Народно благостање

14. јуни 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 315

žištu ne služi kao podstrek za špekulaciju na berzi. Ka-, ko je na tržištu kapitala pak i suviše visoka kamata, to znači, da je prekinuta veza između novčanog tržišta i | tržišta kapitala. A mrtvilo na berzi u vezi sa skupoćom | kapitala na tržištu kapitala kazuju, da se kapitalist ne. interesuje za hartije od vrednosti. On pretpostavlja, да | drži svoj novac kod banke sa kamatom od 1%, no da. kupi hartije od vrednosti koje nose 3—6%. Još malo pa | će da nastupi momenat, da će banke prestati da plaćaju |

kamatu na novac uložen po tekućem računu kod njih, jer se guše u novcu.

Javnopravne hartije od vrednosti državne i samoupravne nose u Nemačkoj danas kamatu od 8%. Mi smo zabeležili da su te hartije kupovane od Francuza i podanika zemalja, u kojima je kamatna stopa niska, ali ne u obimu, u kome bi mogli kupiti. A što se tiče akcija, prema njima je interes u "Evropi još slabiji.

(Sleduje drugi članak)

вена

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Укупна европска штампа бележи крупним словима и опширно догађаје последњих дана у Румунији, који у ствари нису ништа ново, већ по хиљадити пут понављање једног истог догађаја из историје света од како је постала држава. Због тога сматрамо да ће добро бити ако тај догађај опишемо светско историском формулом.

Шта се догађа у Румунији

Румунија је живела под терором либералне странке, вођене од браће Браћану, двојице безобзирних и безскрупулозних политичара. Румунска либерална странка није била политичка странка, већ удружење великог броја људи, везаних заједничким интересима и страхом из заједничке одговорности за заједничка недела. Румунска либерална странка била је много гора по народ но што је била влада диктатора Примо де Ривере. Странка се била углавила између народа и круне, уверавајући круну о силном поверењу народа и народ о поверењу круне. Међутим ни једно није било тачно. Круну је носио тада мирољубиви и благи краљ фФердинанд, који је уз то био и болестан и који није хтео да провоцира унутрашње кризе. Народ је пак био потпуно потчињен, злоупотребом целокупног државног апарата како политичког и војног, тако економско-финансијског. Сва власт, сва финансијска сретства, којима је располагала држава и државне установе или установе на које је држава имала утицаја, биле су у служби странке и личних интереса стразкине олигархије.

Најстарији син краља Фердинанда принц Карол није био сагласан са терором либералне странке у Румунији. Он је чак имао слободу да једном приликом достави вођима либералне странке, да би их радо похапсио, кад би за то имао могућности. Принц Карол је представљао највећу опасност за либералну странку. То није ништа ново, у историји династија обична је појава, да синови нису сагласни са радом својих родитеља и са људима са којима ови раде. То је био случај и са Кајзером, као и са другим многим владаоцима. Позната је ствар да је главна особина старих људи да су им крвни судови крти, нееластични и да због тога лако прскају. И менталитет и карактер старих људи је исто тако крт. То је оно што је упропастило либералну странку. Шефови либералне странке нису могли да разумеју једну ствар, коју у осталом нису могли да разумеју ни други пслитичари у балканским земљама и ближим нама но што је Румунија, да је тешко борити се са младошћу. Принц Карол је био сунце, које се рађа и које се тако лако није могло да замрачи. Место политике компромиса, прављења доброг лица уз рђаву игру, међусобних концесија, покушавају либерали да искористе извесне слабости принца Карола. Они: су

учинили ту бескрајну глупост, да су објавили рат Каролу.

Користећи се извесним његовим слабостима, које су делимично везане за младост, а делимично и за карактер, они су успели да издејствују уставни акт, којим се принц Карол — у тренутку слабости према једној жени — најурује с престола, — а што је еуфемистички названо абдикацијом на престо.

Либерали су били толико наивни, да су веровали, да је могућно једног младог човека, и то сина Краљевог, здравог и снажног, држати трајно ван отаџбине — у изгнанству.

Вероватно да би повратак принца Карола био много тежи да су либерали остали на влади. Али је западно-европска демократија, а специјално Француска, успела да скине са владе то чудо од људи, које се називало либералном странком и да доведе Мањиуа, који је имао много демократскије гледиште и манире.

Ни то нису разумели либерали и држање према влади г. Мањиуа довршило је њихову пропаст. Последње време либерали су почели да воде безочну опозицију, опозицију без избора сретстава, опозицију на живот и смрт. Они су водили опозицију како воде људи, како је рекао један велики државник западно-европски пре неки дан, који никоме не признају право да влада ван њих. Већ су лањски избора показивали успех те отпорне, енергичне и силне акције либералне странке. Мањиу и његови пријатељи, па и њихови заладно-европски демократски пријатељи, морали су се уплашити за будућност демократије у Румунији, пошто румунски народ још није дорастао да објективно цени субверзивне и неморалне методе у партиско-политичкој борби.

У таквој ситуацији није ништа друго остало, него да се позове принц Карол ради обрачуна са либералима. Обрачун неће бити лак, јер су либерали били толико малоумни, да су последњих месеца почели да пишу безобзирно и чак да протурају брошуре у народ, у којима се он представљао у најцрњој боји и ружио на најстрашнији начин.

Прокламација револуционарне београдске владе од 29. маја 1903. — после убиства Александра и Драге Обреновић — завршавала се речима: „Зло рађење, готово суђење“.

Можда би добро било, да је Винтила Браћану знао за ову реч нашег народа.

панела понели

U diskusiji koja je sledovala predavanju profesora g. dr. Poštića o „Zemljarini” 2. o. m. (vidi uvodni članak ovog broja), inžinjer g. dr. Nedeljković, načelnik generalne direkcije katastra, s pravom je podvukao či= njenicu, da se žalbe u narodu na preterano poresko opterećenje kod nas ni u kom slučaju ne mogu odnositi na državne, već samo na samoupravne i to u prvom redu na opštinske poreze. Naše opštinske uprave, naročito one u zabačenim krajevima, razvile su jedan takav finansijski sistem, da bi njegovi inicijatori, kad

Samoupravne finansije najveće evropsko zlo

a Ir O III Er UL E iri