Народно благостање
12, април 1930.
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 235
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
ПРОМЕНЕ У НАРОДНОЈ БАНЦИ
На седници управног одбора Народне банке, одржаној у петак 11. ов. мес. изабран је за текућу пословну годину за вицегувернера банчиног г. Мирослав Кулмер, председник управног одбора Прве хрватске штедионице у Загребу.
Генерални директор г. д-Р Драгољуб Моваковић стављен је у пензију на своју молбу, а до именовања генералног директора ту ће дужност вршити главни секретар г. д-р Ме лан Протић, који је постављен за вицедиректора Народне банке. |
— Исплата и есконт купона 7-постотних заложница Државне хипотекарне банке. Управни одбор Државне хипотекарне банке закључио је, да врши исплату 7-постотвих амортизационих заложница и купона по банчином зајму од 1927. године у Америци (И. В. Селигман и Ко., Њујорк) на благајни централе у Београду као и свих главних филијала. Рокови исплате купона падају 1. априла и 1. октобра сваке године, а сама исплата врши се почев од дана рока. За исплату 1. априла о. г. доспева купон број 6. Пре него што поднесу купоне на исплату, презентанти имају да их сложе O бројевима заложница и да попуне формулар који добивају на благајни централе и главних филијала, означавајући редни број купона, бројеве заложница (од—д0), колико комада и појединачне своте као и укупни износ за исплату у доларима. Исплата вршиће се у динарима, према званичном берзанском курсу.
— Пошто су у Италији отклоњене све сметње за платежни промет с иностранством, то је немачка „Голд-дисконт банк“ почела куповати девизе у лирама.
— „Институто Национале“ — италијанско државно осигуравајуће друштво од 1. 0. м. преузима рад и у Аустрији.
— Г. Достанић, инспектор Мин. Трг. и Инд» поставфен је за владиног комесара код Народне банке.
= „Нихаг" д. д. за индустрију и трговнну дрва, Загреб. ХУШ. редовна главна скупштина дионичара одобрила је закључне рачуне за пословне године: 1927., 1928. и 1929. Уједно је главна скупштина прихватила предлог равнатељства, да се отпише резерва и делимични капитал за покриће исказаног губитка.
Закључено је даље, да се дионички капитал опет повиси издањем нових дионица на динара 6,160.000, јер је санација и остатак друштва од интересиране банке осигуран.
У равнатељство бирана су следећи господа: Г. г. генерални директор Максо Антић, Загреб, подбан у м. Д-о Теодор Бошњак, Загреб, Алекса Божичковић, Београд, Бенцион Були, Београд, Ернст Ерлих, Загреб, — Вјекослав Хајнцл, Загреб, д-р Сигфрид Кауфер, Загреб, Артур Гвоздановић, Загреб, Д-р Жељко Мажуранић, Загреб, Људевит Плахте, Загреб, Владимир Премроу, Загреб, јосиф Селак, Загреб, Фрањо Здрворак, Загреб.
Тиме исправљамо нашу ранију вест предузећа.
—- Новчана реформа у Кини, коју изводи комисија под председништвом једног Американца, предвиђа увођење „Сунца" од 60 центиграма тежине као новчане јединице.
— У Немачкој се припрема закон о олакшању уласка страних капитала (олакшање у порезима). Овим ће законом нарочито бити потпомогнуто оснивање инвестмент трестова.
— Шведске банке спустиле су стопу за све улоге осим улога на штедњу за |, %, у вези са појевтињавањем новца у свету. .
— Грчка је у Лондону склопила зајам од 2
о ликвидацији
милиона
фунти за своју банку за пољопривредни кредит, а предстоји и склапање зајма од 600.000 фунти за друштво за производњу вешт. ђубрета. Оба зајма посргдује банка Хамброс.
__ Пештански новчани заводи, у вези са снижењем До сконтне стопе емисионе банке, снизили су каматну стопу за контокорентне кредите за 15% код везаних улога на штедњу такође је смањена стопа за 1|.%, док је код ломбардо, пасивног контокорента и невезаних улога на штедњу стола остаје непромењена, како би се потпомогла акумулација капнтала.
— Трећи збор акционара Занатске банке Краљевине југославије одржан је 30. марта текуће године. На збору је дискутовано о раду банчином и о форсирању оснивања занатских кредитних задруга. На крају су акламацијом изабрани чланови управног и пословног одбора. У управни одбор изабрани су г. г. Алберт Фирт, Воја Ст. Јанковић и Крста Гиновић из Београда, г. Милан Рамућак из Загреба и г. Аранђел Станковић из Скопља. За чланове пословног Одбора подружнице у Загребу изабрани су г. Г. Едуард Жагар, јосип Паспа и Милан Розенберг.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Нов зајам Мађарске, Министар финансија Векерле, склопио је у Швајцарској зајам од 20 милиона шв. франака (220 милиона динара). Овај се зајам има употребити за подизање друмова и других сличних инвестиција, како би се тиме делимично снизила незапосленост а у исто време извршили и веома потребни радови.
— У Ангори бораве делегати „Пепе Опотапе“ са задатком, да испитају финансијско стање Турске, у вези са закључењем једног зајма.
__ финска се спрема да узме зајам од 1 милијарде финских марака (око 1300 милиона динара).
— Шведска је приступила конвертовању свог 5%-ног ратног зајма из 1914. године у суми Од 163.1 мил. круна у један 4:],%-НИ.
— Мађарска држава се спрема да откупи приватне железнице у земљи.
— француски сенат усвојио тив 5 гласова,
_—- Министарство трговине Сјед. амер. држава објав- | љује статистику, по којој су краткорочна потраживања Сједињених држава крајем 1929. године износила 1483 милиона долара, а краткорочан дуг 3087 милиона.
— Енглеска 1929./30. буџетска година завршила је дефицитом од 14,5 мил. фунти. Укупни приход био је 815 мил. фунти. Главни узрок дефицита лежи у повећаним расходима око потпомагања незапослених.
· _ Нове трошарине савске бановине објављене су ових дана : на 100 литара пива износе 60 динара, на 100 л. вина 100 дин. на 100 кг. екстракта од есенције 400 динара од хектолитарског степена, шпиритуса 7 динара, од ракије 3 динара, од финог вина у боцама за 100 л. 200 динара, а за шампањска вина 100 л. 500 динара. Ове нове трошарине ступиле су на снагу 1. 0. м, а имале су као последицу, да су знатно поскупиле нене артикала: тако је загребачка Дионичка пивара подигла цену пива за 70 динара код 100 литара.
— Америчко министарство финансија објавило је по водом тринаесто-годишњице уласка Америке у Сегтски ра“, да су укупни издаци Сјед. Држава у рату износила ара милијарде долара (2878,4 милијарде динара).
КОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Претставници нишке општине ових су дана боравили у Београду, преговарајући са Државном хипотекарном
је Јангов план са 284 про-