.210 јануар 14.006 9.855 23.362 СВЕГА – фебруар 70.525 36.202 106.728 март 48.040 41.971 90.012. 220.103 УКУПНО: 132.513 87.522 220.103

Ukupan iznos plaćene poreze bonovima 1 ројугdama je 220 miliona okruglo, i to 132*/,miliona potvrdama po članu 10. i 87'/, miliona 20% krunskim bonovima. Ni direkcija ratne štete nije do sada imala pre-

gled ukupnog iznosa potvrda po čl. 10., tako da se ne.

može znati, da li je time izvršena upotreba celokupnog

iznosa tih potvrda, ili je jedan zagubljen ili ostao neiskorišćen. Što se tiče 20% krunskih bonova, njih je pušteno u opticaj 230 miliona dinara (preko 900 miliona kruna). Zbog toga je iznenađujuće, da je samo jedna trećina iskorišćena ovoga puta. Istina, kroz finansiske zakone provlače se odredbe, po kojima su se u raznim modalitetima te isprave mogle upotrebiti za plaćanje poreže, ali mi sumnjamo, da je više od 20 miliona dinara povučeno iz opticaja na osnovu tih odredaba. Jedna polovina bonova još se nije pojavila.

To se može objasniti na dva načina. Lako |e mogućno, da neki imaoci nisu hteli u opšte da prodaju svojih isprava, iz razloga, koji se ne mogu analizirati, već se meću u kategoriju imponderabilija. Prilikom mar= kiranja krunskih novčanica, krajem 1919. ostalo je pre= ko 300 miliona dinara nemarkirano i potpuno izgubilo vrednost. Putevi mase naroda su neprohodni.

Ali je mnogo verovatnije, da je najveći deo pogubljen. Takve isprave mogu da sačuvaju ona lica, koja su organizovana za čuvanje efekata od vrednosti. Pa ni oni ih nisu uvek sačuvali, jer ih nisu smatrali za efekte od vrednosti.

Потврда |

Дирекција Рат. штете Крунски бон. Укупно у процентима

Београд 24.40 7.62 17.75 Ниш 10.62 0.46 6.65 Скопље 10.31 0.46 6.38 Подгорица : 6.74 1.46 4.62 Нови Сад 30.74 26.55 28.88 Сарајево 9.65 6.30 8.38 Бања Лука 0.04 1.07 0.45 Сплит 0.19 9.60 3.94 Загреб 1:15 37.35 19.20 Љубљана 0.16 9.13 3.75 Свега у: 100% 100% 100% јануару 10.60 10.63 · 10.60 фебруару 53:40 41.61 48.50 марту 36.00 4716 40.90 '100% · 100% 100%

Tablica u desnom stupcu sadrži procentualno izražene brojke iz tablice u levom.

Ona nam daje pre svega odgovor na pitanje, kakav je efekt zakona po pojedinim finans. direkcijama. Najveću upotrebu učinila je direkcija Novi Sad, sa 28%. Na drugo mesto dolazi Zagreb sa 19,20%, na treće Beograd sa 17,75%, a na četvrto Sarajevo sa 8,38%, a na poslednje Ljubljana sa 3,75%. Iz toga se da bez ičega dalje izvesti zaključak, da |e najviše dužnog poreza u Novom Sadu, u Zagrebu, potom u Beogradu, a nal· manje u Ljubljani. Nagomilanost dužne poreze može se objasniti na dva načina, jedan је okonomski , a drugi poresko-tehnički: ili je poreski teret nesrazmerno veliki prema poreskoj ·snazi poreskih obveznika, ili. funkcio=