Народно благостање

19, април 1930.

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 241

УТОПИЈА СРЕДЊЕ-ЕВРОПСКОГ

ЕКОНОМСКОГ ЗБЛИЖЕЊА.

Наш пријатељ г. д-р Елемер Хантош, бивши државни секретар и професор из Пеште примио је од уредништва бечке „Меме Ргеје Ррегзе“ молбу, да за њезин ускршњи број организује међ истакнутим Средње-европејцима анкету о питању: „да ли је могућно међусобно економско зближење — (Уетитфрипр) држава Средње Евpone.” Под утицајем свог пријатељског осећаја према нама г. д-р Хантош је гурнуо и нашу маленкост у „истакнуте" Средње-европејце и позвао нас на сарадњу. Ми смо се радо одазвали, али не и одужили, јер наш прилог не иде у при: лог идеје зближења, коју он тако топло и тако неуморно брани и заступа — о "ему служи као доказ низ његових стулија о „Средњој Европи" (Последњу види у „библиографији" у данашњем броју). Г.д-р Хантош је економист, па се нећг изне-

надити нашим прилогом, јер је старо правило, да код два економиста обично по-

стоје најмање три мишљења. | B. b.

Пре рата, је био обичај да се при сваком проучавању балканског питања. претходно да дефинипија Балкана, пошто је његов појам био споран. То исто важи данас за Средњу Европу. Али на овом месту није потребне да прецизирамо појам Средње Европе због тога, што ниже изложено важи за, све могуће средње-европске комбинације. Али је у толико потребније да нарочито истакнем, да се у свом чланчићу држим строго постављеног питања, „да ли је могуће економско зближење између др жава, Средње Европе“, и да само са, те тачке гледишта посматрам питање.

Ја сматрам да је економско збижење средњеевропских држава потпуно искључено и то на прБом месту због политичког неповерења, између појединих држава. То је неповерење последица, чињенице, да извесне средње-европске државе показују потраживања на својим политичким рачунима, а да оне, које они задужују, та своја дуговања, не признају. Догод се не изравнају салда у међусобвим политичким рачунима средњо-европских држава, дотле се има да рачуна с тим неповерењем, као најважнијим политичким фактором. Неповерење је, као што знамо, бевдан како између индивидуа, тако и између држава. У томе неповерењу лежи и гајзоп 4'ебге Мале Антанте.

То срдачно међусобно неповерење држава у Средњој Европи не може да се уклони изјавама, водећих државника. Службени језик у међународном саобраћају је препун учтивости (много отворенијим језиком говори анонимна и неодговорна штампа). Мени су добро познате изјаве водећих државника пуне симпатије за Оредњу Европу. Ја имам пред очима чувени говор г. Бенеша у чехословачком Се: нату, почетком фебруара, као и предавање, које је ту скоро одржао бивши канцелар т. Стрерувиц у Прагу. Ја мислим да могу слободно да кажем, да се Малој Антанти не могу пребацивати агресивне намере. Али то не значи да ће због тота да ишчевне неповерење. Исто су тако искрене речи г. Стрерувица. Чак је то било пре неколико година опште мишљење целе Аустрије, али данас више не, услед

познатих унутрашњих политичких промена у Ау стрији.

Има врло много људи у Европи, који су мишљења, да ће економске невоље да натерају народе Средње Европе на међусобно економско зближење. Ја нисам тога мишљења. Код средњо-европских народа политички критеријум има примат. То је најкарактеристичније за њихову историју. Доказа ради нека су наведена само ова два добро позната случаја:

1) Да је у почетку ХХ века извршен плебисцит у Маџарској по питању царинске раставе од Аустрије, која је тада била на дневном реду, ван сваке је сумње, да би огромном већином народ гласао ва раставу, и ако би она произвела рапидно осиромашење Маџарске. И ако је маџарски народ имао тада у Аустро-Угарској релативно привилегисан положај, ипак је он био одушевљен том лозинком царинске раставе због тога, што је у њој гледао оруђе ослобођења, од Хазбуртоваца.

2) Последњи услови које је гроф Голуховски 1906. године саопштио српској влади за продужење трговинских преговора били су далеко блажи од оних, које је поставио у почеку и чак су са економске тачке гледишта могли да се приме. Али је политички ствар била упропашћена, и због тога, су Срби без устезања ушли у царински рат с АустроУгарском. Целокупно досадање третирање питања о аближењу Оредње Европе у економском смислу окретало се око гледишта, да би тај споразум био врло користан за односне народе. Присталице те идеје се труде да рашчисте атмосферу од политичког неповерења, уверени да су народи, које треба зближити, дубоко прожети уверењем о корисности тога вближења. Та је претпоставка из основа погрешна. Народне привреде средњо-европских држава су укотвљене за царинску заштиту. Нећу да поричем, да су неке од њих натеране на, тај пут од стране иностранства. Главно је да данас све грчевито одржавају свој заштитни царински систем. А