Народно благостање

Страна 392

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

да своју производњу вина појача на рачун увезеног вина.

један закон о томе примљен је 14. о. м. Исти предвиђа, по-

ред мера за јачање домаће производње вина и мере за за _ штиту потрошача с обзиром на неисправности при справљању, манипулисању и обележавању вина, мере за прилагођавање квалитета вина укусу потрошача и тиме олакшање његове прође. Овом циљу служе пооштрени прописи о мешању вина, пре свега с иностраним ; забрањено је ме шати немачко бело с иностраним вином, а црно вино се само с црним сме мешати. Установљава се: обавеза произвођача и трговца, да на захтев саопште купцу да ли је вино заслађено, мешано или стерилизирано. — Једна од најважнијих мера у овом закону је она, која забрањује продају т. зв. вина „директор“ почев од 1. септембра 1935. године, једна мера која се налази и у нашем закону о вину, а чији је циљ да се ова врста лозе, која не изискује никакву негу нити захтева нарочите климатске услове већ успева свугде, стави ван конкуренције.

Сходно узроку депресије која влада у француском винарству, мере које су тамо предузете, или тачније које се имају предузети, пошто је законски предлог о томе тек упућен парламенту, нешто су друге природе но оне у Немачкој. Предлог предвиђа нарочито поступање према произвођачима, који добијају преко 80 хектолитара по хектару: њима се намеће пореза која се пење од 5 до 80 франака по хектолитру, за приносе од 80 до 250 хектолитара и више по хектару. Осим тога, свака ново засађена површина после ступања на снагу овог закона, ако не прелази 1 хектар или ако не служи за замену почупаног винограда, оптерећује се са 5.000 франака по хектару годишње. Приход из ових пореза служиће подизању потрошње и извоза. Угари, једном засађеном лозом, не ослобађају се више земљарине. Вина, добијена продукцијом од преко 80 хектолитара по хектару, неће се моћи продавати, — осим пецарама шпиритуса и фабрикама сирћета — ако не одговарају одређеним условима у погледу ступња садржаног алкохола и киселине. У случају хиперпродукције, влада може контингентирати продају оним произвођачима, који производе преко 500 хектолитара вина уз просечан принос од 80 хектолитара по хектару. Све ове пројектоване мере у предлогу француског закона о вину, имале би да се односе и на Алжир.

Ове су мере наишле на живо негодовање код произвођача ; они протестују против забране заслађивања вина и производње шилера, против прегледа подрума од стране власти, против облигаторног ступња садржаног алкохола, против декларације величине жетве итд. —

У колико се у Француској жели смањити производња вина лредвиђене мере имаће свакако успеха; али су зато илузорне оне, које иду за тим, да онемогуће справљање вештачких вина, пошто су природна вина данас толико јефтина у Француској, да се справљање вештачких и не исплаћује. Што се Немачке тиче, то је она присиљена увести страна вина, ма колико она форсирала сопствену производњу ; у случају, да помоћу увозне царине покуша одбити страна вина, немачким произвођачима прети опасност да им њихово вино остане на лагеру, пошто је немачко вино, не-

мешано, неспособно за продају. У томе случају би се и по-

трошња вина смањила у корист пива и алкохола.

ни ПИПИН РЕН „Narodno Blagostanje” je pisalo o apelu vinara na državu, da kupovinom vina za vojsku potpomogne lečenje vinarske krize. Isto tako mi smo zabeležili predlog jednog opančara, koji je tvrdio da bi se kriza opančarskog zanata najlakše otklonila uvođenjem nošenja opanaka u vojsci. Međutim u poslednje vreme još jedna vrsta proizvođača upravila je svoje nade na državu. | Na poslednjoj plenarnoj sednici Beogradske trgovačke komore za mesec juni podneto je nekoliko interesantnih referata o privrednim prilikama. pojedinih mesta na području komore. Između ostalih refetisao je с. Stevan Veljić o stanju stočarstva u pirotskom kraju i konstatovao, „da bi se proizvodnja kačkavalja neobično pomogla ako bi se zavela potrošnja kačkavalja u vojsci za jedan ili dva obroka mesečno.” Još ima ljudi koji smatraju da je socijalizam propao.

Posle vina i opanaka — kačkavalj

„Народно Благостање“ није интервенисало у кампањи лањске године, која је вођена у корист закона за заштиту ауторског права. Ни је, јер се по себи разуме да сваки умни мислилац има права на заштиту свога продукта. Али с друге стране ми смо били свесни'тога, да ће то да нам отежа упознавање страних научних и уметничких тековина, а за културни значај нашега народа оне су врло важне, важније него наше сопствене. У пракси се већ показало, да је закон био прилично преран.

У Загребу се води борба између гостионичара и тако зване „ауторске централе“ за заштиту ауторских права, која тражи да се од свакога госта наплати пола динара хонорара за ауторе музичких дела. Наши су музички уметници у главноме покупили народне мотиве. Међутим ми сматрамо. да музички производ без оригиналних мотива не може ни у ком случају да се назове оригиналним, нити аутор има право

Заштита ауторског права у пракси

СЕ.

на заштиту.

Енглески Министар финансија је злопамтило. Он ће успети полако да створи такво расположење у Енглеској против Француза због неразмишљеног акта последњих у погледу безусловног дела ћемачких репарација, — да ће збиља временом моћи да се говори о затегнутости односа између Енглеске и Француске —- на пољу финансијском. Ми сматрамо да је енглески Мивистар финансија саучесник у најновијој мери Енглеске банке у погледу квалитета златних полуга за извоз. Француска стално довлачи звечеће злато са стране, а највише из Енглеске, јер је она најближа и што тамо има огромна потраживања у фунтама стерлинга.

Злато се појављује у трговини у облику полуга. Те су полуге по узансима лондонске берзе 995 делова чистога злата и 5 делова је други метал. Пре неколико дана објавила је Енглеска банка да нема више злата које би одговарало тим узансима, већ да располаже само полугама финоће 916/,. Због тога што је злато мек метал, златан новац се обично искива од легуре: додаје се злату најчешће

· Енглеска злоба према Француској

EZVOZ

POVEĆAJTE

ЈУО%

A. DRIATIC OVERSEAS CORPORATION Ltd.

Telegrami: ОНЕ BONDON Kodeks: „,A. B. C.“

FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA ODGOVARA: BJU.SPI,A T NO, BR.ZO, STVARNO

Pišite: HAYMARKET HOUSE 24, Haymarket, LONDON, S. W. I.