Народно благостање

26. април 1930.

· РОБНО ТРЖИШТЕ

На светском тржишту житарица опет преовладава лабава тенденција. Чикашка берза, која је за констелацију светских цена још увек меродаван термометар, нотира последњих дана 105 и по центи за бушел пшенице. Ако имамо

у виду да су цене последњег месеца варирале између ПО и

115 центи за бушел, то се сад мора констатирати да су цене опет прилично опале. Овај развитак потврђује у пуној мери наша досадашња тврђења да мора бесистичка тенденца надмашити хосистичку. Али имамо да забележимо нову појаву: сбрти у американској роби, односно извоз американске пше-

_нице знатно се повећао. Из Чикага се јавља, да је на дан 16. о. м. продато за извоз преко милион бушела. Последњег месеца смањиле су се видљиве залихе у С. А. Д. за даљњих 3 милиона бушела. Али су оне ипак још за око 25 милиона бушела веће, но што су биле у одговарајуће време прошле године.

На Канадском тржишту ситуација је битно измењена. Канадски житарски пул, коме су многи економски стручњаци прорицали крај, још увек постоји. Али је из основа променио своју досадашњу политику. Пре свега изгледа да је напустио своју досадашњу катастрофалну политику подржавање цена. Маржа која је стално постојала између берзанских нотација чикашке и винипешке берзе у последње време нестала је: то значи, да је пул приступио снижењу цена, напустио диктат те се прилагодио светским ценама. То га је и спасло, јер су се од тог момента почеле обављати веће продаје. Роба, за коју је изгледало да у опште неће више моћи наћи купца, почела се у великим количинама H3BO3HTH. -

Велика важност придаје се извештајима о стању озимих усева и зимске жетве. Први извештаји јављају да ће жетва износити око 550 милиона бушела ; према томе она има да буде мало мања од прошлогодишње. За атмосферске прилике јавља се да су повољне. Даље се истиче мишљење, да је објављени владин програм, у погледу смањења пролетњик усева, доживео потпун фијаско. Због тих до сада набројаних момената ситуација се и даље песимистички процењује. Зна се да би свако повећање цена (евентуалан маневар хосиста) имало за последицу аутоматско повећање понуда канадског пула и С. А. Д. продајне пољопривредне организације, што би сваку хосу одмах спречило.

Као што смо већ напоменули увоз у Европу је био у последње време врло велики, и то нарочито у североамериканској роби. Конкуренција Аргентине престала је. Разлози леже у томе, што је Аргентина своју робу већ раније продала и пошто је аргентинска зимска жетва много подбацила.

На тржиштима наших суседних држава послови су слаби. Цене су остале мање више непромењене, тенденција је лабава, али су и понуде врло слабе. У старој пшеници нема код нас много посла, иако су понуде нешто веће.

На Београдској берзи 24. о. м. нотиране су следеће цене :

Пшеница : Бегеј (78, 2) 200—190; Тиса 78—79, 2) 2021. 192“, ; Дунав (77—78, 2) 195—185; Сава (75—76, 3—4) 1712] — 1615), ; гл. пруга (716—77, 4) 180—170 и по; гл. пруга (77—178, 2—3) 1821] —175; Бачке станице (78, 2) (76—11, 3—4) 180—172: |. |

Кукуруз : Гл. пруга, пром. 100—96 ; Дунав ; промпт 100—97 ; Београд, промпт 105—101; Бачка вагон, промпт 102: — 915 |; Сава, промпт 1023] — 98 ; Обреновачки бели, промпт 106—100 ; гл. пруга, V-VI-VII, 1075 „—100 ; гл. пруга, МУП. 107:Ј —104 ; шл. Дунав, УП. 108—105.; шл. Дунав, У. 107: —100.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 271

Овас : шл. Београд 130—125 ; ваг. Београд 130—125; гл. пруга 120—115 ; македонски 5, 100—90 ; сремски 125115 ; узана пруга 125—115.

Јечам : гл. пруга 120—115 ; Бачке стан. 62, 125—115.

Пасуљ: главна пруга, 2—3, 330—300; узана пруга 320—290 ; Бачка, Срем, стан. 340—310 ; шарени, Београд 280—260. |

Брашно. Бачке станице : Ог 345—335 ; бр. 2 310—300; бр. 5 250—240 ; бр. 6 185—175 ; бр. 7 140—130.

Кукољ, главна пруга: 85—75.

Сено, Београд : 70—60.

Мекиње, Београд : 90—90.

Код кукуруза се ситуација развија једнако, као и код пшенице, али су флуктуације цена веће. Интересантно је напоменути да су утовари из Аргентине (за Европу) почели да расту. У Европи је тенденција, упркос американског оживљења на тржишту кукуруза доста слаба. Наше домаће тржиште је мирно, једино Словенија тражи нешто више робе.

Тржишта памука и вуне као и тржишта колонијалне робе прилично су мирна и без нарочитих промена. Али смо доживели последњих дана сензацију на металном тржишту. Картел бакра је снизио своју цену за фоб-робу од 18 на 14 центи, дакле за 23%. То је последица једне жестоке борбе између картелираних произвођача бакра и потрошачке индустрије. Познати су напори индустрије да присили картел да снизи цене. Које се све мере нису употребљавале ! И кад је најмање изгледало да ће ова борба уродити успехом, картел је сам, као што то објављује из властите иницијативе, снизио цене. То значи дакле да су потрошачи победили и да је њихова политика бојкотовања картела била успешна.

Главни разлог да је американски картел бакра морао приступити снижењу извозних цена лежи у повећању и нагомилавању видљивих залиха. Почетком марта ове године су биле видљиве залихе бакра у С. А. Д. 233.000 тона, а повеБале су се до краја месеца на 260.000. Ово снижење цена имало је за последицу закључење великих извоза у Европи; и због тога картел тврди, да због снижења цена не претрпи губитака, јер је тиме успео да повећа потрошњу.

На тржишту калаја су се одиграли интересантни моменти. Како су велике понуде стално утицале на цену, то су се здружили енглески произвођачи и сазвали међународну конференцију, на којој ће бити поднешен предлог да се светска производња ограничи за 20%. На тај се начин очекује повишење цена од садашњих 170 фунти стерлинга на 225 фуната за тону. Рестрикција производње има се извршити рајонирањем : тако се смањи малајска производња од 69.000 на 60.000, у Холандској Индији од 35.000 на 30.000, остала Азија од 23.000 на 20.000, Нигерија од 13.000 на 10.000, а Боливија, која је највише радила на санацији тражишта смањиће своју производњу од 45.000 на 30.000 тона. Свакако не смемо пустити из вида, да је то тек програм и да је велико питање да ли ће се тај програм и моћи остварити.

Тржиште олова и цинка остало је у последње време потпуно непромењено, али се је на европском тржишту гвожба ситуација много погоршала. Међународни картел официјелно још није приступио снижењу својих цена, али се проносе вести да се ипак обављају закључци, који леже испод паритета утаначених цена. Уобичајено пролећно оживљење тржишта до сада још није наступило. Потрошња је мања но иначе, а истовремено се јављају и са американског тржишта неповољне вести,

Тржиште угља никако не може оживети. Зима је свршена, без да би дошло до веће потрошње, и због тога су главни произвођачки ревири, који су претрпани робом, знатно снизили производњу, а осим тога још и попустили у ценама.