Народно благостање

7. jyRa 0090, |

подузеће, подиже у ономе крају Београда, чијем се усавршењу и унапређењу, нарочито после подизања моста Краља Александра, поклонила највећа пажња од стране општине и надлежних органа. Ми имамо данас неколико јавно-правних штампарија; поред државне монополску на Топчидерском друму, која је такође државна, а поред ње штампарију Народне банке која је тако исто државна, јер по уговору држава има да је прими по истеку концесије, Противно је сваком принципу рационализације да држава у једној истој вароши има три штампарије. Кад би то Американац сазнао, само би на основу тога био у стању да огласи нашу државу неспособном за ма какав посао приватно-привредне природе. Како се већ Државна штампарија мора кренути са онога места, услед подизања савскога моста, то је моменат по нашем мишљењу, да се поправи бар колико толико грешка, учињена у време општега хаоса и анархије, која је владала у првим данима организације наше државе. Ми сматрамо да око избора места, на коме ће се подићи нова штампарија, не може бити дискусије, да штампарија може бити само у продужењу штампарије Државних монопола на Топчидерском друму. У толико пре, што се тамо налази огроман празан општински плац, на коме је т. зв. пробирница.

На савској падини нема више места, она је и сувише збијена ; то је део Београда, где је колевка српског насеља. Ни историски, а нарочито ни са гледишта урбанизма, штампарија се не сме дићи у сред вароши.

Mi smo nebrojeno puta kazali i to ćemo nebrojeno puta ponoviti, da naša posleratna demokratija, s manjim izuzecima, nema ničeg zajedničkog sa demokratijom. To važi i za jedan deo naše demokratije i pre Svetskog кганјот. То važi i za jedan deo naše demokratije i pre Svetskoga rata. Demokratija je kod nas počela da propada onoga dana, kad su vlade počele da meću ruku na one samostalne državne ustanove, koje treba da budu nezavisne od vlade, kao što su Državni savet i Glavna kontrola. Naša demokratija je pre rata počela da meće u kvrge Glavnu kontrolu, bez koje se ne da zamisliti demokratija u oblasti državnih finansija. Potpuno paralisanie Glavne kontrole jedna je od mnogobrojnih nedemokratskih zasluga radikalne stranke. U tome se njena politika ni u koliko nije razlikovala od naprednjačkih režima.

Funkcija Glavne kontrole u Nemačkoj

UL O RU U

Ovih dana došao nam je do ruku jedan od izveštaja, koji ie nemačka Glavna kontrola podnela parlamentu o budžetu za 1927/28. godinu. Ne možemo odoleti iskušenju a da odatle ne izvadimo nekoliko mesta, a naročito ona koja se odnose na diplomaciju. „Glavna kontrola nalazi da Ministarstvo spoljnih poslova rasipa. Ona nije mogla da odobri izdatak od 1,200.000 dinara, koliko je traženo za specijalne vozove za prenos nemačke delegacije na konferenciju u Lokarno. Isto tako delegacija je potrošila 750 hiljada dinara na dva automobila, i ako joj je jedan nemački industrijalac stavio besplatno na raspoloženje za vreme cele konferencije dva automobila. Glavna kontrola nije mogla dalje odobriti izdatak od 100.000 dinara za proširenje trpezarije u poslanstvu u Rimu; od 1,000.000 dinara za reparaturu zgrade poslanstva u Vašingtonu prilikom promene poslanika; milion dinara za reparaturu poslanstva u Banghoku. Za kupatilo u konzulatskoj zgradi u Katovicu potrošeno je 12 hiljada dinara; tapeti su plaćani 160 dinara rolna. Trošen je državni novac za паbavku kućnog posuđa pojedinih poslanika i diplomatskih činovnika posle svakog premeštaja. Beskrajne sume upotrebljavane su za poputnine i dodatke. Poslanik u Moskvi doputovao je na osustvu u Nemačku separatnim salonskim vagonom koji je

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 357

plaćen 200.000 dinara, đok karta prve klase košta svega 5 до 6 hiljada dinara”.

Taj izveštaj izazvao je veliko uzbuđenje u Rajhstagu i tim povodom je Ministar spoljnih poslova izdejstvovao, da komesar za štednju, koji je specijalno nadleštvo u Nemačkoj, pristupi proučavanju organizacije celokupne diplomatske službe u zemlji i na strani.

У обавештењима која је дао једном београдском листу, нови председник Београдске општине, г. Нешић је рекао да ће у току ове године подићи више основних школа, но што је предвиђено. То се објашњава великом потребом за учионицама и чињеницом, да ако се што пре не приступи решењу тога питања, мораће се увести тродневна настава, т. ј. посећивање школе сваког трећег дана.

Када се у једном месту јави потреба за подизањем нових зграда, онда треба прво промислити која ће од њих бити од веће користи. У овом случају пред нама је један прилично компликован проблем, и ми се плашимо да га г. Нешић није решио како треба. Јер не може се изгубити из вида то, да је он професионални наставник, проф. Университета, и да је према томе у овом питању морао бити пристрасан. Што се нас пак тиче, ми делимо оно мишљење које већ десет година доминира водећим духовима, слажемо се с тим да су касарне за нас од много веће користи. Да је улога школа веома велика у свакој земљи па и у нашој, не може се порицати, али заштитни зид свега културног живота и развоја једног народа несумњиво представљају касарне. Поред тога ми верујемо, да ће г. Нешић кад тад променити своје мишљење, и онда ће се тек увидети колико је било непотребно ово скретање од постављеног програма рада. Зидајмо, дакле, касарне !

Нов председник

— e = === _eelika opasnost za buduću madžarsku monarhiju ležala je u tome da se ne pojave dva-tri pretendenta na presto. Sad je ta opasnost uklonjena. Erchercog Albrehf, sin Erchercoga Fridriha, koji inače živi u Parizu, bio je ovih dana u poseti Erchercogu Otonu, sinu kraljice udovice Zite, — koji je prošle godine postao punoletan, i položio mu zakletvu na vernosi. Znači odrekao se prefendenstva u korist mladoga Otona. Sad samo fali jedna malenkost: Kraljevina. Dotle зе zaludni ljudi igraju kraljeva.

Igraju se kraljeva

Пре четири месеца објавио је немачки министар финансија свој програм општег снижења пореза али је у место тога данас ситуација таква, да се грозничавим напором траже нови финансиски извори, како би се њима могао покрити растући мањак у државном прорачуну.

До прошле недеље јављало се, да износи прорачунски дефицит око 500 милиона марака ; сада пак се сазнаје, да је мањак прешао већ и 740 милиона (око 10 милијарди дин.).

Узроци овоме мањку леже пре свега у опадању коњунктуре. При томе су два момента одлучујућа : прво, опадање пореске снаге; предвиђени порески приходи у овој су години знатно подбацили, (тако су у августу мањи за 47 милиона но што је буџетом предвиђено), а за целу бу-

Финансиске потешкоће немачке државе

| џетску годину рачуна немачко министарство финансија, да

ће мањак на пореским приходима изнети 125 милиона марака — износ, који је несумњиво сувише ниско процењен. Друго је питање незапослености и државне помоћи, Ту је