Народно благостање
Страна 220
Градови Хамбург и Бремен, седишта бродарских магната немачких, од увек су се борила за реноме најзначајнијег поморског пристаништа Немачке. Али дух рационализације показао се и овог пута као јачи, те је приморао оба друштва да се окане међусобне борбе и да заједничком сарадњом побољшају своје стање, које није било најповољније. Пре свега требало је да у међународној конкуренцији немачка паробродарска друштва бар с унутрашње стране буду сложна, а не да још међусобном борбом отежају свој положај. Други важан мотив који је водио рационализацији јесте уштеда, а то је главни циљ рационализације у опште. На тај начин, што ће од сада посао бити подељен, неће се више десити да на једној и истој линији саобраћају бродови соба друштва често недовољно искоришћени, већ ће се гледати да се то искоришћење што боље постигне. Предвиђено је, да целокупан саобраћај за Јужну Америку преузме Лојд, а Хапаг саобраћај за источну Азију. Заједничка пропаганда, заједнички заступници ит.д. допринеће у многоме смањивању трошкова.
Ову су фузију желели и потпомагали бременски банкари И. Ф. Шредер и Јакоб Голдшмит. Значај фузије огледа се у факту, да се њоме скоро 2 милиона Б.Р.Т., а то чини 2/, целокупне немачке трговачке морнарице, стављају под исту управу.
GODIŠNJI ZBOROVI AKCIONARSKIH DRUŠTAVA
— Југословенско електрично а. д. Браун Бавари у Београду, 30. априла. — „Циклоп“ д. д. за грађевну индустрију у Загребу, 15. априла. — Господарска задруга Ј. Н.А. Д. „јадрана" у Љубљани, 10. априла. — Ауто промета. д. У Београду, 30. априла. — „Баруна Алноха прва хрватска творница штапова д. д.' у Самобору, 12. априла. —
— Сокобањско хидротерапијско и електрично друштво у Соко Бањи, 20. априла. — „Оја“ српско а. д. у Београду, 26. априла. — Минхенгредско творничко складиште ципела д. д. у Загребу, 14. априла. — Електрана Шкофја Лока ин околице д. д. в Шкофји Локи, 6. априла. — „Бајтар“ регислрована ставбна ин кредитна задруга железнишких услужбенцев, 3. 3. О. 3. в Љубљани, 27. априла. — Текстилна фабрика Косте Илића синова а. д. у Београду, 30. априла. Фабрика вунених тканина Косте Илића синова а. д. у Беогрду, 30. априла. — Бродарско и багерско а. д. у Београду, 30. априла. — Електрична централа Фала д. д. у Београду. Новосадска фабрика кабла д. д. у Новом Саду, 8. маја. Рудник „Костолац“ Ђорђе Вајферт а. д. у Костолцу, 30. априла. — Прва српска фабрика мрежа а. д. у Великом Бечкереку са седиштем у Београду, 30. априла. — Српска фабрика тепиха „Лазар Дунђерски“ а. д. у 8. Бечкереку, 30. априла. — Прва српска фабрика конфекције а. д. у Конаку — Банат, са седиштем у Београду, 30. априла. — Панчевачка комерцијална банка и штедионица д. д. у Панчеву, 27. априла, — Петрињска парна пилана д. д. у Загребу, 16. априла. — Крапинска творница покућства и парна пилана д. д. у Крапини, 16. априла. — „Керамика“ а. д. за производњу и промет керамичких продуката у Београду, 27. априла. „Копаоник“ акционарско друштво у Београду, 28. априла. Акционарско друштво „Дом“ за техничка грађевинска предузећа у Београду, 30. априла. — Штампарија Бачке области д. д. у Сомбору, 14. априла. — Винер Банк Ферајн у Бечу,
24. априла. — „Триглав“ д. д. трговина кожа и постоларских потрепштина у Загребу, 13, априла. — Прва хрватска творница уља д. д. у Загребу, 15. априла. — „Пионир“ а. д. за
техничка предузећа у ликвидацији у Београду, 30. априла. — Браћа Кенигштетер д, д. у Новом Саду, 12. априла. Јужна банка а. д. у Велесу 30. априла. — Банка Никола Бошковић а, д. у Београду, 30. априла, — Народно Благостање а. д; у Београду, 30. априла. — Дионичко друштво Вилхар
НАРОДНОБЛАГ ОСТАЊЕ
_Бр. 14
на Сушаку, 15. априла. — „Мирна“ угљенокопно дионичарско друштво у Загребу, 15. априла. — „Самоборка“ индустрија умјетног камена д. д. у Самобору, 12. априла, — Силк, творница чарапа д. д. у Загребу, 9. априла. — Југославенско друштво за заштиту вјеровника у Загребу, 15. априла. —
— Нова предузећа: Министарство трговине одобрило је оснивање нових предузећа: Сеталана д. д. индустрија текстилне робе у Загребу, са главницом од ! милион динара. Млекара „Санитас" д. д. у Вел. Бечкереку са главницом од ! милиона динара и филиала рударског предузећа „Шумадиja” из Париза, које се у Београду оснива са капиталом од 5 милнона динара. У Загребу је основано акционарско друштво „југопромет" д. д. за туризам, са главницом од ! милиона · динара.
— Промена код „Драх д. д. индустрија дрва, Загреб.“ Досадашњи ген. директор г. Ото Хајнрих дао је оставку на свој положај и прешао у д. д. „Траверс“ д. д. за индустрију и промет железничким праговима, од кога предузеће има већину акција. Г. Хајнрих остаје н даље у управном одбору предузећа Драх ; а за новог ген. директора „Драх“ постављен је г. Габор Бано, досадашњи ген. директор друштва у Бечу.
Српска банка у Загребу
"Српска банка у Загребу одржала је 25. марта о. г. своју тридесетчетврту редовну главну скупштину, која је једногласно прихватила закључне рачуне за годину 1929. -
Према извештају Управног одбора, који је поднет главној редовној скупштини акционара, банка је у прошлој години постигла добар напредак у своме пословању. Тако је менични портфељ банчин поскочио за 25 милијона на 298 милијона динара, а улози на штедњу порасли су преко 33 милијона на 453 милијона динара. Од чистог добитка који износи 10,484.000 динара, прикључује банка резервним фондовима 1,353.000 динара, те плаћа дивиденду 1: динара по акцији и то почевши од 1. априла ов. год.
Резервни Фондови банчини достижу суму од 28:/, милијона динара.
У управни одбор поново су једногласно изабрана г. г.: Др. Светислав Шумановић, Ђорђе Велисављевић Стеван С. Калембер, Никола Поповић и Никола Ћук, а као нов члан изабран је г. Петар Теслић, индустријалац из Сиска. У надзорни одбор поново су изабрана г. г.: Сава Миљановић и Павле Хаџи.
RAZNO
— Конгрес Савеза аграрних заједница за Јужну Србију одржан је у Косовској Митровици 30. марта тек. год. На конгресу се у главном говорило о пословном односу Савеза и насељеника према аграрним властима. Истакнуто је, да се насељеници не могу да користе кредитом Привилеговане аграрне банке, јер још нису коначно убаштињени, затим се тражило да насељеници буду ослобођени пореза бар за 20 година. На крају је изабрана депутација, која ће Њ. В. Краљу изложити тешко стање насељеника.
— Скупштина колонијално-трговачког удружења одржана је 30. марта тек. године у Београду. Из извештаја о раду удружења види се, да је постигло завидан успех од свога оснивања до данас. И по броју чланова и по своме делању ово удружење на табели Београдске трговачке коморе заузима прво место.