Народно благостање

Страна 248

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 16

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Наш народ има једну 0особину, коју му ни највећи непријатељи нису могли да порекну, а то је патриотизам. Ми волимо своју земљу и свој народ. Волимо их тако, да нам многи народи завиде. Наша је земља пролазила кроз тешке перипетије, било је момената кад је човеку тешко било на страни рећи да је Србин. Али је све то одавно прошло. Од Светског рата на овамо је част бити Србин. Али као што ни индивидуи није допуштена нескромност, тако је то и код народа. У колико један човек или један народ уживају веће признање, у толико треба да буду скромнији. Ма колико да је слатко бити Србин, ипак нема ничег одвратнијег но дати на знање другим народима да их сматрамо да су испод нас и дати ма коме да осети да се прецењујемо. И ма колико да је похвално бити Србин, не треба уображавати да смо синови највећег народа на свету. Довољно је, кад наш мали народ може да каже да је у нечем први, још лепше би било, кад бисмо могли бити први у многим стварима. Али је то немогућност, јер нас је историско развиће у томе омело. Скромност и такт су две најдрагоценије особине у односу међу појединцима истога народа и разних народа. Изгледа да се с тиме не слажу члалови нашега дерматолошког друштва, јер новине доносе, да је Свесловенски дерматолошки савез упутио акт међународном дерматолошком друштву, са тражњом, да се један од словенских језика огласи као службени језик на предстојећем конгресу у Копенхагену. И како је Свесловенско дерматолошко удружење одлучило да службени језик буде онај, чији су синови у већини у управи, и како је свесловенска управа у нашим рукама, то су они тражили, да се на идућем дерматолошком конгресу у Копенхагену призна и српски језик за службени језик. Сасвим је природно да овакав предлог изазове Шпањолце, чији језик говори цела Јужна Америка, затим Талијане, чији језик такође говори велики број људи, да се и њихови језици прогласе за службене. А што је најглавније и сами Словени би морали тражити, да се ипак са српског преводи на један страни језик пошто је за све, сем за Бугаре, српски језик стран.

Мало више националне скромности

Француз каже, смешно убија.

Наша је држава затекла на територији бивше Маџарске три предионице свиле. Тиме је нашој држави наметнута била дужност, да тражи најповољнији начин експлоатације тих трију фабрика. Држава је изабрала систем експлоатације у сопственој режији. Она је набављала семе свилобубе и давала га произвођачима. Једног дана, 1926. године, Министар пољопривреде и вода донесе одлуку, да његов шеф кабинета, који никад у животу није видео ни семена свилобубе, ни чауре, који је о свили знао само толико, да се од ње праве џепне мараме, краватне и чарапе, — да оде у Париз и да набави семе свилобубе, ради деобе нашим свиларима у Војводини. Семе је имало коштати 200.000 дин., али му нежни министар уручи 320.000 динара. Ономад су новине донеле вест, да је шеф кабинета из 1926. год. а сада бележник у једном селу у Војводини, стављен под кривичну истрагу и осуђен за утају 120.000 дин. приликом извршења поверене му мисије. Он је био тако одлучан у признању своје кривице, да није хтео да сакрије ни то, да је тим новцем обављао трговачке послове у својству државног чиновника.

У албум „демократији"

Случај шефа кабинета толико је прост и јасан, да је искључено, да не буде осуђен за један преступ у квалифицираном облику. Ми налазимо да тај човек није ни најмање крив. Кад министар уручи шефу кабинета, који је по дефиницији нестручан за све ствари дотичног ресора, огромну суму новца са налогом да купи робу, коју никад у животу није видео и о којој нема појма, и то у сред Француске, онда је то исто као кад би му министар казао: „Ево ти, синко, велике паре, прошетај се и проведи“. Послати човека са туђим новцем у Париз, значи, послати га у крајње искушење. Он искушењу није могао да одоли. Он је жртва свога пријатеља министра.

Нас само још једно интересује у овој ствари : како је могућно да шеф кабинета четири године није потрзан на 'одговорност 2

Главна контрола тужила је г. д-р Крајача, бившег

Министра трговине, за суму од 419 хиљада динара, која је подељена члановима Управног одбора државног свиларства, на име тантијеме, на коју они нису имали право. Међу лицима, којима је подељена та богата тантијема, нема ни једног Хрвата, ниједног земљорадника, нити уопште и једног човека, који би иоле био прирастао г. д-ру Крајачу за срце. јасно је, да никакав лични обзир није био повод за ту одлуку. Г. д-р Крајач је у овоме случају имао и сувише велико поверење у свог референта. Он је учинио један акт, о чијој незаконитости није имао ни појма : ствар која се врло често понављала код наших министара. Да је г. Крајач помишљао, да може доћи до одговорности, ни са два пара волова не би могао бити натеран да потпише решење. А А___=>>>—___- Професор Артуро Марканалхи, државни подсекретар у италијанском _ министарству пољопривреде, држао је ту скоро у немачко-италијанској Трговачкој комори у Франкфурту н. М. предавање под насловом „Натраг у село !“.

Италијанска аграрна политика Он је истакао, да је у Италији одлазак сеоског становништва у варош један тежак проблем, који је имала да реши фашистичка влада. Прва мера у томе правцу била је организација сељачке народне школе, која је имала за задатак да подигне интелектуални ниво сељаштва и свест о томе, да сељачки позив не стоји ниже од осталих. Подизање економске и техничке изобразбе сељака било је поверено великом броју стручних школа и путујућим наставницима. Од приж«редних мера напомиње предавач нарочито житну борбу, која је имала за последицу да је Италија по површини обрађене земље дошла на четврто (од седмог) место европских држава и да је претекла Енглеску, Немачку и Чехословачку. Даља је мера била машинизирање и моторизирање. Затим појачано ђубрење, а пре свега наводњавање. Огромни издаци су учињени на мелиорацију баруштина и пустара. Од тога велики део сад се већ обрађује помоћу систематске колонизације. Нарочито је важно побољшање прилика у брдима, одакле је нарочито становништво бежало у варош. Ту је велику улогу играло питање наводњавања. Даље је велика пажња посвећена била електричној снази, телефону, биоскопу, радиу, библиотеци и тако даље. Затим на организацији пољопривредног кредитног система и задругарства, које је било поверено Министарству корпорација. Затим је уведен суботни одмор индустриских радника, како би ови могли да се одаду пољопривреди у споредном занимању.