Народно благостање

Страна 262 _ НАРОДНО показивао још 78,93, у августу 71,48, у септембру 64,87. Песимизам се у нашој јавности почео појављи вати од новембра месеца, т. ј. у доба, када је највећи део извоза пшенице био обављен.

Наша се штампа у свом песимизму дала заве сти од иностране штампе, која није престајала да се жали на зло стање земљорадње у појединим земљама. Од утицаја на нашу штампу биле су и жалбе наших трговаца пољопривредних производа, који су јавности наметнули уверење о рђавој години.

Ми смо пак-на супрот овим тврђењима добро прошли и 1929. година није била рђава. Били смо те среће, да велики део хране, која је била намењена извозу, пребацимо преко границе још за време релативно високих цена. .

Принос Број стоке на 100 становника на 100 становника Област у товарима

кукуруз пшеница говеда свиње пер, жив

1. Бачка 723,1 353,3 17,97 45,09 217,51 2. Београдска 744,1 463,0 15,81 26,82 172,92 3. Битољска 50,5 101,9-. 28,50 8,79 137,83 4. Бихаћска 206,3 99,9 32,72 9,74 11:58. 5. Брегалничка 31,7 91,4 47,19 16,98 165,44 6. Ваљевска 306,7 20765 | | GB — 33,45 160,93 т. Врањска 65,9 76,0 36,13 12,85 105,66 8. Врбаска 217,5 93,7 37,44 22,16 143.19 9. Дубровачка 18,3 21,1 6,32 10,97 82,27 10. Загребачка 201,3 43,6 31,01 21,66 100,49 11. Зетска 79,7 29,8 35,49 7,11 59,84 12. Косовска 115,5 1227 29,86 8,77 83,53 13. Крушевачка 2126 40,9 30,04 29,75 164,04 14. Љубљанска 34,0 43,0 35,24 19,03 85,05 15. Мариборска 85,1 60,0 36,27 32.30 114,69 16. MopaBcka 31151 82,1 17,04 27,07 176,33 17. Мостарска 321 26,3 33,89 7,60 76,89 18. Нишка 1237 78,6 25,93 17,87 138,23 19. Ocjeuka 312,6 271,4 35,80 36,90 182,17 20. Подринска 248,1 250,3 35,55 49,82 185,51 21. Подунавска 5541 311,7 17,40 29.67 162,25 22. Пожаревачка 411,4 167,7 19,02 29,33 188,36 23. Приморска 121:2 54,9 37,93 13,37 102,57 24. Рашка 91,4 5259 40,59 11,96 95,72 25. Сарајевска 55,3 34,7 49,26 4,90 72,90 26. Скопска 48,1 15,1 32,53 8,29 120,07 27. Сплитска 68,3 41,5 12,97 8,52 91,40 28. Сремска 686,2 337,0 20,02 51,63 249,57 29. Тимочка 229,1 159,1 23,80 15,41 124,38 30. Травничка 64,5 44,8 59,50 6,08 73,01 31. Тузланска 189,0 93,1 35,85 18— 147.22 '32. Ужичка 46,9 25,3 49,28 15,01 102,46 33. Шумадијска 215,5 147,3 28,73 31513 162,11 Цела земља 240,3 140,9 30,41 22,16 133,82

Али то није све што нас наводи, да сматрамо песимистичко гледиште о минулој години за неосновано. Ми смо до сада говорили само о кукурузу и пшеници. Међутим, наша земља производи стоку и живину, које су у прошлој години имале сразмерно осталим пољопривредним производима, одличну коњунктуру. Кретање цена тих производа у 1929. години по индексу нашег часописа, показује знатно сталнију тенденцију но што је то случај код зрнастг хране. Код стоке је највећа разлика у цени те године била свега 15,68 поена, док је код кукуруза и

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 17

пшенице ова диференција изнела 43,86 поена. Сем тога, месечне варијације у ценама стоке биле су знатно блаже но код житарица. — (Види Н. Б. го“. JL бр. 16, стр. 149.).

. Анализирањем приложене таблице можемо лако утврдити, како су прошле у минулој години поједине области наше земље, према гранама производње којима се њихово становништво претежно баве. Као типичне области са најразвијенијим гајењем

"житарица имамо: београдску, бачку, сремску, поду-

навску, осијечку, пожаревачку и подринску. У погледу сточарства наводимо на првом месту области са развијеним свињарством, пошто је вредност и воза свиња већа од извоза говеда и пернате живине заједно. Ове су области: сремска, подринска, бачка осијечка, ваљевска, мариборска и шумадијска. Роведа се претежно гаје у областима: травничкој, у-

"жичкој, сарајевској, брегалничкој, рашкој, примор-

ској и врбаској; а перната живина у: сремској, бачкој, пожаревачкој, подринској, осијечкој, моравској и београдској области.

Упоређујући области са најразвијенијом културом житарица са областима са најразвијенијим гајењем неке од горе поменутих грана сточарства видимо, да области: сремска, подринска, бачка и осијечка истовремено стоје на првом месту у свињарству; области: сремска, бачка, пожаревачка, подунавска, осијечка, београдска на првом месту у по. гледу живинарства. Из тога можемо закључити, да је у овим областима један део хране употребљен на гајење стоке, која је у 1929. години имала одличну пијацу. На тај је начин депресирана храна у другом облику, т. |. путем стоке, постигла боље уновчење. С друге стране видимо, да се области са сразмерно најслабијом културом житарица као: брегалничка, ужичка, сарајевска налазе на првим местима у гајењу говеда. Добро су прошле и оне области, које гаје свиње или пернату живину, а немају сопствене зрнасте хране, пошто су биле у могућности да ту храну купе по релативно ниској цени; у таквом се положају н. пр. налази мариборека област. — Остаје нам да поменемо оне области, које с обзиром на све гране пољопривреде, које смо овде посматрали, стоје на последњем месту. У томе се неповољном поло жају налазе области: дубровачка и мостарска, које су и иначе познате као наши пасивни крајеви.

Али оно што нас је у овом питању највише ин тересовало било је да утврдимо, како су прошли житарски крајеви наше земље, јер.се у јавности поглавито мисли на жито, када се говори о кризи наше пољопривреде.

Као врло важан резултат нашег досадашњег излагања можемо да истакнемо, да су области са најјачом производњом кукуруза и пшенице међу првима и у погледу гајења неке врсте стоке. Тако имамо, да се у областима бачкој, сремској, подринској, осијечкој, становништво поред кукуруза и пшенице бави и гајењем свиња и живине; у областима београдској, пожаревачкој, подунавској поред културе житарица у јакој мери је развијено и живинарство. Према томе је сигурно, да су све ове области са најјачом производњом кукуруза и лшенице надокнадиле мање или више ниске цене ових продуката високим ценама за стоку, што нас утврђује у нашем уверењу, да минула година није била тако неповољна, као што је то мишљење једног дела наше јавности .