Народно благостање

Страна 210 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ __Бр.14

послова. Срећни су још ако њихова објашњења за-

довоље већину чланова. Енглези се питају, како наши министри могу свршити послове, који им се намећу и како се њихово здравље одупире напору, који им се натура.«

Г. Поенкаре има потпуно право. За једног савесног министра, живот је тежак и везан с опасностима по здравље и живот. Г. Посенкаре је у томе погледу претекао све своје колеге за време и после рата; његова радна снага је провербијална, његова издржљивост невероватна“). Потпуно се слажемо са г. Поенкареом, да министар данас има више посла но што на дуже време човечји организам може да издржи, али се лек томе мора тражити у техничким, а не у политичким мерама.

Г. Поенкаре сматра парламентарне одборе за

велику напаст за министре и владу. Он то овако фор- ,

мулише:

»Леп је живот какав сукцесивним владама намећу ови велики одбори за финансије и за инострана дела, за морнарицу и за војску, за трговину и за пољопривреду, за јавну наставу и за законодавство и колико их још има — а од којих је сваки као једно

разбијено огледало парламента! У оно препотопско,

доба, које је претходило 1914. години, није се знало за ове парламентарне одборе. Законске пројекте, које је подносила влада, посланичке предлоге, индивидуалне или колективне, спроводили су бирои сваког месеца одборима ад ћос, коцком изабраним. Долазила је затим једна сумарна дискусија. Један комесар је биран тајним гласањем. Тако састављен одбор се састајао, одбијао или поправљао предложени текст, именовао известиоца, пратио дебату у јавној седници и — ишчезао.

Данас је то сасвим друкчије. Велики одбори су конституисани унапред, тако рећи у празнини, а да се претходно није ни осетила потреба за подношењем неког новог закона. Они нису више образовани за неку специјалну и одређену ствар. Њима је намењено да преузимају разне предлоге из оних домена, који су им одређени. Пропорционално представништво, кога је опште бирачко право лишено, игра овде једну необичну улогу. Парламентарне групе

*) Чак је сам француски парламент осетио једнога дана потребу, да му за то да нарочито признање. То је била

врло дирљива сцена у француском Сенату у лето 1927. го-

дине. Задовољни резултатом рада на санирању валуте и бла-

говременом вотирању буџета, што је у Француској врло

ретко, један од сенатора одаје признање г. Шерону, председнику финансијског одбора Сената. На то је г. Шерон устао и узбуђеним гласом изјавио, да заслуга припада г. Поен-

кареу, човеку, који је ушао у министарство финансија јула. 1926. године и од тога тренутка нити је помишљао на одсу-'

ство, нити се и једног дана одморио. Радио је надчовечан-

ском снагом, по 16 часова дневно на спасавању националне!

валуте. Цео Сенат је устао да ода признање пожртвовању г. Поенкаре-а. JONI

имају право да буду заступљене у сваком одбору сразмерно својој бројној снази. Оне саме бирају своје мандаторе. Ове изборе прећутно прима скупштина, па одбори овако састављени, благодарећи овој процедури, постају умањена, али верна слика хетероге| ног састава скупштине. Овај начин именовања био би можда правичан и разуман кад би групе тачно | одговарале јасно одређеним партијама. Али није | тако. Узроци, који их стварају или растурају, тамни | су и случајни. Каткад је довољна лична амбиција да „изазове клијање нове групе или да поништи неку стару. Јављају се чак и такве групе, којима је једини тагзоп Фебе у почетку био то, да неком кандидату олакшају жељени улазак у какав одбор. Овај лепи неред, који није плод уметности, кобно ремети законодавни рад. Али организми, који на тај начин постају, ипак добијају ванредну снагу. Њихови председници, њихови известиоци одмах улазе у ред првокласних личности. Ако нису били министри, они су убеђени, да ће то врло брзо постати, па им је потребно много незаинтересованости и много скромности, да се не сматрају пресумтивним наследницима. На просту жељу њиховог одбора, или некојих чланова њихових, они позивају владу, не толико што би јој подносили питања, колико зато, да би је саслушавали.« ;

· Док је парламент био чисто законодавна власт, дотле је одбор имао други значај, он је имао да послужи као помоћно средство пленуму. Кад је почео парламент да закорачава у управну власт, онда је сасвим природно било, да се то врши преко одбора, пошто у њима седе и најјачи чланови парла|мента и пошто се додир са владом васпоставља са мање јавности и више интимности. У ствари по пленуму парламента не би могло да се примети у коликој је мери он закорачио у извршну власт. Кад би одбори били чисти законодавни органи, дабоме да не би тако често потрзали министре, али како се они све више интересују за управу и извршење закона, то је потребан перманентан контакт са владом. Ако је одбор постао главним оруђем утицаја на извршну власт, онда је појамно, да су остали парламентарци, који нису могли постати министрима, уперили своју амбицију у правцу одбора, употребљавајући при томе, наравно, сва узуелна средства парламентарних гур-гура. Што се тиче примедбе г. Поенкареа, да се за тај циљ чак формирају нове групе, то је један специјалитет француски, (у који ми овде не можемо улазити) у вези са нарочитим системом политичких партија, које су у Француској много-сла бије организације но у другим земљама, са врло ла| бавом дисциплином. Партије у Француској беже од програма. За остварење програма стварају се нарочите групе од парламентараца. Систем група је карактеристичан за француски парламент. А ово су често креације ад Кос.

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ Загреб _

Љубљана : . Шеленбургова бр, 7, . | : Рачкога бр. 2 и Р. ; Заступништво Београд, Kmes MmxamnoB Beman 13-14 : Теле А ШКОДОВКА, Љубљана : ТЕЛЕФОН 5-78 Телегриге: ТИПКОДА Београд : ШКОДА — Загреб Телефови: 29-36 и 27-37 "израђује све пројекте н шаље на захтев своје стручне нижињере ~ Телефон 4-97 · _ ||