Народно благостање

Страна 284

вреде, који је донесен 25. марта 1930. г., право одобрења уговора о факултативном откупу пренесено је од министра ка бана,

— У Бања Луци образоваће се ускоро Дирекција шума за врбаску бановину и један део приморске бановине. За директора је именован г. Иван Г рбавац, инжењер.

НОВА АКЦИОНАРСКА ДРУШТВА И ПРОМЕНЕ:

= Сноп д. A. у: Загребу расписује прву емисију акција и то 2500 комада по 200 динара. ;

— „Херкулес“ д д за промет минералних уља и хемиских производа. у Загребу, основано 1919. године, а имајући главницу од 300,000 динара, подељених на 3000 акција,

сазвало је за 12. о. м. главну. скупштину, на којој ће се ре-

шавати о ликвидацији предузећа. С ЕЧМАТАСЛИ

— У Љубљани је у трговачки регистар уписана фирма „Крајон“ индустрија креда, са главницом од 210.000 динара. Бавиће се фабрикацијом креда и оловка. 5 ;

ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА

Доберлин, угљенокопно рударско д. д. у Загребу, 8. маја. — Врба д. д. у Загребу, 10. маја. — Вакуум оил Компанија у Загребу, 22. маја. — Босна д. д. за филмску индустрију у Загребу, 12. маја. — Анд. Јакил, творница кожа и ципела д. д. у Карловцу, 8. маја. — Штегер и Колмар д. д. за промет кожом и постоларским потрепштинама у Загребу, 10. маја. — Народна тискарна у Љубљани, 10. маја. — Београдска задруга а. д. у Београду, 31. маја. — Српски књижевни гласник у Београду, 31. маја. — Југомаутнер производња и трговина семена д. д. у Суботици, 18. маја. — Југословенска фабрика машина и потреба за железнице уског колосека а. д. у Београду, 31. маја. — Књижарско акционарско друштво „Полет“ у Београду, 31. маја. — Товарна кло« буков „Шешир“ д. д. в Шкофји Локи, 14. маја. — Руде ин ковине д. д. с седежем в Љубљани, 15. маја. — Делнишка тискарна д. д. у Љубљани, 21. маја. — „Сисциа“ д. д. творница за израдбу финих кожа у Загребу, 16. маја. — „Каро лина“ творница кекса Стјепан Пилер д. д. у Осијеку, 10. маја,

„Ацетик“ д. д. у Загребу, 12. маја. — Хромос д. д. југословенска творница хемиских производа у Загребу, 7. маја. — „Диа“ д. д. за експлоатацију шума и трговину дрвом у Загребу, 14. маја. — Стандард оил компанија а. д. у Загребу, 27. маја. — „Драва“ лесна индустриска делнишка дружба у Марибору, 9. маја. — Д. д. за израду црева у Суботици, 18. маја. — Босанска Солвај творница д. д. у Лукавцу, 16. маја. — Бакарни рудници у Мајданпеку безимено друштво у Лиежу, 12. маја. Нишка трговачка банка у Нишу, 30. маја. — Југословенска кудељна индустрија д. д. у Новом Саду, 11. маја.

„Врбас“ д. д. у Загребу, 10. маја. — „Битумен“ хрватско друштво на дионице за искоришћавање земног плина и уља у Загребу, 23. маја. — Звоно д. д., творница чарапа и трико-тканина у Загребу, 10. маја. — Југословенско Оренштајн и Копел д. д. у Загребу, 24. маја. — Индустрија за прераду и конзервирање воћа и поврћа а. д. у Београду, 18. маја.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 18 РАЗНО

— Крај сребра као драгоценог метала. Када је вредност сребра почела да показује знаке несталности, са јасном тенденцијом ка опадању, поједине земље са сребрним или биметалистичким важењем, одрекле су се сребра и прешле на златно важење. Последица нагле депресијације сребра је та, да ће оно ускоро престати да важи кад племенити метал. Једино су још Кина и Персија до скора биле купци сребра за своје валутне потребе, али се и у овим земљама већ изВоди промена валутног система у корист злата, тако да ће и са те стране престати тражња сребра у монетарне циљеве.

У пркос умањеној потрошњи сребра, његова је произБодња после рата порасла и то од 5598 тона у 1919. години на 7899 тона у 1926. ro, na којој се висини отприлике и данас држи (од овога отпада на Мексико 41,3%, Сједињене државе 23,6%, Канаду 8,3%, на остале земље 26,8%).

Није стога никакво чудо, што је као последица умањене тражње а.повећане производње, цена сребру знатно опала : од 79: |. пенса по унци у 1919. години на 1987, у 1929. год. Већ између прошле и претпрошле године пад цене износи преко 25%. Будућност сребра лежи само још на индустријском пољу, али без наде да ће оно икад постићи већу цену но што је има данас.

— Број кућа у Прагу порастао је од 19.044 у 1921. години на 31.241 у 1930. То је повећање од 64% за 9 година. Године 1880 било је на терену данашњег Прага свега 9.305 кућа.

— Ових дана основано је у Кашави циганско удружење и тиме учињен први корак за улаз овог номадског народа у европско друштво. Удружење је образовало своју лигу за социјално образовање и за спорт.

Треба очекивати да ће једног дана Цигани тражити да буду примљени и у Друштво народа. |

— У духу Локарна. На предлог г. Бријана одликован је прошлог месеца лентом легије части париски издавач Албер Пол, члан издавачке фирме Емил—Пол—Фрер. У мотивацији се каже: .... „Радио је за ствар мира оснивањем „Немачке Ревије“.

— Швајцарски уннверзитети су решили, да: се у будуће издају дипломе докторима медицине само онда, ако су кандидати у стању да разумеју Виргилија у оригиналном тексту. — И Декамерон је говорио савршено. латински !

— Први панбалкански конгрес одржаће се у јесен ове године у Атини. Циљ овог конгреса је споразум о будућој политици балканских држава како у међусобним односима, тако и у оним с ванбалканским државама.

— Американски сенат усвојио је додатак закону о усељавању, по коме се број европских усељеника ограничава на 81.000 људи годишње.

— Вредност града Њујорка. На основу статистичких и пореских података израчунато је, да је укупна вредност свих непокретних и покретних имања града Њујорка у прошлој години износила 18,58 милиарди долара.

— Паметни Приморци. Поводом почетка радова на бродоградилишту у Краљевици, одржана је свечана седница општинске управе, на којој је донесен закључак, да се г.г. Јаров, енглески индустријалац, Стеван Карамата, ген. дирек-

ламавроишицикинавипивцннивинчаквизхлининиовнинизклинопкцананван

Оснивачи : Banque Oftomane, Banque de Paris et des Pays-Bas, Sociefe Financiere d'Orient

uEBHMMZERnGanEn

ROKR MIB KN NAR m slu m|m{u\Ww wiwK|a| i aiu miHiH(w \w|B |W HiH|HW|N|W|W_W|W\R G\miwim ni WiWRiW|W\h WR GW

везизанниквџиаишплнисовмаипаапанаписаовошивавваншеппзисвашонциника

серенцуско-Српска Банка Каштал Фран, 20,000.000

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД ~ у 5 Филнале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун Е

Обавља све банкарске послове