Народно благостање

Страна 264

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

For Ga ЕНЕН ВЕРИ НАИМЕ ЕЛЕН ПЕН ЊЕНЕ. Бојвођбански улози на штедњу стационарни су у 1930. години

Према подацима, које месечпо објављује Удружење војвођанских банака, улози на штедњу (на уложне књижице и по текућим рачунима) износили су у фебруару о. г. код свих новчаних завода задруга Бачке, Баната и Срема укупно 1412.04 милиона динара. Како је крајем децембра прошле године било уложака 1400 милиона динара а крајем јануара о. г. 1406.89 милнона, могло би се констатовати, да се улошци налазе у порасту ; темпо је спор, али равномеран : шест милиона динара износи месечни пораст у току јануара а исто толико и у фебруару месецу. | Ако упоредимо кретање уложака на књижице са онима по текућим рачунима, онда је слика другојача : улози на књижице су у јануару према децембру порасли од 1208.52 на 1218.50 милиона динара, а у фебруару опали су на 1213.53 милиона динара. Дакле за 5 милиона динара. Томе, на супрот пак су текући рачуни опали у јануару према децембру, од 1915 на 1884 милиона динара, an су порасли у фебруару за 10 милиона динара на 198.5 милиона динара. Код анализе детаљног стања улога види се, _ да су улози на књижице и по текућим рачунима остали скоро потпуно непромењени код новчаних завода и задруга Срема; Бачке и Баната а да готово цео пораст уложака у фебруару отпада на једну једину позицију : наиме на текуће рачуне градских штедионица Бачке, који показују према јануару ове'године повећање од 6.16 милиона динара. А то минимално повећање значи, да су улошци на штедњу у Војводини у току ове године остали потпуно стационарни јер апсолутно повећање од 12 милиона динара за време од двају месеца, и то само у позицији текућих рачуна код градских штедионица Бачке, не може се означити као повећање улога на штедњу.

Влада господина Мању-а поднела је парламенту предлог закона за заштиту како приватног, тако и јавног кредита у Румунији. Предлог предвиђа затвор од 6 месеци до 2 године за особе, које распростиру тенденциозне вести у циљу убијања земаљског кредита.

Ову нову меру господина Мању-а поздрављамо с једне стране, у колико се она односи на заштиту приватног кредита. То је једна мера, која вероватно до сада није била предвиђена кривичним законом, као што је то случај у осталим напредним државама, где је свима приватним предузећима законом загарантована заштита од лица, која злонамерно поткопавају приватни кредит и опште поверење. Треба се само сетити великог броја новчаних завода и других предузећа, чије пословање почива искључиво на кредиту. С тога је овај део новог предлога закона у Румунији потпуно на своме месту.

Г. Мању, руковођен здравим и модерним принципима у својој политици, с успехом извлачи своју земљу из зачмалости у коју је запала- за време владавине фамилије Браћану.

Но с друге стране морамо замерити, што овај предлог закона о заштити кредита обухвата и јавни кредит. Ово He значи ништа друго, до да Влада има могућност забране

Законска заштита кредита у Румунији

Se re irrena тен

сваке критике њеног газдовања. Финансиски живот државе огледа се у цифрама, које се публикују. По новом закону свака неповољна критика ових цифара била би кажњива. Нама се чини, да је овом мером г. Мању усвојио методе својех претходника, против којих се он иначе свима силама бори.

Нова пољска влада је ових дана објавила свој економски програм, који би имао ј да ублажи привредну кризу

2 РРА РАИ РА У S ера а Пољске.

Пољска влада и њезин економски програм

Истиче се, да је у првом реду потребно помоћи пољопривреду, којој има влада намеру да помогне снижењем пореског оптерећења, побољшањем кредитних прилика и фаворизирањем извоза жита. Истовремено пак се обећава смањење пореза и индустрији и трговини. И ако се у програму подвлачи, да је пре свега потребно да се помогне пољопривреди, то су мере, које се набрајају као помоћ индустрији, много више детаљизиране и конкретније. Оној индустрији, која је привредном кризом највише оштећена, одобриће се ломбардни кредит од 50 милиона злота (350 милиона динара). Државна предузећа, која конкуришу приватној индустрији, неће се проширити, а истовремено се полвлачи, да ће се код нових државних поруџбина обратити највећа пажња пољској домаћој индустрији. Индустријске гране, које су изложене иностраној конкуренцији, биће зашетићене повишеним царинским ставовима. У свом програму влада даље објављује, да ће подузети мере, којим би се имао појефтинити кредит у земљи као и олакшати склапање нових зајмова у иностранству. Ради растерећења државног буџета, влада наглашава, да ће приступити комерцијализацији железница. Да би се избегло повећавање незапослености, влада има намеру да отпочне велике инвестиционе и мелиорационе радове (друмове, канале и железнице) у коју ће се сврху инвестирати 475 милиона злота (33 милијарде динара).

Толико о самом програму. Како се о практичној страни и о извршењу тог програма ништа не каже, то нам изгледа, да има овај програм још једну другу задаћу, наиме да дејствује на јавно мнење, пошто је могућно, да нови избори више нису далеко. Било би интересантно знати, одакле ће влада узети износ од 3.3 милијарде динара, кад је ноторно, да буџет већ две године није дао никаквог вишка, и да су предвиђени приходи у новој буџетској години једнаки прошлогодишњим, а да имају због привредне депресије сви приходи (од монопола, пореза, саобраћаја и т. д.) сталну тенденцију опадања. У буџету за 1929.—1930. годину сви су инвестициони радови били обустављени, и за довршење железничке пруге Гдиње—Горња Шлеска, која је од највеће важности по пољски извоз, употребљена су средства из продаје државног дела друге емисије акција пољске новчаничне банке, само да би се штитила државна благајна.

А ето, сада се одједном појављује влада са својим програмом и како изгледа, она мора да располаже огромпим финансиским средствима, јер иначе не би ни издалека могла мислити на остварење економског програма толиких димензија.

ситан штите

ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 и 27-37

Љубљана . А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ . Б ПТ | HO Op, 7. 5 Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14 | : o елеграми: 8 ТЕЛЕФОН 5-78 Телеграм“: ТИКОДА Београд » ШКОДА — Загреб

"израђује све пројекте и шаље на захтев своје стручне инжињере

јуана Ниниви —mo==O=——

Телефон 41-97