Народно благостање

3. мај 1930. |

Računalo se da će najveći deo pasti na Ameriku. Morgan je voljan, da to i ostvari, ali su teškoće vrlo velike. Pre svega kurs nemačkih obligacija u Americi stoj: daleko ispod 51|,% pariteta (ier se želi, da nominalna kamata bude 51/,%, a elektivna 6%). Još se ne zna, kako će se ta smetnja ukloniti. A i inače ne vlad: bog zna kakvo raspoloženje prema reparacionim oblivacijama zbog toga, što je Snaudenova kritika Francuske u pogledu podele Бехизјоупог dela napravila dubok utisak u Americi. Čak se strahovalo da pri davanju kvote ne interveniše državni sekretar. Izgleda, da je Morgan sve to doveo u red; ali ni u kome slučaju ne može &n'trikanska tranša biti veća od francuske. Ceni se na 80 miliona dolara. Engleska kvota biće 40 miliona, holandska 30, švajcarska 20; za skandinavske države i Italiju rezerviše se 50—60 miliona. Najveće je pitanje Nemačke. Traži se, da i ona primi jednu tranšu, oko 50 miliona. Traže se od slepca oči. Nemačka pati od strašпе oskudice kapitala. U ostalom, čak i kad bi se žrtvovala, uslovi su za njeno tržište i suviše teški.

U tome poslu i mi smo zainteresovani kao Povcrioci po bezuslovnom delu nemačkih reparacija. Zbog toga je dobro da bacimo pogled na naš interes u njemu.

Bezuslovni deo nemačkih reparacija iznosi 660 miliona maraka godišnje s rokom od 37 godina.

Sada se namerava mobilizirati 800 miliona maraka (200 miliona dolara). Ako uzmemo, da se rcja· racione obligacije mogu plasirati al pari uz anuitet od

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 275

6,6%, onda izlazi da bi godišnje služba toga zajma od. 800 miliona iznosila 52,8 miliona maraka. To je okrugio 8% od celokupnog bezuslovnog dela nemačkih герагаcija. Bezuslovni deo nemačkih reparacija podeljen је međ države poverioce po jednom naročitome ključu, i oko koga je bila duga i očajna borba. Francuska |e dobila lavovski udeo, to jest 500 miliona maraka, odnostio 5,7% (42 Italija, 60.miliona Velika Britanija). Znači da · |O Francuska od tih 800 miliona maraka dobiti picko | 006 miliona. Naše učešće и ђехичоупот delu iznosi 9,1%. Kako se mobilizira za sada 8%, 10 znači, da naš udeo u anuitetu iznosi 480.000 maraka. · Ako taj anuitet kapitaliziramo sa 6,6%, dobijemo kapi!tal od 7,28 miliona maraka, odnosno okruglo 100 mil. dinara. Možda ćemo već u junu mesecu dobiti dodelieno !od Banke za međunarodne obračune oko 100 miliona dinara na ime našeg dela u prvoj tranši.

Naravno da se za 480.000 maraka smanjuie naš ı anuitet u nemačkim reparacijama, koji kao što znamo | iznosi prosečno 84 miliona maraka. Kako је stopa kapitaliziranja 6,6 (zajedno s anuitetom) mnogo povoli| nija no ona, po kojoj bismo mogli prodati naše obligacije, to se iz toga vidi, koliko je po nas korisna mobilizacija nemačkih reparacija. Šteta je, što naše ихе5се nije veće! Jer da je nama odobreno na primer 30 miliona maraka u bezuslovnom delu, onda bismo mi imali dobiti pola milijarde dinara od mobilizacije prve tranše. ЈА 10 ie polovina od sume, potrebne za zakonsku sta. bilizaciju dinara.

INDEKS CENA NA VELIKO

— U mesecu martu 1930. godine. (januar 1929. = 100).

Gene SU

ostale Сара Produkt skočile smanjene bez izmena ukupno 1. Poljoprivredni produkti a. bez prcrade — 8 — 8 b. prerađeni — 5 1 6 II. Stočarski produkti a. živa stoka 4 5 — 9 b. prerađeni 5 1 2 6 III. Povrće, voće i njihovi | proizvodi 1 5 7 15 IV. Gorivo i mazivo 1 1 6 8 V. Kolonijalni produkti — 5 1 6 VI. Industrijski produkti a. građevinski materijal 2 6 6 14 b. metali — — 7 и v. ostalo — 5 6 9 LI 39 36 86 u mesecu februaru prema januaru 1930. 8. 29 30 20 86

Ceo svet stoji u znaku pada opšteg nivoa сепа, ра i naša otadžbina.

Od 86 artikala, čije cene proučava „Narodno Blagostanje” u martu su (prema februaru t. g.) cene kod 36 artikala ostale nepromenjene, kod 39 pale, a samo kod 11 skočile. Pokret na niže obuhvatio je u martu

miogo veći broj artikala. Nema ni jedne grupe, koja ne bi bila obuhvaćena padom cena. = = 5 5 = 5 a 5 5 5 ф E бој ~ па, | | EŠJ a | RO rupe produkata 3858 5862 158 155 о оне |ба = о 58 | ба 5 5 +58 | Н- => |. Рођоршу. ргодики a. bez prerade 506.52. 52.52 | — 4.00 | — 1.02 b. preradjeni 86.64 82.26 — 4.38 | — 1.68 Il. Stočarski proizvodi | a. živa stoka 100.28 96.34 | — 3,94 | — 1.23 | b,. prer. stoč, proiz. 86,34 86.86 + 0.52 | — 1.21 1, Ромгве, voće i njih. proizvodi 91.65 90:79. |__- 0:87| — 299 IV, Gorivo i mazivo 93.97 93.42 - (055 | — 4,73 V. Kolonijal. produkti | 93,42 89.76 | — 3.66 | — 0:59 VI, Indust. produkti a, drvoigradj. mat, | 102.95 98.59 — 4.36 + 2,13 b metali 100.62 100.62 — . v. oslalo. 9258 89.90 | — 268 | — 0.46 89.43 | 86,80 | — 2.54 | — 0.50 Od 11 artikala, koji su u skoku, 7 pada na stoku i stočne proizvode. Na prvi pogled pojava je neobična,