Народно благостање

Страна 244

Бр. 16

zapise za sumu do 400 miliona biće za tri od sto niža ,

od redovne stope, za narednih 100 miliona kamatna. stopa biće za jedan od sto, a za poslednjih 100 miliona. za dva od sto viša nego za prvih 400 miliona«. |

U paragrafu 10. novog zakona o Narodnoj banci, predviđeno je, da ona rediskontira državne blagajničke | zapise izdane od države privatnim licima sa rokom od najviše tri meseca a sa žirom jedne banke. Ukupan iznos ovakovih blagajničkih zapisa može iznositi najviše. 400 miliona dinara. |

Po novom zakonu moćiće država da kod Narodne. banke plasira blagajničkih zapisa ravno jednu milijardu dinara. 600 miliona neposredno, a 400 miliona preko privatnika, dotično banaka.

Kad stupi na snagu novi zakon o Narodnoj banci, a obzirom da stojimo pred valutnom reformom, — naše novčano tržište biće u toliko tangirano, što će novčani zavodi biti u mogućnosti da svoje reserve likviditeta plasira|u u ove druge blagajničke zapise, jer u slučaju potrebe moćiće ih rediskontirati kod Narodne banke. Međutim kako će Narodna banka biti obvezana da rediskontira samo 400 miliona ovakovih zapisa, nastaće nesigurnost kod banaka, da li takovin zapisa neće biti izdano i preko 400 miliona dinara, pa da onda Narodna banka neće biti obvezana da rediskontira preko 400 miliona dinara. Jer zakon ograničava obavezu Narodne banke na 400 miliona dinara, a ne ograničava moguć-' nost izdavanja takovih zapisa — samo do iznosa od 490 miliona dinara. Kad bi to bilo i kad bi bilo sigur-' nosti, da bi se takova obaveza i držala, plasiranje tih. 400 miliona državnih blagajničkih zapisa kod naših banaka ne bi bi.o skopčano sa teškoćama. Do sada bonove, koje je ovin: poslednjih godina izdavalo Ministarstvo finansija raznim liferantima, bilo je teško plasirati. kod novčanih zavoda iz jednostavnog razloga, jer nije postojala mogućnost, da ih ovi rediskontira|u kod Narodne banke. Da se već danas uredi da se takovi zapisi mogu rediskontirati kod Narodne banke, naši novčani zavodi bili bi u stanju da odmah preuzmu znatne iznose takovih zapisa.

Po stupanju na snagu novog zakona o Narodnoj banci novčani zavodi moći će u drža. nim zapisima izdanim privatnim licima (liferantima) da plasiraju deo svoje reserve likviditeta, samo ako ukupni iznos tih bonova bude zakonom ograničen na isti iznos, na koji je i Narodna banka obvezana da ih rediskontira. I u koliko to bude, za tim zapisima biće znatna potražnja novčanih zavoda, |er će to biti prvorazredna reserva likviditeta.

Sa prvih 600 miliona zapisa koje će Ministarstvo finansija izravno eskontirati kod Narc dne banke nema novčano tržište ništa zajedničkoga, jer to neće ići preko novčanih zavoda nego neposredno. Mi držimo, da bi bilo daleko bolje, da se je i ovde predvidelo, da takvi zapisi imaju nositi žiro jedne privatne novčane ustanove. U tom slučaju država ne bi nikada mogla da neposredno dobije kredita kod Narodne banke, nego tek posredovanjem novčanih zavoda. Ona bi te svoje zapise imala plasirati kod privatnih novčanih zavoda, a ovi bi onda mogli iste da rediskontiraju kod Narodne banke. Time Narodna banka ne bi imala izravnog kontakta sa Ministarstvom finansija, i ovo ne bi moglo d. na nju pravi ma koje presije. Ministar finansija, u slučaju potrebe za gotovinom, stupio bi u dogovor sa noOvčanim zavodima i sporazumeo se u pogledu visine po-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

i ——

zajmice kao i u pogledu visine kamate. једап такзипаlan iznos do kojeg ministar može izdati takove zapise. morao bi se zakonom odrediti, da se zapreči inilacija. Taj isti iznos vredio bi i za Narodnu banku, kao maksimum za rediskontiranje takovih zapisa.

