Народно благостање

| 3. мај 1930.

вреде, на предлог министра г. Борђа Генчића, који је у револуционарној влади добио портфељ, за који се раније није интересовао. i

Неколико дана по ступању на дужност, пријављује ми служитељ Косту Јовановића. Обрастао у ненегованој бради, са крагном од гутаперке и са црним цвикером на носу, изгледао је необично. Како сам из разговора сазнао, њему није ишло материјално тако рђаво, да би морао у тој мери да запусти своју спољашност. Пошто је испричао своју историју од растанка, рече ми, како се радовао, кад је чуо да сам докторирао на страни и да ми предстоји „сјајна каријера“. Да (с и његов идеал био да сврши највише школе, али да га је у томе омела сиротиња. Он се осећа депримиран чињеницом, да је у реду неакадемских грађана и да не може да идеу корак са већином својих другова. За њега живот не би имао никаквих дражи, ако би требао да остане целог века геодет. Моли ме на крају, да га помогнем, да сврши докторат на страни помоћу из Класне Лутрије. Класна Лутрија пре рата имала је ону функцију у јавном животу Србије, коју је после рата имао Контролни фонд Министарства финансија. Издаци, за које министри нису хтели ни смели да траже одобрење од Народне Скупштине, провлачени су кроз Класну Лутрију. Она је била диспозициони фонд. Он би био сав пресрећан, кад би добио стипендију из Класне Лутрије за продужење студија у иностранству.

Сутрадан ме је Коста посетио код куће. То по подне нећу никад заборавити. Костина жена Бугарка, моја жена Немица, — ниједна не зна српског језика. Коста затуцани социјалиста, а ја буржоаски економиста.

Чекао сам моменат, кад би г. Генчић био нарочито добре воље, да му учиним предлог о слању Косте Јовановића на страну. То је било у вили његове госпође, на Топчидерском брду. Али као да му је мој предлог убио добро расположење. Њему је изгледао чудан предлог, да Министарство народне привреде шаље на страну једнога од вођа социјално-демократске странке. Ја сам истицао, да нов режим треба да обрати нарочиту пажњу пољопривреди, да ми немамо готово ниједног инжињера агрономије и да за то нико није више предестиниран него свршени ученик Геодетске школе. То је г. Генчић добро схватио. Што се тиче партискополитичког обележја, упозорио сам га прво на врло много савременика, бивших социјалиста и гарантовао му, да државна стипендија и нов пут, којим треба да пође Коста воде у буржоаске воде.

Од мене лично Коста је имао благослов, да учи Политичку економију, кријући то наравно од Министарства.

При поласку за Немачку, не зна се ко је био срећнији : Коста или његова жена. Више у шали казао сам јој, да би требала да се моли Богу за здравље г. Генчића кад би веровала у Бога. Она ми је на то одговорила, да има и других начина, на који се може човек да одужи добротвору: „Хвала г. Генчићу и Вама !“ Више је нисам видео, пошто је јадница умрла у болници у Бону. Коста је тада био на докторату.

Коста се вратио као доктор. Никад га нисам питао, како је решио питање матуре, пошто је није имао.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 271

Ручавао је свакодневно код мене. Претресали смо питање његове будуће каријере. Рекао сам му, да пред њим стоје две могућне каријере : једна је трбуха, а друга духа. У првом случају могу да му обезбедим повратак у Немачку ради специјализирања у осигуравајућем послу. У другом случају мислим да ћу успети, да га доведем за доцента правног факултета Београдског универзитета. Дуго се решавао и ломио. Мени је бивало све јасније, да подлеже нечијем утицају. Знајући за његово пријатељство са СкерлиБем, повео сам једном приликом разговор са Скерлићем о Костиној каријери. Том смо приликом констатовали, да је неки трећи утицај по среди.

После кратког времена Коста се изгубио из моје ЋЕ да се више никад не појави. Отишао је за чиновника Министарства народне привреде ; одатле за секретара Београдске трговачке коморе, потом за чиновника Министарства пољопривреде, и затим се одао питањима Београдске општине.

Предлажући пок. Кости алтернативно каријеру трбуха и круха, ја нисам ни слутио, да је он интимно миловао трећу каријеру, која је, изгледа, спајала добре стране једне и друге: политичку. Трогодишње бављење науком у Немачкој, није могло да утре у њему успомене на дугогодишњи политички живот, а бриљантне каријере неколицине његових другова, биле су и сувише изазивајуће за младог човека.

Па ипак, Коста није успео да буде ни народним послаником ни министром. Узрок лежи у томе, што се, за време службовања у Министарству и Грговачкој комори из основа променио његов менталитет : он је постао филистром. Коста није био борбен човек. Уз то је дошао пријатан живот обезбеђен добром женидбом и лепим приходима на положајима,

"на којима је био последњих година. Политичар даје често

кредит, не знајући кад ће и колико да му се врати. У политици има мало ризика. Коста зато није имао више смисла. Он је заволео живот по сигурном путу, за готово, без ризика. Он је био изгубио смисао за потезе већег замаха, који су потребни у политичкој каријери, и због тога је он увек најрадије падао на чиновнички или сличан положај. Ов би пристао да буде народни посланик, кад би то могао бити на брзу руку, без великог штрапаца и ризика ; таква се прилика није била указала, доцније пак увидео је да је положај у Београдској општини тако исто интересантан као и посланички и тиме је био потпуно задовољан.

Он није у себи имао ничег што је неопходно nOip Ono за политичку каријеру.

Али је исто тако мало био човек од акције. Он је био необично вредан, али за умни рад. Акција је друго нешто, то је оперисање с људима и преко људи. А без акције се не може ни да замисли шеф једног великог организма, као што је једна општина. Тако меки људи, као што је био пок. Коста, само су могли да изгубе на политичким положајима.

Коста је био рођен за умни рад, за науку. Он је био бистар, логичан и разговетан. Те особине удружене са вредноћом, битан су услов за успех у науци. То је био пут, којим је требао да иде пок. Коста.

Ми, његови другови, сачуваћемо доживотно успомену на њега. Али не и они после нас. А то је колико сутра !

Д-р В. Бајкић.

= o a Ko a KES" иду

| ПО Ева Жиктотлтекајњљие

| Рајнске

а

И првој ренин јин зри ара ки ===>

на обвезнице Ратне штете ЛО 20:— дин, од комада са 8'%, годишње камате без икаквих других трошкова,

ПРЕСКОТ У

ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ,

менице новчаних завода са: 8%, камате нето.

о ељае Мениса ас ои МАЈ

јр =! = а Дијас ој и паса нств алт инцест ККЕ