Народно благостање
Страна 222'
пролазити читаве недеље а да се у акцијама не на прави ни један закључак.
Београдска берза ради само са оним хартија- |
ма, које се сматрају у целом свету 38 првокласне“ државне, државом паравтоване | и (ари Народне банке. 15
У другим државама тешко да ба берза могла. да опстане само са овом врстом транзакција. Али је за сада у југославији једино. "живо и активно. ефектно тржиште оно са државним папирима. Берза се морала томе прилагодити. То је Уосталом (добро и 'за берзу и за берзијанце.
„Најчвршћу тенденцију од свију хартија у Jyгославији показују акције Народне банке; оне су скочиле у року од 20 дана за 550 динара по комаду и бележиле су последњи дан у недељи 8.750 динара. Има берзијанаца, које је тај скок изненадио и који једнако истражују његов »мистериозни« узрок. Онај пак, који са разумевањем прати развој Народне банке, није ни најмање изненађен тим скоком. Оне
су у ово доба ланске године бележиле 8,800 динара. ,
Истина курс је већ у априлу био попустио. ·
И то је вероватно дало повода некима да ве"рују, да је тај скок био чисто шпекулативан. То је међутим велика заблуда. Курс акпија Народне банке стационирао је ланске године само због тога што је неколико великих акционара, као што је Друштво
Светог Саве, Крсмановића Задужбина и тако даље,
па чак и Министарство финансија преко пеле године продавало постепено свој сток. Тржиште: је прими-
ло сву ту количину под непромењеним курсом. Да. MN YO > Ур Да | речи о ренти Ратне штете. И тај папир показује врло
није било тих продаја курс би одавно прешао 9. 000 динара. | Интересантно је да Министарство финансија и даље продаје свој сток Народне банке. Данас кад Чехословачка улази са 100 милиона круна у једну приватну банку као акционар, наша држава не: би требала да избаци из руку оно мало акција Народне банке. Наша држава је акционар бродарског дру. штва, Привилеговане Аграрне банке, разних шумских подузећа, те би требала да има у своме портфељу један пакет акција Народне банке. То је др жави данас у толико лакше, што располаже великом готовином. Тај би пласман донео држави веће користи нои један други. Много би природније било, да смо видели државу као купца акција Пародв. банке. ; Ми смо далеко и од помисли да то. гледиште доводимо у везу са курсом акније Народне банке. Искуство је показало, да ни велики пакети у понуди не могу да спрече скок курса, а Министарство финансија- располаже врло, малим Оројем ако није већ при крају.
„МПародно Благостање" тврдило. је пре годину дана, да ће акције Народне банке изићи на. 15.000 динара, услед нормализације и. отплате државнога дуга. Скок курса акција Народне банке је неизбежан. Интерес за акцијама Народне банке долази отуда, што се законска стабилизација, која ће отворити
еру санирања односа између државе и Народне бан- |-
ке, очекује у најскоријој будућности. Краљевска вла-
пи нјнј Етна ве нјнлии ви таи танина виви ние ни опао и ааајајај
Оснивачи : Вапаце ОНотапе, Вапаче де Рамз е! дев Paya-Hašy Societ& Financiere d'Orient
RL LM JEJL ML. JL ILI 1J
Pišle wigls ea u ansa Bik kap ua :4 ti elBla nq ia WS MR|R1hik(0\Hi6(BR а аса
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
срранцуско Српска Банка Каштал Фран. 20,000.000 _
Обавља све банкарске послове
акививноовававнаванававлнавневававављванасовалаввавалавно ва
Бр. 14 да је већ више пута изјављивала, · да законску ста| билизацију сматра за један од најважнијих задата-. ка. И у експозе-у министра финансија, објављеном пре неколико дана, каже се да су „свестрано сазреле. прилике за законску стабилизацију динара". Даље
| се вели у експозе-у, да влада неће извршити стаби=
лизацију, а да претходно не одужи један део дуга Народној банци, што је врло важно за курс акција Народне банке (јер се ланске године сугерирало, да се законска стабилизација изврши без одужења државног дуга Народној банци. А што је најглавније, у
| експозе-у се налази први пут категоричка изјава,
да ће влада закључити зајам за стабилизацију динара и за јавне радове чим услови буду прихватљиви. На другом једном месту у истом експозе-у каже се, да је влада у току 1929. годиине уклонила све оно што би могло бити сметња побољшању нашег државног кредита на страни и да су створени „услови и могућност за отварање француског новчаног тржишта за нове финансијске операције, које би интересовале нашу земљу". И најзад у истом експозе-у. се изрично и отворено каже, да је наша држава претрпана понудама страног капитала у вези са јавним радовима. |
"Све ово преведено на обичан језик значи, да се
"ми налазимо пред закључењем зајма за стабилиза-
пију динара и за јавне радове. Зар после овог може бити чега необјашњивог у скакању акција Народне банке 2 О доларским и осталим папирима писанемо опширно у идућем броју. За сада само још неколико
чврсту тенденцију. Пре неколико дана купила је једна рука на загребачкој берзи Ратне штете за 50 милиона динара. Том је приликом паре зарадио један берзијанац, који је прошле године једва извукао преобуку из шпекулације са Ратном штетом. После
те трансакције покушали су шпекуланти из Загреба да створе тенденцију а ла бес, протурајући скроз неосновану вест да Словеначке регулативне штедионице избацују Ратну штету и купују доларске папире. То је тврђење иеистинито, нигде се нијг
"појавила понуда Ратне штете у већим количинама.
Чак напротив изгледа да је наступило оно што смо ми предвиђали пре две недеље, на име: берзијанци су, свакако они у Београду, остали без готове робе; Мало јача тражња за готовом робом отерала би
"курс знатно на више. Ратна штета је најпогоднији
папир у земљи. То је ноторна чињеница. Чак кад би берзијанци престали да се интересују за њу, интерес се у народу не би ни смањио ни угасио.
На девизном тржишту ; обрт је износио у овој недељи 41.6 милиона динара.
· Рента Ратне штете тргована је 28.марта по 416.75, 1. априла по 419.—; на последњим састанцима мало је попустила и нотира 418.—. Обрт је износио 2.44 милиона динара.
Акције Народне банке порасле су од 8730. — (29. марта) на.8815 (3. априла) а обрт је износио 923.000 динара. 70% Инвестициони зајам тргован је по курсу од 86.50 до 86.75; свега за 44 хиљада динара.
зваапававдиналиграваанићвизвовивоиеисипзнвпклвсалвононивавовивошопсо
Седиште: ПАРИЗ, Нентрална Лирекција: БЕОГРАД Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, ј