Narodna banka u slučaju da Ministarstvo finansija kod dospeća zapisa, koje |e ona red:skontirala novčanim zavodima ne bi honoriralo, povratila bi onom Zavodu od kojega je dobila isto kao što povraća i пећоnoriranu menicu. Na taj način bi se zaprečilo da ti zapisi, koji su predviđeni sa rokom od tri meseca, ne bi se izrodili u jedan dugoročni kredit. Jer privatne banke, u bojazni da im Narodna banka ne bi povratila državne zapise, koje su oni rediskontirali, bili bi vanredno oprezni i eskontirali bi takove zapise tek onda, kad bi imali sigurnost, da će isti kod dospeća biti i honorirani! Prema tome oni bi u prvo vreme takove zapise eskontirali samo u ograničenom iznosu. A tek kad bi se uverili, da se takovi zapisi tačno i honoriraju, mogli bi se

' upustiti i u veće transakcije. Ali samo do zakonom | predviđenog iznosa, do kojeg se ti zapisi mogu izdati.

Da za Narodnu banku bude još veća sigurnost da se ti zapisi pri dospeću neće izroditi u stalan kredit, moglo bi se odrediti, da ona te zapise, koje eskontiraju: novčani zavodi, ne prima u eskont nego samo lombardira. Po tome pri njihovom dospeću privatni novčani zavodi morali bi voditi brigu da ih ministarstvo i honorira. Oni bi po tome bili plativi ne kod Narodne banke. nego kod one banke, kod koje su diskontirani.

Na ovaj način mogla bi i Uprava državnih monopola svoje kratkoročne kredite da pokrije kod naših banaka i ne bi bilo potrebno da takove kredite traži na strani.

Kad bi se državni blagajnički zapisi mogli eskon-

· tirati samo preko privatnih novčanih zavoda, а пе iz| . + . | • 'ravno kod Narodne banke, oni bi u znatnom iznosu 1 Za

duže vreme ostali u portfelju pojedin.n banaka i ne bi po tome odmah delovali na povišenje opticaja. Tek u momentu, kad bi novčano tržište bilo napeto, novčani bi zavodi ovakove zapise rediskontirali kod Narodne banke. Na ovaj je način rešeno i pitanje blagajničkih zapisa u zapadnim državama. Država ne može svoje blagajničke zapise da izravno eskontira kod novčanične banke, nego samo preko privatnih banaka. Tu leži пајveća garancija да песе 404! до шПасе Jer čim država ijednu dospelu partiju blagajničkih zapisa ne bi ћопоrirala, došla bi u nemogućnost da plasira drugu, jer novčani zavodi niti bi hteli, niti bi mogli da te nove blagajničke zapise eskontiraju.

Kad bi Narodna banka bila primorana da pupilarne obveznice lombardira u svakom iznosu povisivši ka matnu stopu, ako je potražnja veća i kad bi se б]агај nički zapisi u zakonom određenom iznosu mogli plasirati samo preko novčanih zavoda, tako da je Narodna banka obvezana, da ih od njih rediskontira ili lombardira, plasman u pupilarnim, u prvom redu državnim papirima bio bi prvorazredni likvidni angažman naših novčanih zavoda. Time bi se mnogo doprinelo izgradnji našeg novčanog tržišta. Novčani zavodi ni privatni ni javno-pravnog karaktera, ne bi više bili prinuđeni da preko milijardu dinara drže neiskorišćeno. U državnim papirima imali bi oni jedan prvoklasan plasman, koji bi se u svakom momentu mogao realizirati. Naravno uz · saradnju Narodne banke, koja bi se morala razviti u vrhovni organ naše novčane organizacije.