Народно благостање

5. април 1930.

— Господин Др. Милорад Ђорђевић, шеф одсека за извршење буџета у Министарству финансија, изабран је за директора Извозне банке, Честитамо Извозној банци и Др.

Ђорђевићу.

БИБЛИОГРАФИЈА

Индустрија и царинска тарифа, студије од Миливоја М. Савића, Београд 1929.

Државни живот и индустрија земаљске одбране, од Миливоја М. Савића, Београд 1929. год.

Суђење алкохолу и компанији, издање уредништва „Трезвеност“, Београд 1930. год.

Саобраћајни преглед, часопис за проучавање саобраћајнопривредних проблема, год. 1. бр. 1., Београд, 1930. год.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 221

Уредник : Д-р Душан Мишић.

Американско књиговодство, просто и двојно, написао ван Калуђерчић, Београд 1929.

Agronomski glasnik, br. 1. god. 1. Zagreb, 1930. god. Urednik: Dr. Stjepan Poštić.

Stjepan Poštić: Istraživanja O utjecaju udaljenosti parcele na rentabilitet pojedinih kultura i usjevne redove na osnovu prilika seljačkih gospodarstva u okolici Osijeka; Zagreb, 1930.

Zadružni Vestnik, glasilo zveze slovenskih Zadrug v Ljubljani R. Z. Z. O. Z. Uređuje Fran Trček.

Bilanca, praktično teorisko naučna nedeljna revija 22 knjigovodstvo, organizaciju, reviziju i reorganizaciju, br. 1. god. 1. Zagreb, 1930. god. Urednik: Milan Ilić.

Jevreji u Jugoslaviji i Bugarskoj, napisao Ljubomir St. Kosier, Beo

Радо-

grad, 1930.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 31 MARTA T. G.

У милионима динара

9 Џ zlatu 96,1 mil.; u srebru 17 il,? j i от зтеђти 17,5 ту,; u strahoj moneti

Stanje Narodne banke stoji u znaku ultima (t. j. кгаја meseca) i to dvostrukog: meseca marta i kraja prvog tromesečja. O ultimu je obično porast altive i pasive: povlaće se krediti i platežna sredstva. U zapadnoevropskim državama kraj tromesečja povlači veće ргоmene no kod nas, jer mi još nismo navikli da sva plaćanjie vežemo za fe rokove a i u koliko su oni ugovoreti, ne održavaju se uvek.

Koliko што тајо znači kod mas, najbolji je dokaz činjenica, da su depoziti po žiro-računu skočili za 30 miliona dinara. To je jedan od većih skokova i to u trenutku kad su trebali ti depoziti da spadnu. U zapadno-evropskim državama dešava se da se o ultimu tro· mesečja smanje depoziti kod novčaničke banke za 50%.

| г 31. XU | 31 Х1 | 5 Ш 21 31 Š 1 1928 1929 1930 1930 1930 о = « ||у злату, и сребру · 10720) 11684) 1175 9! 1176.6) 11775 5 Цеа 20. | езвиј пао: пвоџеј 1942: | 1637 = укупно || 2012.1| 2927.6| 2977.5 3018.7| 30146 Бе | а 1470,5! 1287.5! 1091.1| 1081.9) 1078.9 Е на хартије од вредности 253.8) 2:01 2395 240.3 240 0 о укунно || 1724.3| 1517.6 1331.2! 1322.2) 1318.9 3. | op a крунских || 1007.4] 948 3] 948.3] 948.3| 948.3

| = рачун привремене размене 227.8) 2059! 1899) 18791 185.9 = по зајмовима на OGoEoBC 2966. 3! 2998 8| 2997 1) 2997.1| 2997.1 угупао || 4201.5) 4153.0 4135,3) 4133.31 4131.3 Новчапице у озтацају . . . .||5527.1| 5917.9) 5334,8] 5225.4] 5363 0 Дрх. рачунхприв. размене .. 227.8! 2059 189 9 187.9 185 9) Потраживање државно по разним рачунима .. . .: 367.7] 99.6) 485.3] 604.6) 4460 23 по жирб рачунима . 493 2) 1250.0| 1197.9) 1210.2) 1240 1 85 по разним рачунима 318.3! 1608] 1658! 174.4| 157 o усупно 811,5| 1410.8| 1363 7! 1384.6| 1397 3 e o || У одсто целокупног новча55 ничког оптицаја . 37 40! 50.31! 5581) 57.77! 56.02 = 5 У од сто свију обавеза по виђењу, - « + 32.46) 3995! 4145) 41.88] 41.88

Ima zemalja u kojima se glavna funkcija novčanične banke sastoji u зпабдеуапји narodne privrede platežnim sredstvima t danima velikih plaćanja. Uoči tih dana obično se povećava menični portfelj novčanič'ne banke tisled povećane tražnje za теезкопе ! рагаје!по se povećava novčanični opticaj.

Mod maše Narodne banke se događa obrnuto: O и ти tromesečja smanjio se porttfelj, a povećali depoziti po žiro-računu. Treba još samo da opadne novčanični opticaj, pa da po zapadno-evropskim pojmovima budemo izopačeni svet. Novčanični opticaj se povećao za 137,6 miliona dimn., zahvaljujući jednom velikom komintentu Narodne banke koji svoja plaćanja уг51 ро 24радпо-еугорвкој metodi. To je država. | Država je dispomirala sa svoga računa za 158,6 | miliona dinara. Nas iznenađuje да |e država tako malo podigla sa svoga računa i pre smo skloni verovati da u stanje od 31. marta nisu ušle sve državne dispozicije | та иШто. To ćemo u nekoliko moći kontrolisati t stanju od 7. aprila. Skidajući 158,6 miliona dinara sa svoga računa država je došla u neviđeno povoljan po ložaj da pri keaju meseca raspolaže gotovinom kod Na.rodme banke u izmosu od 450 miliona dinara. Sve se više dakle potvrđuje naše tvrđenje, da država raspolaže gotovinom od preko 800 miliona dinara.

Devizni stok smanjio se za nepunih 5 miliona dinara, a potraživanja državmih privrednih ustamova za 17 miliona dinara.

Po drugi put već depoziti po žiro-račutnu dostižu visina od 1240 miliona dinara odnosno samo za 10 miliona manje od rekordne cifre od postanka Narodne banke.

Pošto ultimo nije mnogo opteretio Narodnu banku, to se ni metalno-devizimo pokriće nije mnogo promenilo prema prošloj medelji. Pokriće sviju obaveza po viđenju ostalo je ne promenjeno: 41,88%, a pokriće celokupnog opticaja palo je na 56,02%.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

НА БЕРЗИ СВЕ ВЕЋИ ОПТИМИЗАМ

Кад би се све светске берзе класифицирале по томе, у којим се хартијама од вредности прави највећи обрт на њима, онда би београдска берза добила први ранг. У компартиману за хартије од вредности београдске берзе у акцијама се готово никако

не ради. Да није екзекутивних продаја, могле би