Народно благостање

Страна 242

заштитни царински систем искључује свако економско зближење с иностранством. Најутицајнији су фактори у свима средње-европским државама протекдионисти. Зар нису балш те државе оне, које су на свима међународним економским конферен: цијама (почевши од оне о укидању извозних и увозних забрана, па до оне о царинском примирју)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 16

може тај протекционизам да сматра као нешто специјално уперено против Оредње Европе. Он је сметња сваког економског зближења с иностранством, било дајеу питању југословенско-бугарска царинска унија или панбалканско зближење или европски царински савез. Разлика, је само у томе што у овоме случају политички обзири мање сметају.

које су давалс највећег отпора Наравно да, се не! но што је то код средњо-европског зближења.

Рт. Ivo Већи, Zagreb

Izgradnja našeg

novčanog tržišta

— Pupilarni naročito državni papiri kao likvidan plasman —

G. Dr. Belin je u svojim člancima »Izgradnja našeg movčamog {ržišta« otvorio diskusijtt o jednom koliko važnom, toliko prešnom problemu пазе narodne privrede. Mi ćemo rado dati mesta onima, koji bi o tome pitanju želeli da se iz{ashe.

LI Pogled па 1позгапзјуо

U prvom članku postavili smo tvrđenje, da su naši novčani zavodi prisiljeni da drže u blagajnama i na žiro-računu daleko veće iznose nego što bi bilo potrebno, kad bi imali kratkoročnih plasmana. Prikazano je kako je za organsku izgradnju našeg novčanog tržišta apsolutno potrebno, da Narodna banka napusti dosadašnju politiku kontingentiranja i zavede kred:tnu politiku pomoću pomične kamatne stope, kao što je u svim naprednim privredama.

U drugom članku prikazano |e kako i zašto bi se imala forsirati institucija privatnog diskonta, dotično bankovnog akcepla, kako bi pored ostaloga i novčani тамо! јаупо-ргаупосг karaktera mogli svoje raspoložive kapitale, a koji idu u stotine miliona dinara, privesti potrebama privrede, a da time ni najmanje ne ugrožavaju svoj likviditet. Pokazali smo, kako je to skupi luksuz za jednu siromašnu privredu, da preko milijarde dinara leži neiskorišćeno, dok u isto vreme imamo jedan od najskupljih kamatnjaka Evrope.

Novčani zavodi u drugim državama, u prvom redu jači zavodi, znatne iznose plasiraju u efekte. I to ne samo u akcije poduzeća, sa kojima su usko povezani, nego i u pupilarne papire, kao državne i komunalne obveznice, založnice, izdane po javno-pravnim i privatnim hipotekarnim i komunalnim novčanim „ustanovama. Specijalno u državama, gde kamatna stopa ne prelazi izvesne granice, vidimo teške mililarde plasirane u takove papire. Dosta je pogledati bilance francuskih, belgijskih, švajcarskih pa čak i ftalijanskih banaka da. se vidi, kako su silni iznosi plasirani u pupilarne papire.

Ulaganje u pupilarne papire smatra se u inozem- |-

stvu kao likvidni angažman prvog reda. Kod prosuđivanja likviditeta pojedinih inozemnih banaka mi redovito nalazimo, da se pupilarni papiri isto kao i menice. koje se mogu rediskontirati kod novčanične banke, uzimaju kao apsolutno likvidni.

Pupilarni papiri imaju normalno široko tržište. Uzima se, da u slučaju jače napetosti na novčanom tržištu, pojedini novčani zavodi mogu svoje pupilarne vapire baciti na tržište i realizacijom istih lako doći do

potrebnih iznosa. Tržište je pupilarnih, u prvom redu državnih, papira u inozemstvu redovito tako široko i tako dobro organizirano, da i veća ponuda teško može mnogo uplivisati na kurs. Prema tome mogu novčani zavodi skoro uvek računati, da u slučaju napetosti-novčanog tržišta i veće potrebe za likvidnim sredstvima, mogu do istih doći realizacijom svojih pupilarnih pa-

pira, a da pri tome nemaju osefljivog gubitka na kursu.

Ali mogućnost lake realizacije pupilarnih papira nije glavni uzrok zašto se oni smatraju za apsolutno likvidne. Jer ipak u vanredno teškim momentima, u prvom redu ozbiljnim političkim zapletima, a ti vuku za sobom i napetost novčanog tržišta, bacanjem na tržište veće količine pupilarnih papira imalo bi katastrotalnih posledica po kurseve. Glavni razlog zašto se pupilarni papiri ne smatraju za likvidne prvog reda leži u činjenici, što se oni u neograničenoj količini mogu lombardirati kod novčanične banke. Emisijone banke u slučaju, da je lIombard pupilarnih Dapira mr.ogo veći nego obično, mogu роу епјет Јотђагдпог Ката јака da suzbiju ili otežaju lombardiranje: Ali one moraju да lombardiraju sve iznose pupilarnih papira, koji im se predaju, — pod pretnjom gubitka pruilegije

Po tome novčani zavodi u zemljama, u kojima novčano tržište ispravno lunkcionira, i u kojima |e novčanična banka obvezana da lombardira svaku količinu pupilarnih papira, mogu svoje reserve, koje su im potrebne za održavanje likviditeta i u G.biljnim danima, da plasiraju u takove papire. U slučaju potrebe, oni tz: svoje papire ne moraju prodavati; oni ih |ednostavno lombardiraju kod novčanične banke i to tako dugo, dok je novčano tržište napeto. Čim se prilike stabiliziraju, oni svoj lombard likvidiraju. :

U slučaju potrebe mogu rediskontitanjem menica ı lombardiranjem papira da dođu do potrebne gotovine. Oni mogu u blagajnama dotično po beskamatnom žiroračunu držati samo najpotrebnije iznose.

M Lombard pupilarnih papira kod nas

Kod nas je lombard ograničen na državne papire. Založnice naših hipotekarnih banaka, ma da ih ima u prometu samo nekoliko desetaka miliona dinara, ne mogu se lombardirati, niti kod Narodne banke niti kod novčanih zavoda |avno-pravnog karaktera, koji se bave i lombardom.

Kod nas danas u pogledu lombardiranja državnih papira dolaze u obzir, osim privatnih novčanih zavoda koji se bave i tim poslovima, samo Poštanska štedionica i Državna hipotekarna banka. Naša Narodna ban-