Народно благостање

19, април 1930,

ka, ma da bi po zakonu morala vršiti i lombard državnih papira, već davno ne dolazi u obzir za lombard. Ona doduše za lombard zaračunava samo 8% kamata, ali koja korist od toga, kad se do tog lombardnog kredita može daleko teže doći, nego do eskontnog. Narodna banka ima već nekoliko godina da je plasirala u lombard oko 240 miliona dinara i sa tog iznosa nikako da se makne. Od tih 240 miliona, pretežni deo otpada na lombard državnih bonova, koje je ona izdala raznim svojim liferantima. Na lombard Ratne štete, Investicijonog zajma ili bosanskih Agraraca ili čak naših dolarskih papira otpada srazmerno maleni iznos. Lombardni kredit Narodne banke izgleda nam da je u još većoi meri kontingentiran nego njen eskontni kredit. Samo iz vestan krug ljudi dobio je jedan lombardni kredit, kojeg može i na duže vremena da iskorišćava. Poštanska štedionica i Državna hipotekarna banka vrše za sada neograničeni lombard državnih papira. Ali oni svojim statutima nisu vezani, da taj posao vrše u neograničenim iznosima. Niti oni to i mogu i smiju da rade. U slučaju jače napetosti novčanog tržišta, pogotovu kad bi lombard državnih papira bio iole intenzivniji, i Poštanska štedionica i Državna hipotekarna banka morali bi ne samo obustaviti ta| posao, već čak tražiti naplatu ranijih. Jer oni mogu u lombard plasirati samo onoliko sredstava, sa koliko sami raspolažu. Ako

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

bi recimo na žiro-računu Poštanske štedionice, u slučaju napetosti novčanog tržišta, dizanja bila jača nego. polozi, ona bi bila primorana da obustavi lombard. То! је ona i ranije radila, te će biti primorana da radi i u. buduće. Isto je i sa Državnom hipotekarnom bankom. | U ostalom oni nisu, kao što je Narodna banka, stvaraoci kredita, oni mogu samo da onoliko dadu, koliko . i sami imaju na raspolaganju. |

!

Kod nas se dakle državni papiri ne mogu nikako | smatrati kao apsolutno likvidan plasman. Naravno ovde | nije govor o bonitetu, nego samo o likviditetu A likviditet bi bio jedino onda, ako bi se državni papiri u neograničenom iznosu mogli lombardirati. Za takove poslove dolazi u obzir samo novčanična banka.

Kod izračunavanja likvidnosti naših novčanih zavoda moramo biti apsolutno oprezni. Zapravo uzeto, niti eskont menica, niti pupilarne, pa čak ni državne papire ne možemo smatrati za likvidne prvog reda. 1 to ne možda radi njihovog boniteta, nego samo Obzirom na kreditnu politiku Narodne banke.

Narodna banka u slučaju veće potražnje za lombardnim kreditima na bazi pupilarnih papira imala bi se braniti samo pomoću kamatne stope. Ako je potražnja jača, ona bi morala svoj lombardni kamatnjak tako da diže, dok njegova visina ne bi delovala na potražnju za takovim kreditima. Jasno je da bi uz lombardni kamafnjak od 12% potražnja bila za Ilombardoti; znatno manja nego kod kamatnjaka od 8%. Dotično da bi kod kamatnjaka od 12% novčani zavodi nastojali, da čim im to prilike dozvoljavaju, otplate svoj lombardni kredit. Potražnja za lombardnim kreditom imala bi se regulirati visinom kamatnjaka, kao što je to i kod drugih novčaničnih banaka.

Potražnja za državnim papirima bila bi znatna. Mi imamo i danas velikih novčanih zavoda koji u svom

Страна 243

vlastitom portfelju nemaju ni par miliona dinara državnih papira. Ukamaćenje ne odgovara potpuno, jer se u menice može plasirati uz najmanje 50% veći kamatnjak, a o likviditetu obzirom na nesigurnost lombarda nema ni govora. Nu čim bi bio osiguran lombard, i ovi zavodj plasirali bi znatne iznose u državne papire.

Jača potražnja državnih papira sa strane novčanih zavoda naravno da bi povoljno delovala i na kurs. Nu nije to sve. Mi smo uvereni da bi se situacija na tržištu državnih papira brzo tako razvila, da bi bilo čak moguće pristupiti jednoj unutrašnjoj emisiji.

Mi od 1921. nismo proveli ni jednu unutrašnju emisiju državnih ili komunalnih papira. Pred 3—4 godine na tome je radila Državna hipotekarna banka i to u jednom momentu, kad је, kao sada, novčano tržište izgledalo likvidnim. Nu brzo se je moralo odustati od te namisli. Ma da |e novčano tržište bilo likvidno, novčani zavodi nisu hteli ni čuti o jednoj emisiji. Iz jednostavnor razloga što oni u tu emisiju ne bi mogli plasirati ona sredstva, koja su oni morali za svaki s:učai drхан likvidnim. Da im se |e mogla dati apsolutna sigurnost, da će oni te papire moći u svakom slučaju lombardirati, stvar bi išla sasvim drugim tokom.

Prema tome neograničenost lombarda kod Narodne banke ne samo da bi olakšala situaciju naših novčanih zavoda, koji više ne bi trebali tako velike iznose držati neisokrišćeno, nego bi mnogo koristila i državnom kreditu, prvo delujući na veću potražnju i porast kursa već izdanih državnih papira, a drugo om0ogućujući nove emisije na domaćem tržištu. ·

IJ Lombard blagajničkih zapisa

Ostalo bi još pitanje blagajničkih zapisa. Pre nekoliko meseci bio je iznesen predlog da bi država izdala blagajničkih zapisa za nekoliko stotina miliona dinara. Te bi zapise preuzeli naši vodeći novčani zavodi uz garanciju, da ih u slučaju potrebe mogu rediskontirati kod Narodne banke. Protiv tog plana digla se oštra kritika, jer se je tu videla opasnost nove inflacije.

U zapadnim državama videli smo da se na veliko operira sa blagajničkim zapisima. Francuska ih je čak bila izdala za nekoliko desetaka milijardi franaka. Jedan dio od njih dospio je kasnije i do novčanične banke i tako potencirao inflaciju.

Međutim i u normalno vreme, u gotovo svim državama postojala |e mogućnost, da ministar linansija jednu čednu, unapred određenu sumu blagajničkih zapisa može plasirati kod novčanične banke. Sa te strane nije pretila novčaničnom opticaju aikakova opasnost jer su novčanične banke već vodile računa, da se ta ustanova ne izrabljuje.

U novom zakonu o Narodnoj banci, kako ga је primio vanredni zbor akcionara u godini 1928., i koji još do danas nije stupio na snagu, jer još nije provedena zakonska stabilizacija dinara, stoji, govoreći O delokrugu bančinog rada u paragralu 9 »da eskontira državi za povremene državne potrebe za isplate odobrenih izdataka u državnom proračunu, vanredne biagajničke zapise sa rokom od najviše tri meseca, do iznosa od 600 miliona dinafa... Kamatna stopa za ovćč

| IZVOZ о ADRIATIC OVER.S

POVEĆAJTE

EAS CORPORATION ta.

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BE.SPKL,AT NO, BRZO, STVARNO

a —' >

QOVOZ

Pišite: HAYMARKET HOUSE 24, Haymarket, LONDON, S. W. LI.